4.000 ТЕЛА ЧЕКА ДОСТОЈНУ САХРАНУ: Двадесет шест година од првих отмица на Космету и 33 на подручју бивше Југославије, процес потраге стоји

ПРОШЛО је 26 година од када су почеле прве отмице и киднаповања на Косову и Метохији - више од четврт века од кад је првих седморо људи, старијих од 60 година, од чега четири жене, отето из Дашиновца и Горњег Ратиша, код Дечана, 22. и 23. априла 1998. Овај злочин остао је без судског епилога и праведних казни, рекла је Наташа Шћепановић, председница Удружења породица "Косметски страдалници", на конференцији "Потрага за несталима без резултата".

Pres centar UNS

На том подручју, како је навела, откривено је шест масовних гробница - на Радоњићком језеру, крематоријуму Клечка, Волујку, Белаћевцу, Лапушнику...

- Четрнаестог маја исте године уследило је киднаповање Жарка Спасића из круга Белаћевачких рудника, код Обилића, а 22. јуна, са радних места киднаповано је и нетрагом нестало још десет белаћевачких рудара. У јулу исте године присилно су отети и у манастир Зочиште одведени сви житељи Велике Хоче, Оптеруше и Ретимља, као и Срби из Ораховца. Уз посредовање Међународног Комитета Црвеног Крста, жене и деца су ослобођени, а четрдесеторо мушкараца су припадници такозване ОВК одвели у логоре за Србе, из којих се нико од њих кући није вратио. Припадници ОВК су након заробљавања своје жртве злостављали, масакрирали, стрељали, а оне које је заобишао пушчани метак, стигао би хитац из пиштоља. Њихова једина кривица била је што су Срби или Албанци који нису хтели да се прикључе ОВК - казала је Шћепановић.

Foto arhiva

Гордана Ђикановић из истог удружења навела је да се ни после четврт века не зна колико је Срба на КиМ пострадало, колико је манастира изгорело, колико је домова узурпирано.

- Занемарује се да су косметски Срби народ над којим је извршен геноцид. Од 250.000 прогнаних вратило се једва два одсто. У последње три године не састаје се Радна група Београд - Приштина за нестала лица, па чак и ако се ексхумира и идентификује неко лице, то ће стајати док Радна група не верификује податке до којих се дошло. Породице су љуте, а око 570 Срба и неалбанаца води се као присилно нестало - казала је Ђикановић.

Мирјана Божин, председница Српске Координације, кровног удружења породица несталих, подсетила је да је прошло 33 године од првих нестанака у Хрватској, и после у БиХ:

- И даље се на простору бивше Југославије тражи 9.750 лица, од чега 3.700 српске националности. Нисмо задовољни јер су процеси ексхумација и идентификација спори, а потписани протоколи и споразуми се не примењују. Познате гробнице се не ексхумирају. Иде се логиком "нема тела, нема ни злочина". У мртвачницама широм бивше Југославије има око 4.000 посмртних остатака: у Босни 2.700, у Приштини 400, у Хрватској 900. Изговор је да нема поклапања крвних и коштаних узорака - констатује Божин, и додаје да је уз то урађено око 4.000 погрешних идентификација, што значи да је неко сахранио неког туђег.

Pres centar UNS

Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, поменуо је илегалне затворе на КиМ, од којих је један био испод прозора куће Рамуша Харадинаја, и о којима се, баш као и у случају Жуте куће, истрага није померила са мртве тачке.

Одаловић је показао и папир - дневник оних који су чували логор у Ликовцу, један од око 140 илегална затвора на КиМ и додао да српска страна упорно инсистира да се једна локација у непосредној околини претражи.

- Све ове невине жртве заслужују да се помену и да о њима стално причамо - казао је Одаловић, и додао да се највећи број киднаповања и злочина десио после 10. јуна 1999, када је 50.000 добро опремљених међународних војника дошло на подручје КиМ. - Питао сам ове недеље кабинет Лајчека да ли имају снаге да процес потраге за несталима врате у живот, у нормалне токове. Док је оваква ситуација, далеко смо од пормирења и стабилизације односа. Тела се налазе или на Косову и Метохији, или у Хрватској, или у БиХ. Ако има још нека гробница у централној Србији, без задршке ћемо по захтеву за тражење поступити. За разлику од Приштине и Загреба, ми имамо подршку врха државе да истражимо свако место за које постоји сумња. Спреман сам да разговарам и са албанским породицама и објасним им где је закочило, јер породице трпе због питања политике.

Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, изразио је жаљење зато што потрага за несталима толико дуго траје. Он је позвао породице несталих које то нису учиниле до сада да отворе захтев за тражење и дају крв за ДНК анализу, без чега нема успешне потраге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације