СЕЋАЊЕ НА ВИШЕ ОД 1.000 ПОКЛАНИХ: Село Пребиловци постаће меморијални центар, а први корак је стална изложба

ОРГАНИЗОВАЊЕ сталне изложбене поставке "Пребиловци 1941" у истоименом херцеговачком селу, у знак сећања на око 1.000 људи које су усташе на најсвирепије начине убиле током августа прве ратне године, биће само први корак ка стварању меморијала. Како је најавио нови директор београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, ради се на томе да цело село постане својеврсни меморијални центар.

Музеј жртава геноцида

Стална поставка биће свечано отворена 5. августа увече, поводом обележавања 83. годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату, у некадашњој сеоској школи, данас Дому културе "Свети краљ Милутин". У истој школи било је заточено 1941. више од 100 деце до 12 година са учитељицом. Готово нико није преживео.

- Кад помислимо на велика страдања нашег народа прва асоцијација су нам Крагујевац, Краљево, Драгинац, логори у Београду, а у НДХ Јасеновац, Јадовно и Госпић. Али, не смемо заборавити ни страшне злочине над Србима у Пребиловцима, између 4. и 6. августа 1941, који су од овог села начинили симбол страдања, не само у Херцеговини. Пребиловци данас имају 45 становника, а пре Другог рата било их је више од 1.000. Усташке покоље преживело је око 170, а од оних који су рођени између 1925. и 1941. једва неколико деце. Када мештане питате која сећања код њих буде ти догађаји, кажу да им је најтеже било када су их родитељи звали по имену, а они су знали да очеви дозивају своју прворођену страдалу децу. Јер, њима су давали имена убијених - казао је Бојан Арбутина, најављујући изложбу.

В.Ц.С.

Наиме, део мушкараца из Пребиловаца успео је да пробије обруч и склони се, док су неки били и у партизанским или четничким јединицама. Мислили су да жене и децу усташе неће дирати, међутим преварили су се. Преживели су се после рата наново женили и стварали нове породице, а деци давали имена својих покланих малишана. Толико мало деце је преживело да је први регрут отишао у тадашњу ЈНА тек 1962.

Музеј жртава геноцида

На изложби ће посебан сегмент бити посвећен овом страдању деце, а биће изложена и столица учитељице Стане Арнаут, коју су усташе закључале са ђацима. Пре него што је убијена, мучена је и силована, а међу мучитељима били су њени бивши ђаци, каже Арбутина. На 22 паноа, кроз фотографије и документа биће приказан сам злочин, али и контекст у ком се десио. Посетици ће моћи да читају делове потресних сведочења преживелих, али и да их виде на таблетима. Биће изложена и српска застава којом су током 1990. и 1991. прекривани посмртни остаци ексхумираних из крашких јама, пре него што ће заједно бити сахрањени. Наиме, шездесетих година све јаме са жртвама забетониране су, да би почетком деведесетих тела била ексхумирана и похрањена у локалну цркву. Снаге ХОС и ХВ, у операцији "Чагаљ", минирали су 1992. цркву, разневши и посмртне остатке. Касније су пронађене мошти из седам од 176 сандука и сахрањене у новој Цркви Васкрсења Христовог.

- Циљ сталне поставке јесте да гајимо сећање на страдале претке, али и да омогућимо деци која обилазе село и цркву да сазнају шта се десило, да се запитају како је могуће да постоје људи способни на овакве злочине, да препознају политичке идеје које доводе до тоталитаризма, а последично и до масовног уништавања припадника других народа или вероисповести. Циљ је да се суочимо са прошлошћу и пружимо руку помирења свим народима на овим просторима - каже Арбутина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације