НЕПРАВДА ПРЕМА КРАЈИШНИЦИМА И ДАЉЕ ТРАЈЕ: У Србији и Републици Српској одржане манифестације у знак сећања на жртве акције "Олуја"

У ЦРКВИ Светог Марка у Београду и у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци јуче су одржани помени жртвама хрватске акције "Олуја", у којој је пре 29 година око 250.000 Срба протерано са својих огњишта, а Република Српска Крајина етнички очишћена, престала да постоји.

FOTO: Novosti

У Београду је, поред званичника и представника Војске Србије, присусуствовао и велики број грађана, као и чланова породица прогнаних и страдалих. Градоначелник Александар Шапић положио је венац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима од 1991. до 2000. године на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку, и истакао да се злочини над Србима не смеју заборавити. Венце су положили и комесарка за избеглице Наташа Станисављевић, председник општине Гроцка Александар Чапрић и представници многих удружења.

Шапић је нагласио да наш народ никада не би био прогнан у највећем етничком чишћењу од Другог светског рата да нисмо у својим редовима, како је рекао, "имали свакакве изроде".

- И дан-данас се чини да постоје ти проблеми, и зато је важно српско јединство - рекао је Шапић.

Он је навео да је непријатељ, ко год био, увек извлачио дебљи крај када је српски народ успевао да сачува јединство.

- Да опростимо коме треба и где треба, али да пошаљемо јасну поруку да више нико неће моћи да игра на карту српске неслоге како се више никад не би десила 1941, 1991. и друге године - нагласио је Шапић.

Током "Олује", око 2.000 људи изгубило је животе, а више од 700 се и даље, после три деценије, води као нестало.

- Сећање на "Олују" није само подсећање на трагичне догађаје из прошлости. То је подсећање на неправду која још траје и на обавезу коју имамо према жртвама, наша дужност је да инсистирамо на правди, да тражимо одговорност за злочине и да никада не дозволимо да се овакви догађаји понове. Четвртог августа 1995. започео је погром који је трајао четири дана, а његове последице осећамо и данас - рекла је комесарка Комесаријата за избеглице и миграције Наташа Станисављевић.

Додала је и да је пружање новог дома протеранима један од најважнијих циљева Владе и Комесаријата. У овом тренутку скоро 8.000 породица избеглих и око 15.000 породица интерно расељених нису у могућности да реше своје стамбено питање.

Комесаријат је до данас помогао укупно 53.445 породица, које су добиле неку врсту помоћи, од чега је 40.155 породица избеглица из бивших република СФРЈ и 13.089 породица интерно расељених лица са КиМ. Из Хрватске је до сада у Србији збринуто око 28.000 породица, а из БиХ око 12.000. Њих 29.207 добило је кров над главом, док је економски оснажено 23.286.

Фото архива

Наша земља је током ратних дешавања на просторима бивше СФРЈ, деведесетих година, примила више од 600.000 људи, а у статусу избеглице је још 24.862: 17.052 из Хрватске и 7.810 из БиХ. Само током 1995. године више од 190.000 људи избегло је овде током акција Хрватске војске - "Бљесак" и "Олуја", са подручја сектора под заштитом УН. Више од 400.000 стекло је српско држављанство, што, према саопштењу Комесаријата, представља највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи.

- Никада се нећемо сложити са Хрватском по питању погрома који се десио током "Олује", коју они славе као ратну победу, а у којој су протерали сопствене грађане, опустошили читаве крајеве који су данас празни - истакла је комесарка, и додала да је у овој години намењено више од 400 милиона динара за јединице локалних самоуправа за збрињавање избегличких и интерно расељених породица.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да је операција "Олуја" завршни чин планског убијања и протеривања Срба са подручја Хрватске.

- У Хрватској се сваког 5. августа на државном нивоу слави прогон и страдање око 250.000 Срба са подручја Северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, и са више од 2.000 српских жртава, од тога 1.200 цивила. Хрватске жртве се величају и одају им се почасти, а српске систематски понижавају, омаловажавају и умањују. Српска имовина је темељно опљачкана, уништена и отета - рекао је Линта.

Додао је и да је Дан сећања на страдање и прогон Срба у овој акцији повод за подсећање на непријатељске хрватско-муслиманске офанзиве. У њима је од 28. јула до 10. октобра 1995. године страдало више од 2.000 Срба, а протерано 150.000 Срба из 13 западнокрајишких општина: Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Босански Петровац, Купрес, Доњи Вакуф, Јајце, Рипач, Босанска Крупа, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град и Шипово.

Линта истиче да Србија треба да покрене правну, дипломатску и политичку борбу за истину о карактеру ратова деведесетих, за истину о страдању српског народа, за забрану прослава злочиначке акције "Олуја", за процесуирање одговорних за масовне злочине над Србима, за заштиту крајишких бораца од прогона, за једнако поштовање свих жртава, решавање питање несталих лица, као и стамбених и других проблема у процесу интеграције.

- Србија треба да покрене и дијалог са Хрватском о решавању отетих имовинских, стечених и других права прогнаних Срба и других оштећених грађана и накнаду штете за уништену и отету имовину. Никада нећемо заборавити нити опростити некажњени злочин - закључио је Линта.

Поводом годишњице погрома огласио се и председник Једниствене Србије Драган Марковић Палма. Он је подсетио на речи усташког поглавника Анте Павелића, који је "почео уништавање Срба у тадашњој НДХ по формули - трећину побити, трећину асимиловати, трећину протерати. То је била званична политика тадашње Хрватске".

- Павелићев наследник пола века касније, Фрањо Туђман, као председник Хрватске и врховни командант Оружаних снага Хрватске, уочи акције "Олуја" наредио је својим командантима: "Србима треба нанети такве ударце да практично нестану са ових подручја". Та реченица је свима позната, има је и у транскриптима састанка на Брионима. И оно што је Павелић започео и оно што је Туђман завршио, биле су званичне политике Хрватске, а не неке случајне групе људи - казао је Палма, и подсетио да то није било довољно судијама Међународног суда правде и Хашког трибунала да Хрватску, њено политичко, војно и полицијско руководство осуде "за највеће ратне злочине после Хитлера".

Иако је реч о највећем етничком чишћењу на тлу Европе после Другог светског рата, са елементима геноцида, казне су изостале јер су, каже Палма, ти судови "под патронатом оних земаља које су дозволиле и спонзорисале 'Олују', а неке од њих су пола века пре 'Олује' - и Павелића".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације