СВЕДОЧАНСТВА КОЈА СУ НАЈАВИЛА КРВОПРОЛИЋЕ: У Архиву Србије почело обележавање 110 година од Ултиматума Беча и почетка Првог светског рата

НА дан када је Аустроугарска, 23. јула 1914. године (по старом календару 10. јула), послала Ултиматум Краљевини Србији, који ће бити увод у до тада највеће крвопролиће у Европи, у Државном архиву Србије изложена су три документа непроцењиве вредности: оригинал поменутог Ултиматума, концепт Одговора Србије, односно његов оригинални препис, и Телеграм од 28. јула којим двојна монархија објављује рат Београду.

Фото: D. Milovanović

После 28. јула свет ће ући у Први светски рат, након ког ће мапа изгледати потпуно другачије: пропашће четири велика царства (аустроугарско, османско, немачко и руско) и настаће нове државе, попут Краљевине СХС. Овај телеграм Унеско је уврстио у Регистар "Памћење света", а посетиоци ће моћи да га виде до 28. јула, у оквиру обележавања 110 година од почетка Великог рата. Поставку су свечано отворили премијер Србије Милош Вучевић, министар културе Никола Селаковић и директор Архива Мирослав Перишић, који је председнику Владе уручио поклон - урамљен факсимил Телеграма.

- Ултиматум је стигао 23. јула, наша Влада је одговорила два дана доцније, да би 28. јула царско-краљевска влада Аустроугарске послала објаву рата. После једног омањег парчета папира, како воли да каже господин Перишић, започео је највећи ужас са којим се дотадашњи свет суочио и у ком је малена Краљевина Србија изгубила 28 одсто становништва (1.247.435 жртава према закључицима Версајске мировне конференције) - казао је Селаковић и додао да ће истовремено копије ова три документа бити изложене у 21 установи културе у Србији, и четири у Републици Српској, а на основу закључака Свесрпског сабора.

Нагласио је и да је архив памћење сваког народа и државе, а колико је важан, сведочи податак да је пре 10 година, управо залагањем Државног архива и директора Перишића, у Андрићграду представљен препис писма које је Оскар Поћорек, тадашњи управник БиХ, послао царско-краљевском министру у Бечу. Писмо је писано 28. маја 1913, значи 14 месеци пре ултиматума, и сведочи да је Аустроугарска већ планирала напад на Србију.

Оригинални телеграм објаве ратаFoto: Фото: D. Milovanović

POGLEDAJ GALERIJU

Премијер Вучевић нагласио је да је архив једне државе чувар њеног ДНК записа:

- Оно што је у Архиву похрањено, јесте део нашег идентитета, историје, успона и падова. Импресионира ме то што су ови оригинални документи сачувани у годинама страдања нашег народа. Држава је разорена управо након њих, а онда је васкрсла као феникс и донела слободу јужнословенским народима, да би дошао Други светски рат и нова страдања, па тешке деведесете године. Не смемо да заборавимо своју слободарску традицију, ни ко смо и шта смо, не да бисмо остали заглављени у прошлости, већ да бисмо разумели будуће време.

Др Мирослав Перишић објаснио је да је период од краја јула до почетка августа 1914, који свет памти као Јулску кризу, у историографији познат као "историја пет недеља". Вишегодишње припреме за Велики рат биле су на врхунцу и историјске одлуке доносиле су се брзо у ратним кабинетима Беча и Берлина.

- "Конструисати рат са Србијом" или "Србија мора умрети" само су неке од формулација које су се могле чути у тим кабинетима - подсетио је Перишић. - Захтеве из Ултиматума, тадашње владе Велике Британије и Русије назвале су мешањем у унутрашња питања једне суверене државе. Србија је одговорила одмерено, изражавајући спремност да прихвати све, осим тачака 5 и 6, јер је противуставно дозволити органима владе у Бечу да учествује у истражним радњама у Србији, после Сарајевског атентата.

Телеграм на француском језику, који је потписао министар иностраних дела гроф Бертхолд, послат је 28. јула у 11.10 сати, а у Ниш, где је била Влада, стигао је у 12.30. Исте ноћи Србија је нападнута. У телеграму пише:

"Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914, коју јој је предао аустроугарски министар у Београду, због чега Царска и Краљевска влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом."

Народ напушта Београд 1915. године / Фото "Википедија"

Историчар и архивиста из Државног архива Ања Вулић каже за "Новости" да је објава рата, судећи по сигнатурама докумената, била чувана у Министарству спољних послова и да је после одређеног временског рока предата Архиву на чување. Тумачећи садржину докумената, она додаје да су се Беч и Берлин из петиних жила трудили да доведу Србију у везу са атентаторима.

- До данас та веза није пронађена, али се ипак кренуло у "конструисање рата", па је Беч већ почетком јула ступио у преговоре са Немачком, тражећи подршку. Оновремени британски шеф дипломатије казао је да је Ултиматум Србији један од најзлобнијих докумената који су икада настали. Потписао га је аустроугарски посланик у Београду Гизел, а у име девете Пашићеве Владе примио га је заступник премијера Лазар Пачу. Из одговора се види да се српској Влади није ишло у рат, као што се из Ултиматума види да се Аустроугарској ишло - каже Ања Вулић.

Најзначајнија документа успела су да преживе Први светски рат тако што су ишла са нашом војском преко Албаније. Да ли је то био случај и са ултиматумом и телеграмом, не зна се. Много архивске грађе Аустријанци су однели још током Првог рата, а током Другог у згради Државног архива налазио се немачки штаб. Ипак, нико од њих није пронашао доказе да је званични Београд имао везе са убиством Франца Фердинанда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације