ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА НА КРУНИСАЊЕ ЦАРА ДУШАНА: Опело одржано у Цркви Светог Марка у Београду

НА Дан сећања на првог српског цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, када се овај српски владар крунисао, у Скопљу, на Ускрс, 16. априла 1346. године, одржано је oпелo у Цркви Светог Mарка, у Београду, ком су присуствовали државни званичници, између осталих министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и министарка правде Маја Поповић.

Министарство за рад

- Попут живота појединца, живот једног народа познаје успоне и падове, тренутке великих мука и искушења као и тренутке велике части и славе. Током своје бурне и богате историје наш, српски народ, није оскудевао у епизодама страдања, мука, патњи и бола. Наша прошлост обилује догађајима који по својим размерама и последицама заслужују епитет библијских. Ипак историја српска није само патња, страдање и бол, да јесте да ли бисмо постојали? Да ли бисмо као народ опстали?! Данас смо се окупили око кивота са земним остацима човека за чију личност српска традиција везује појам славе и части, господства и сјаја, снаге и мудрости. Окупили смо се да освежимо сећање нашем роду и прославимо име нашег највећег владара српског, првог цара Стефана Уроша IV Душана Немањића - казао је Селаковић.

Он је подсетио да је током столовања цара Душана средњовековна српска држава доживела врхунац војне и политичке моћи, културног и привредног и општег државног развоја, врхунац територијалног проширења и уважавања у тада познатом свету.

Он је био потомак и настављач не само Немањића, већ и Властимировића, Војисављевица, Вукановића, који су српски апег чврсто држали и бранили дугих пет векова пре Стефана Немањића, казао је министар и додао:

- Окупили смо се, дакле, да одамо почаст нашем највећем владару свих времена и, за разлику од свих других владара наших којих се сећамо на дан њихове смрти, цара Душана се сећамо на дан који је у српском календару уписан као дан највеће славе, дан када је далеке 1346. године на државном сабору у тадашњој српској престоници Скопљу, крунисан за цара, а Србија постала царевина. Она није почивала само на моћи српске војске, која је у првој половини 14. века представљала једну од најреспектабилнијих оружаних сила овога дела света, што је своју потврду добило славном победом у Бици код Велбужда, у којој је Душан имао пресудну улогу као млади краљ, та моћ је почивала на снази српске привреде, посебно рударства, занатства, трговине. Ослонац моћи био је озбиљан рад наших најбољих правника, али и самога цара, крунисан Душановим закоником, али је то био углед Стефана Душана на европским дворовима тога доба.

Министарство за рад

Селаковић је подсетио да је цар био и велики задужбинар, не само Српске православне цркве, већ и Свете Горе, православних светиња у Светој земљи и Јерусалиму, као и цркве Светог Николе у Барију. Његов отац је започео, али је он довршио градњу Високих Дечана, баш као што је и он започео обнову манастира Матејче, а довршио га његов син цар Урош.

Отомански освајачи су непосредно након доласка у Призрен, манастир - Душанову гробну задужбину, опљачкали и урушили, да би је 1615. године потпуно разрушили и од њеног камена изградили Синан пашину џамију у Призрену.

- Како је било пре више векова тако је и данас, када су терористи уз помоћ својих ментора, 1999. године, завладали Призреном, прво су срушили споменик цару Душану, а 2004. у мартовском погрому запалили Св. Архангеле. Али као ни они, тако ни ови окупатори ништа нису научили о Србима. Ни тада ни данас вечну светлост личности и дела цара Стефана Душана нису нити ће успети да помраче. Она ће остати докле задње срце српско у грудима бије да нам буде мотив и надахнуће да чувамо име и образ, да чувамо част и отаџбину и предање да је Лазар страдао бранећи царство Душаново, а задобио царство небеско! Како да му се одужимо: да градимо школе које ћемо по њему звати, да му дижемо споменике, да причамо о њему деци и градимо културу сећања као што су то чинили Ђура Јакшић, Паја Јовановић, Васа Поморишац, Јован Дучић, да дајемо деци име Душан, да славимо наше победе - закључио је министар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације