ЗА ТРАЖЕЊЕ МИЛОСТИЊЕ КАЗНА ДО 10.000 ДИНАРА ИЛИ ЗАТВОР 30 ДАНА: Колико у Србији има деце просјака и ко и шта их на то тера

У највећем ризику од просјачења у Србији су припадници ромске популације као најсиромашнији. Једно од двадесет домаћинстава редовно или повремено остварује приход просјачењем, а у више од трећине породица са децом она су укључена у неки облик рада на улици. У петини је то остваривање прихода прошњом, а нешто мање прањем шофершајбни.

Фото П. Милошевић

Ово су неки од навода из рада "Принудно просјачење - Анализа прописа и институционалне праксе у Србији", коју је урадио независни консултант Владан Јовановић за Астру (Акција против трговине људима).

Представници полиције на првом месту међу децом-просјацима виде ромске малишане (43 одсто) и децу присиљену на рад од организованих група (27 одсто), затим децу улице (22 одсто) и ону из сиромашних породица (16,7 одсто). Запослени у центрима за социјални рад кажу да је највише оних које организоване групе присиљавају на рад (48 одсто), а следе ромска деца, она из сиромашних породица и деца улице.

Владан Јовановић примећује да малолетници који просе немају јасно признат статус жртве експлоатације, насиља, злостављања и занемаривања, а са навршених 14 година сматрају се извршиоцима кривичног дела или прекршаја и изричу им се санкције. Такође, капацитети органа и установа надлежних за превенцију и сузбијање дечјег просјачења су недовољни и не постоје стручни стандарди који одређују поступање органа у овим случајевима. Криминализација и кажњавање деце која просе и њихових родитеља нису умањили појаву "деце улице".

- Центри за социјални рад немају шта да понуде деци која су жртва просјачења - казао је Јовановић на представљању анализе.

Фото: П.Митић

Представница Републичког завода за социјалну заштиту Сања Кљајић истакла је да не постоје институциналне услуге и програми, нити адекватни смештај за малишане који су жртве принудног просјачења, нити било каква алтернатива која би им се понудила.

Поставља се питање и шта је адекватна "казна" за тражење милостиње, будући да најчешће просе они који су из сиромашних породица. Како да плате запећену казну 5.000 - 10.000 динара, ако дневно испросе 1.000, и да ли је адекватна замена 30 дана затвора? Такође, прописи и дете у пратњи родитеља или другог одраслог лица које проси, третирају као да само проси. Иницијативе за декриминилизацију дечјег просјачења и признавање деци статуса жртве нису узимане у обзир код законских измена, па се млађем малолетнику (14-16 година) може изрећи васпитни налог, а старијем кривичне санкције.

За 2021. годину први пут су од центара за социјални рад затражени подаци о деци жртвама злоупотребе дечјег рада која раде на улици. Од укупно 39 идентификованих, 35 је било у просјачењу. Сва ова деца или њихове породице већ су били корисници услуга центара. У 2022. години од 16 идентификоване деце жртава, просило је 13. Јовановић констатује да су ове бројке мале и да не одговарају реалности.

Анализа судских одлука коју је урадила Астра, прикупљених током јесени 2023, показује да су за 408 лица судови за просјачење изрекли 166 опомена, у 14 је обустављен поступак, у 30 је окривљени ослобођен одговорности, у три случаја је изречен затвор од пет до 20 дана, изречене су и две васпитне мере укора и 190 новчаних казни. Просечна је износила од 1.548 динара (најнижа 3.000, највиша 20.000 динара). Одговорни су морали да плате и трошкове суђења, а просечан износ је био 1.700 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације