Светске изложбе – догађаји на којима су представљени бројни изуми
ПРВА Светска изложба одржана 1851. године у Кристалној палати у Хајд парку у Лондону, у Великој Британији, позната је и као „Велика изложба дела индустрије свих нација“. Изложба је поставила сцену за будуће EXPO изложбе и имала значајан утицај на различите аспекте друштва, као што су образовање, уметност и дизајн, глобална трговина и туризам.
Већ 170 година, светске изложбе представљају платформу за приказивање највећих иновација које су обликовале свет у коме данас живимо. Тако је Александар Грејем Бел демонстрирао први телефон на свету 1876. године на Столетној изложби уметности, производње и производа земље и рудника у Филаделфији. Такође у сфери технологије, аналитичка машина Чарлса Бебиџа била је изложена на Међународној изложби индустрије и уметности у Лондону 1862. Први директан ТВ пренос реализован је на Светској изложби у Њујорку 1939. године, а Ultra HDTV дебитовао је на EXPO 2005. у Јапану. Посетиоци изложбе у Сијетлу 1962. били су запањени IBM Showbox-ом – раним рачунаром који је одговарао на гласовне команде. Светска изложба у Осаки 1970. пружила је посетиоцима прву прилику да се упознају са прототипом мобилног телефона.
Поред технолошких проналазака, светске изложбе су биле позорница за бројне иновације у храни, као што су кокице и Хајнц кечап на Столетној изложби у Филаделфији 1876, или корнети за сладолед на изложби куповине у Сент Луису 1904. године.
Осим нових изума Светске изложбе су за собом оставиле бројне грађевине које су у своје време представљала права „архитектонска чуда“ у смислу начина пројектовања или грађевинског материјала који је коришћен. Већ за потребе прве светске изложбе у Лондону изграђена је монументална Кристална палата. „Велики точак” (Ferris Wheel) Џорџа Фериса, први у свету, постављен је на Светској колумбијској изложби у Чикагу 1893, на велико одушевљење посетилаца. Када је изграђен у Бриселу 1958. године, Атомијум је имао најбрже лифтове на свету у то време. Свемирска игла (Space Needle), торањ висок 185 метара, изграђена за потребе изложбе у Сијетлу 1962. године, постала је симбол овог града. Ајфелова кула, саграђена је 1889. са намером да за 20 година буде срушена.
Њен пројектант, Гистав Ајфел је знао да научна употреба торња може да продужи њен животни век па је она коришћена за бројне научне експерименте – за метеоролошка и астрономска посматрања, испитивање закона физике, отпор ваздуха итд. Данас је Париз незамислив без овог обележја што се видело и током отварања овогодишњих Олимпијских игара у „граду светлости“.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)