ПУЦЊИ МОГУ ДА УБИЈУ ЉУДЕ, АЛИ НЕ И СЕЋАЊЕ: Потресни моменти парастоса жртвама масовног убиства У Малом Орашју и Дубони

"ПРЕД нама је Вакрс. По селима и засеоцима славиће се живот и кликтати радосно победи над смрћу. У нашем Малом Орашју тешко ћемо победу живота над смрћу разумети. На овом месту, најбоље се зна вредност живота и болност смрти".

Фото: Ј. Илић

Овде смо данас да тугујемо без наших Лазара, Немање, Николе, Марка, Александра, Петра. Њихов пут прекинут је нечијом странпутицом, њихова песма безумним пуцњима, радост кукњавом и плачем који неће престати док се памти и приповеда о том кобном дану.

Ово су речи из беседе свештеника који је служио годишњи парастос у Равном Гају, на месту где је 4. маја прошле године, у безумном чину, Урош Блажић зауставио животе шесторице младића.

Неутешни родитељи, браћа и сестре, породице и мештани палили су свеће и положили цвеће и венце на споменик жртвама на коме су уклесани стихови, слике младића и датуми рођења. На њиховим црним мајицама слике најмилијих, датум смрти и порука "Живите". Само цвркут птица, плач и јецаји одзвањали су јуче стратиштем током помена.

- Најдражи наши, окупили смо се овде онако како се нисмо надали да ћемо се икада окупити. Надали смо се свадбама и весељима, музици и крштењима, а не оволикој тузи. Неће вас родитељи дочекати да вас питају да ли сте уморни, гладни и да ли вас нешто боли. Иза вас остаће наша сећања. Бићете заувек млади, безбрижни и срећни, препуни живота. Били смо благословени вашим кратким животима који су постали бесмртни. Пуцњи могу убити човека, али не и сећање на вас. Ваши родитељи не могу бити утешени, нити ико од нас има речи којима се могу утешити. Овде смо уз њих, јер људи у оваквом тренутку постају људи. У срцима родитеља остаће неизбрисива нада да ћете се однекуд појавити, и то ће им давати снагу да наставе да живе. То ће им бити земаљска нада, а она друга коју смо васкрсењем добили, штитиће нас од смрти до новог сусрета са вама - беседио је свештеник храма Светог апостола Вартоломеја.

Урош Блажић је 4. маја, без икаквог повода, у Малом Орашју одузео живот шесторици момака. Убио је Марка Митровића (18), Александра Митровића (17), Николу Милића (15), Лазара Миловановића (20) и Немању Стевановића (21), које је усмртио на лицу места, док је после педесет дана тешке борбе у болници, од тешких рана, преминуо Петар Митровић (25).

На месту где су младићи мучки убијени док су славили Ђурђевдан, осим споменика, изграђена је и капелица за свеће, поплочана је стаза, ограђен простор и постављене клупе. Посађено је шест чемпреса у знак сећања и као симбол Христове победе над смрћу.
Годишњи парастос, који се због Васкрса који је 5. маја даје недељу дана раније, служен је у Цркви Светог апостола Вартоломеја у Малом Орашју, а потом и на гробљу.

После крвавог похода у Малом Орашју, у суседној Дубони, Блажић је убио брата и сестру Милана (21) и Кристину Панић (19) и Далибора Тодоровића (25). Годишњи парастос служен је у суботу ујутру у Дубони у Цркви Преподобног Симеона Столпника, и на гробљима где су сахрањени Милан и Кристина Панић и Далибор Тодоровић.

На годишњицу деветоструког убиства, у Равном Гају биће одржан комеморативни скуп, приказан документарни филм о убијенима, и одигран меморијалних турнир у фудбалу.
Хицима из "калашњикова" и из возила у покрету, Урош Блажић (21) усмртио је деветоро људи, а тешко и лакше ранио њих 12. Наоружан аутоматском пушком и муницијом, Блажић је, око 21.45 изашао из своје куће у селу Шепшин. Неколико километара даље, у Малом Орашју, пажњу су му привукли логорска ватра и жамор. Зауставио је кола и кренуо на фудбалско игралиште на ком је горео пламен, а около су седели младићи.

Foto: Фото: Ј. Илић

POGLEDAJ GALERIJU

Они због мрака нису видели да је он наоружан и позвали су га да им се придружи и са њима попије пиво. Због Дана жалости, проглашеног због убиства ђака на Врачару, младићи су одлучили да раније обележе Ђурђевдан, посебно јер се једном од њих родило двоје рођака. У миру и тишини. Како им се, међутим, Блажић приближио, одмах је почео да пуца. У стравичном покољу, покрај логорске ватре, остало је пет младих тела. На лицу места убијени су Лазар Миловановић (20), његов презимењак Александар (15), Марко Митровић (18), Немања Стевановић (21) и Никола Милић (15). Петар Митровић (25) преминуо је после педесет дана борбе за живот. Сви су се од детињства дружили и одрасли у Малом Орашју. Ту су их и покосили рафали.

Када је побио младиће, запутио се ка селу Дубона. У једном тренутку, под уличном светиљком, угледао је четворо људи како поправљају ограду. Опет је зауставио кола и са "калашњиковом" у руци изашао напоље. Без речи је кренуо да пуца по њима. Падали су као снопље. Сва четворица мушкараца су задобила тешке повреде. Ни ту се није зауставио. У центру Дубоне, на локалном игралишту чуо је грају.

Фото: Ј. Илић

- Овог пута није ни изашао из возила. Сишао је са пута и зауставио се у близини. Онда је цев аутомата гурнуо кроз прозор и запуцао. Први метак, како се сумња, погодио је Кристину Панић, која је седела на клупи поред игралишта. Ту је био и њен пријатељ Далибор Тодоровић (25), кога је, као и девојку, пресекао смртоносни рафал. У близини је био њен две године старији брат Милан Панић, који је, када је видео шта се догађа, потрчао ка нападачу. Блажић је тада отворио ватру и убио овог младог полицајца. Када је Милан пао, злочинац је наставио паљбу. Меци су фијукали на све стране. Ранио је још неколико особа. 

Препоручујемо

Друштво

0 3

СУЗЕ, СВЕЋЕ И НЕПРОЛАЗНА БОЛ: У Малом Орашју и Дубони служен годишњи парастос жртвама масовног убиства (ФОТО)

27. 04. 2024. у 12:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације