ЗА "ЛАЈК" АКО ТРЕБА И ПРЕД ВОЗ: Деца млађа од 12 кришом праве профиле, па играју опасне игре

ЂАЦИ у Србији, према подацима Уницефа, проводе на интернету просечно више од три сата дневно, а старији и више од четири. Две трећине викендом достигне и до седам часова пред екраном. Нарочито забрињава податак да је у нашој земљи у поређењу са европским највише деце на друштвеним мрежама.

Фото Shutterstock

Око 45 одсто малишана узраста између девет и 11 година користи социјалне мреже, као и око 72 одсто њих између 11 и 12 година. Иако је доња граница за отварање профила на већини платформи 13 година, ово правило се у Србији махом не поштује, а деца дају нетачне податке о годинама када се пријављују. У томе им неретко помажу и родитељи, можда несвесни опасности и замки које интернет нуди.

Од 2017. године, када је основан, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету Министарства информисања и телекомуникација примио је више од 42.000 позива, порука и писама, од чега је формирано више од 8.000 предмета.

- Од тог броја 7.500 је било саветодавног карактера, док смо 555 проследили другим органима на поступање - каже за "Новости" Никола Бићанин, помоћник министра за информационо друштво и информациону безбедност. - Када је у питању давање савета, јављају нам се родитељи или деца у вези са техничким проблемима, или због лажних профила и блокирања нежељеног или непримереног садржаја. Другим органима прослеђујемо предмете када проценимо да је реч о некој врсти дигиталног насиља, било да је то вршњачко злостављање, омаловажавање, уцењивачка порнографија, претње...

Министарство информисања и телекомуникација

До сада је МУП-у прослеђено 289 предмета, а Тужилаштву за високотехнолошки криминал 137. Министарству просвете је достављено 108 (махом везано за вршњачко насиље), домовима здравља девет (када је процењено да је потребна здравствена помоћ), а центрима за социјални рад 12 (када постоји процена да је у питању занемаривање малолетника).

Подаци још показују да се у 85 одсто случајева НКЦ јављају одрасли, а само у 15 одсто деца. Међутим, примећује Бићанин, по последњим многобројним истраживањима, ђаци, када претрпе неко насиље у дигиталном свету, највише поверења имају у учитеље и професоре, па дигитално насиље пријављују њима.

- Деца су најосетљивија и најугроженија популација у дигиталном простору - додаје Бићанин. - Често не умеју до краја да схвате суштину потенцијалне опасности. Оно што су некад били осмех и аплауз, данас су "лајкови" и коментари, за које ће дете учинити све, не би ли добило доказ да је прихваћено. Због тога су у стању да пристану на најопасније "Тик-ток" изазове. Рецимо, да се сликају на прузи док долази воз или да се такмиче ко може дуже да задржи дах. Сликају се и шаљу фотографије особама у које су заљубљени, па кад се посвађају, ови то деле, док слике не стигну до педофила.

Зато у Националном контакт центру инсистирају на десетак правила за безбедно коришћење мреже, међу којима је и то да никоме, осим родитељима, не дају своју лозинку, да не комуницирају са особама које не познају, да не иду на виђање са неким са друштвене мреже без знања родитеља, да не шире говор мржње...

- Деца заиста проводе доста времена на интернету и родитељи морају да се интересују за то које садржаје прате и да, уколико виде у историји претрага нешто сумњиво, разговарају са дететом. Морају и да им предочавају све добре стране интернета, односно да дигиталне технологије служе пре свега за учење и стицање нових знања и размену искустава - истиче наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације