МАКАР ЈЕДАН ПРАВОСЛАВНИ КРСТ ЗА 6500 ЖРТАВА: Удружење "Јадовно" тражи да се обележи највећа појединачна српска гробница у злогласној НДХ

ПОТОМЦИ и поштоваоци жртава Прихватног логора Земун окупиће се у суботу испред манастира Светог Арханђела Гаврила, где ће се служити заупокојена литургија поводом 83. годишњице од почетка покоља и 80 година од затварања овог злогласног места. После тога, Удружење "Јадовно 1941" ће организовати крсни ход до једне од највећих масовних гробница на територији НДХ, на Јеврејском гробљу на Гардошу у Земуну.

В. Црњански

Учесници јучерашње конференције за штампу апеловали су на градске власти да се на одговарајући начин обележи ово место, на коме је 1951. постављен само скроман споменик са натписом: "Жртвама фашистичког терора 1941-1944", а нема нити једне речи која би упућивала да је то највећа појединачна гробница српских жртава на територији НДХ. Ту су сахрањена тела око 6.500 жртава прикупљених из 20-ак масовних гробница. Настала је по наређењу земунског Народноослободилачког одбора 1944. тако што су земни остаци логораша, који су довожени запрегом на ово место, углавном ноћу и насумично сахрањивани по целом гробљу, откопани. Онда су сви заједно покопани у заједничку гробницу на чистини, у удубљењу, тик уз јеврејске споменике.

- Гробница се налази на јеврејском делу гробља, па се ствара погрешан утисак ко је тамо сахрањен - истакао је социолог проф. др Слободан Антонић. - Зачуђен сам и љут што пуних 65 година, колико живим у Београду, нисам знао за ову масовну гробницу. Ова тема први пут је покренута 2018. године у "Вечерњим новостима". Чланак "Два стратишта у сред Београда са 14.000 жртава сакрио немар" написала је Војислава Црњански. Следеће године је удружење "Јадовно" први пут организовало комеморативни скуп.

ПРЕС ЦЕНТАР УНС

Антонић сматра да то што се о логору Земун деценијама ћутало није само последица нечије зле намере, већ и наше инерције и незаинтересованости:

- То је последица "културе" заборава. Због тога је важно да се што пре реагује, да се постави макар један православни крст који би показао ко су жртве. То је наша морална обавеза. На потезу су и историчари, који могу да дају одговоре на многа питања.

Филозоф проф. др Богољуб Шијаковић је рекао да Удружење "Јадовно" буди нашу савест да да дођемо до националног излаза:

- Говорење о другима понекад има функцију замене за оно што треба због нас да чинимо, а не чинимо.

Дарко Ђого, професор на Богословском факултету Универзитета Српско Сарајево Фоча каже да није чудно што је дошло до демографског суноврата Срба када заборављамо наше милионске жртве:

- Говорећи о жртвама, ископавајући их, плачући над њима, памтећи их, заправо дајемо трајни залог наше будућности. Када сам као студент питао митрополита Амфилохија када ће нам кренути на боље, он је одговорио: "Док не пронађемо све наше гробнице, измиримо браћу у међусобном рату и не замолимо за опроштај све које смо заборавили, тешко ћемо успети да променимо садашњост а још теже будућност." Однос према прецима је истовремено однос према потомцима. Веома је важно да покушамо да преокренемо ужасне резултате геноцида и културне политике која прикрива злочинце. Страшно је то што су Срби масовно страдали. Још горе је то што читава покољења не знају ништа о страдању српског народа. Индустрија пројектованог заборава је, нажалост, жива и јака.

Препоручујемо

Репортаже

3 53

ЗАБОРАВ ЈЕ ПРЕКРИО ЧАК 6.500 ОФИЦИРА КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ: О заточеницима логора у Другом светском рату у Немачкој мало ко зна

21. 01. 2024. у 09:00

Политика

15 27

ЈАСЕНОВАЦ МИТ, ЗАТОЧЕНИЦИМА ПУШТАЛИ ОПЕРЕ: Срамни наводи у Хрватској - скандалозне тезе финансирало Министарство бранитеља

01. 08. 2023. у 13:45

Друштво

13 24

ПСОВАЛИ СУ НАМ СРПСКУ МАЈКУ И ВИКАЛИ "БАЦИТЕ ИХ У САВУ": Потресно сведочење Тома Лучића из села Бистрица о злочинима у усташким логорима

20. 08. 2022. у 13:00

Друштво

3 22

"КАДА КАЖЕМ ТРИ, ДА ЈЕ ГЛАВА ОДСЕЧЕНА" Потресно сведочење о мучењу српске деце у логорима: Од страха нисам говорио месец дана

16. 08. 2022. у 21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације