ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МАРИНКОВИЋ: Одлазак познатог генетичара

Љ.Б.

09. 05. 2024. у 16:03

СРПСКА академија наука и уметности саопштила је да је у Београду, у 90 години, преминуо њен редовни члан Драгослав Маринковић један од од наших најистакнутији биолога и генетичара.

ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МАРИНКОВИЋ: Одлазак познатог генетичара

сану

Поље његовог научног рада обухватало је еволуциону биологију, генетику и биоетику. Дипломирао је 1957. године  на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. На истом факултету, 1960. године,  завршио је магистарске студије  из области екологије и биологије понашања, а докторску дисертацију  из области популационе генетике одбранио је 1965. године. Боравио је на постдокторском усавршавању  на Рокфелеровом универзитету у Њујорку и на Калифорнијском универзитету у Дејвису.

У звање асистента  на Природно-математичком факултету у Београду изабран је 1959. године. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981. године. Био је шеф Катедре за генетику и еволуцију.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године. Обављао је дужност заменика секретера Одељења хемијских и биолошких наука САНУ (2002‒2006). Био је члан  Одбора за биологију  САНУ,  Академијског одбора „Човек и животна средина", као и Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла.

Његова богата библиографија броји више од 200 научних радова. Аутор је два универзитетска уџбеника, више приручника за наставу генетике, а коаутор је  бројних монографија и 23 средњошколска уџбеника.

Као истакнути научник био је члан више стручних   удружења и институција, међу којима су: Друштво генетичара Србије, Антрополошко друштво Србије, Друштво биоетичара Србије и  Америчко друштво за унапређење наука. Обављао је дужност председника и потпредседника Српског биолошког друштва. Био је  члан Оснивачког савета Европског друштва за еволуцију са седиштем у Цириху и један од оснивача Савеза друштава генетичара Југославије.  Такође, био је  почасни  председник Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије са седиштем у САНУ.

За свој  научни и наставни рад  примио је бројне   награде и признања међу којима се издвајају:  Априлска награда студената Београдског универзитета (1964, 1989), Орден рада са златном звездом (1985) и награда „Проф. др Војислав Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју  науке у  Србији. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за свеукупнo српско друштво.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.

01. 04. 2025. у 12:17

Коментари (0)

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА УЂЕМ У РИНГ: Сара Ћирковић започела припреме за меч за светску професионалну титулу