И ДВОГОДИШЊАКЕ ЛЕЧЕ ОД ИНТЕРНЕТ ЗАВИСНОСТИ: Деца су још заокупљенија друштвеним мрежама него што то показују истраживања

МНОГИ су остали запањени после истраживања Института за јавно здравље Србије које је показало да 11 одсто ђака на дигиталним и друштвеним платформама проводи и по седам сати дневно, а још шокантнији је податак да деца која су тек "изашла из пелена" постају - зависници од дигиталних уређаја?!

Фото: Shutterstock

Очигледно се старосна летвица, када је у питању зависност од мрежа, све више спушта. То нам потврђује и психолог Драгица Даниловић која каже да је најмлађе дете које је лечено од једног оваквог поремећаја имало само две године.

- То и јесте период када се овакви поремећаји могу дијагностиковати - каже наша саговорница. - Међутим, узраст када се најчешће проблем открива је пред полазак и сам полазак у школу, и тада већ буде касно, јер код детета се већ могу уочити многе последице.

Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" истраживање је радио међу децом школског узраста - петог и семог разреда основне школе и првог разреда средње. И, ти резултати поткрепљују управо ово о чему говори психолог Драгица Даниловић, да зависност од дигиталних уређаја почиње у најранијем узрасту, и временом се развија.

Иако стручњаци наглашавају да је пола сата или сат време које детету може да се толерише пред екраном, видно је да се то у пракси не поштује, па и родитељи који би требало да уведу контролу у "сурфовање" по мрежама, затварају очи пред проблемом.

А последице због зависности од видео-игрица, друштвених мрежа и генерално интернета могу бити различите. Стручњаци упозоравају да малолетници одбијају да иду у школу, губе додир са реалношћу, угрожене су им психичке, емотивне и физичке способности. Истраживање "Батута" показало је и да петина ђака има тешкоће са спавањем, а доказано је и да 15 минута проведених нпр. на телефону смањује сат времена нормалног спавања. Истраживање је показало и да је сваки пети ученик навео да му је лакше да говори о својим осећањима путем интернета него уживо. Нервозу, коју дечји психолози често повезују управо са превише времена проведеног испред дигиталних уређаја, једном недељно али и чешће, осећало је скоро 40 одсто ђака, док је трећина била раздражљива, показало је исто истраживање "Батута".

приватна архива

- Деца седе пасивно испред екрана, добијају разне садржаје који утичу на рецепторе за задовољство и имају сталну потребу за још - објашњава психолог Драгица Даниловић. - Због своје пасивне улоге касно почу да говоре, моторичке способности су им знатно слабије, а ту су и психолошке сметње у виду поремећаја сна, исхране, депресије, беса, нервозе... Може доћи и до озбиљних поремећаја у развоју личности. Таква деца нажалост одрастају у особе са проблемима у испољавању емоција, немају саосећање за друге, не знају како да се понашају у многим ситуацијама...

Решење за овај проблем стручњаци виде у повећању физичке активности и бављењу спортом, али, према речима директорке "Батута" Верице Јовановић, истраживање је показало и да само 30 одсто школске деце испуни очекивани обим физичке активности.

Такође и Драгица Даниловић, која је и спортски психолог, сматра да су кретање и спортска активност најбитнији за правилан психички и физички развој код деце.

- Дете кроз спорт упознаје себе, учи о разним животним улогама, учи да препознаје и испољава емоције, како да помогне другоме, како да сарађује и устане после и пада и пораза - истиче она. - То су све ствари за које остаје ускраћено боравећи испред екрана. Искуство је показало да деца док бораве у спортским камповима потпуно заборављају на екране. Деци заправо треба показати алтернативу, јер они не бирају екран, него се он често "гура" пред њих. То је задатак за одрасле, да пажљиво бирају како користе своје време и да деци покажу избор, алтернативу. Деци су потребни покрет и друга деца, а не уређаји.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације