Светске изложбе – догађаји на којима су представљени бројни изуми
ПРВА Светска изложба одржана 1851. године у Кристалној палати у Хајд парку у Лондону, у Великој Британији, позната је и као „Велика изложба дела индустрије свих нација“. Изложба је поставила сцену за будуће EXPO изложбе и имала значајан утицај на различите аспекте друштва, као што су образовање, уметност и дизајн, глобална трговина и туризам.
Фото: Промо
Већ 170 година, светске изложбе представљају платформу за приказивање највећих иновација које су обликовале свет у коме данас живимо. Тако је Александар Грејем Бел демонстрирао први телефон на свету 1876. године на Столетној изложби уметности, производње и производа земље и рудника у Филаделфији. Такође у сфери технологије, аналитичка машина Чарлса Бебиџа била је изложена на Међународној изложби индустрије и уметности у Лондону 1862. Први директан ТВ пренос реализован је на Светској изложби у Њујорку 1939. године, а Ultra HDTV дебитовао је на EXPO 2005. у Јапану. Посетиоци изложбе у Сијетлу 1962. били су запањени IBM Showbox-ом – раним рачунаром који је одговарао на гласовне команде. Светска изложба у Осаки 1970. пружила је посетиоцима прву прилику да се упознају са прототипом мобилног телефона.
Фото: Промо
Поред технолошких проналазака, светске изложбе су биле позорница за бројне иновације у храни, као што су кокице и Хајнц кечап на Столетној изложби у Филаделфији 1876, или корнети за сладолед на изложби куповине у Сент Луису 1904. године.
Фото: Промо
Осим нових изума Светске изложбе су за собом оставиле бројне грађевине које су у своје време представљала права „архитектонска чуда“ у смислу начина пројектовања или грађевинског материјала који је коришћен. Већ за потребе прве светске изложбе у Лондону изграђена је монументална Кристална палата. „Велики точак” (Ferris Wheel) Џорџа Фериса, први у свету, постављен је на Светској колумбијској изложби у Чикагу 1893, на велико одушевљење посетилаца. Када је изграђен у Бриселу 1958. године, Атомијум је имао најбрже лифтове на свету у то време. Свемирска игла (Space Needle), торањ висок 185 метара, изграђена за потребе изложбе у Сијетлу 1962. године, постала је симбол овог града. Ајфелова кула, саграђена је 1889. са намером да за 20 година буде срушена.
Фото: Промо
Њен пројектант, Гистав Ајфел је знао да научна употреба торња може да продужи њен животни век па је она коришћена за бројне научне експерименте – за метеоролошка и астрономска посматрања, испитивање закона физике, отпор ваздуха итд. Данас је Париз незамислив без овог обележја што се видело и током отварања овогодишњих Олимпијских игара у „граду светлости“.
Фото: Промо
Препоручујемо
ОДАБРАНИ ПРВИ ПАЦИЈЕНТИ: Они ће примити руску вакцину против карцинома дебелог црева
09. 02. 2026. у 20:48
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду
РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.
09. 02. 2026. у 11:26
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
НАЈВИШИ ЧИН МОНАШТВА У ПРАВОСЛАВЉУ: Ко су Схи монаси?
ОВО пострижење назива се „другим крштењем“, постризавани се очишћује од свих грехова и постаје "син светлости“.
08. 02. 2026. у 09:25
Коментари (0)