ПРОБЛЕМАТИЧНО ЧАК 14.000 ДЕЦЕ И МЛАДИХ: Алармантни подаци наших водећих стручњака из области менталног здравља
У СРБИЈИ је регистровано више од 14.000 деце и младих са проблемима у понашању. Многи од њих, истовремено су и у сукобу са законом.
Ове алармантне податке саопштили су јуче наши водећи страучњаци из области менталног здравља на представљању извештаја четрдесетак лекара, психолога, професора, који су део групе "Мајска платформа", формиране после прошлогодишњих трагедија у "Рибникару" и селима код Младеновца.
Према речима проф. др Тамаре Џамоње Игњатовић са Филозофског факултета у Београду, истраживање је показало да сваки шести становник наше земље "испуњава критеријуме за дијагностиковање неког од најчешћих поремећаја менталног здравља". Сваки трећи, како је рекла, има значајне психичке сметње.
- Упркос томе, мали број њих се обраћа за стручну помоћ, све док проблеми не постану озбиљни, па у њих мора да се укључи терцијарна заштита (болнице и институти). Делом, то је због недостатка услуга психолошке помоћи на локалу и мањку новца за плаћање помоћи у приватном сектору, али и због високе стигматизације и аутостигматизације. У домовима здравља у целој Србији има само 126 психолога, а број од пет-шест стручњака на 100.000 становника далеко је мањи од европског просека. Недостају нам примарни модел бриге о менталном здрављу у заједници и породична саветовалишта, која су кључна у пружању подршке родитељима који имају децу са проблемима у понашању. Фали нам и Центар за трауму, а од предвиђених 20 за сада имамо само шест центара за ментално здравље у заједници - каже Игњатовићева.
БАЊАЛУЧКЕ КОЛЕГЕ
ЏАМОЊА Игњатовић је апострофирала успех бањалучких колега, који су направили индикаторе за рано препознавање поремећаја у понашању:
- На основу њих су обучили особље у школама широм Српске и, пошто је акција дала резултата, спремни су да уступе знање колегама и школама у Србији.
Стручњаци указују и да су у свега 10 до 20 одсто случајева за насиље деце и младих "криви" ментални поремећаји, док је у свим осталим примерима велики удео породице, окружења, локалне заједнице и друштва. Како указује психолог Сарита Брадаш, социјални радници, психолози, педагози и остали стручњаци су преоптерећени, а критеријум за одређивање потребног броја запослених у центрима је "број становника у заједници коју покривају, уместо броја корисника".
- Истраживање је показало да један водитељ случаја (социјални, радник, педагог, психолог...) код нас месечно води 117 предмета, док је европски стандард 10 - 20, зависно од тежине предмета - казала је Брадашева. - Наш предлог је да се повећа и број услуга дневног боравка, будући да их има за само 106 деце у три града, затим да се донесе нова Стратегија социјалне заштите, пошто је ова стара 15 година, да се измени Закон о социјалној заштити из 2011. Услуге за децу са проблемима у понашању морају да буду доступне у свим јединицама локалне самоуправе, а не само у великим градовима.
ЗАКОНИ НЕОПХОДНИ
БРОЈ корисника центара за социјални рад расте, док се број запослених смањује. Зато би, указала је Брадашева, требало урадити подробну анализу и израдити систем препорука. Џамоња додаје да нам је потребан и Закон о психотерапији и Закон о психолошкој делатности, чији нацрти већ постоје.
Према евиденцији Републичког завода за статистику из 2022. године, на евиденцији центара за социјални рад тада је било 6.230 деце са проблемима у понашању, што је за око 20 одсто више од петогодишњег просека. Притом, примећен је тренд смањења броја оних који су млађи од 14 година, али је зато порастао број оних између 14 и 17 са истим проблемима.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)