ФОТОГРАФИЈАМА ХРАНИМО ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ: Последице "Метине" одлуке да не обавести кориснике из Србије о промени политике приватности

ДА наши лични подаци нису угрожени само у ситуацијама када дођу у руке превараната и лопова показао је најновији случај са политиком приватности, коју од краја јуна примењује компанија "Мета" на корисницима платформи "Фејсбук", "Инстраграм" и "Месинџер".

Фото Shutterstock

Повереник за информације од јавног значаја и обраду података о личности Милан Мариновић упозорио је да позната компанија није обавестила кориснике наше и других земаља ван ЕУ како ће обрађивати личне податке с циљем развоја вештачке интелигенције (AI). Исти је случај и са неовлашћеном обрадом података коју спроводе компаније "Икс корп." и "Твитер", али на територији целе Европе.

Да ли је у питању злоупотреба и може ли она грађанима да нанесе штету и какву?

- За почетак, штета је већ то што се лични подаци користе по незаконитом правном основу и то не у сврхе за које су дати - каже Мариновић за "Новости". - Не знамо које податке све обрађују, а у политици приватности се наводи да неће бити коришћене приватно размењене поруке, али хоће видео-садржаји и фотографије. Притом, објашњење да ће све то бити употребљено "у сврху развоја и унапређења вештачке интелигенције" је апстрактно и свашта може под то да се подведе.

Мариновић подсећа да су корисници ЕУ унапред обавештени о промени политике приватности и, после извршеног притиска, ова одлука је повучена за подручје Уније. Насупрот томе, корисници платформи ван ЕУ нису обавештени, па се AI "тренира" на њиховим подацима без дозволе. Ситуацију отежава и то што ове компаније немају представника у Србији, иако би по закону морале. Зато је служба повереника започела активности ка остваривању контаката са њима, а обратиће се и Европском одбору за заштиту података.

- Планирамо за 4. септембар и састанак са представницима агенција за заштиту личних података БиХ и Црне Горе, у Сарајеву, ради координисања заједничког деловања. Пробаћемо да остваримо сарадњу и са надлежнима у Северној Македонији и Албанији, као и Грузији и Молдавији - каже Мариновић.

Петар Васић, специјалиста за маркетинг и дигиталне медије, објашњава за "Новости" да вештачка интелигенција неће угрозити појединачну приватност грађана, јер су наши подаци на мрежама већ дигитално обрађени, али зато "угрожава приватност целе цивилизације". Каже, као што човек не зна сасвим како функционише људски мозак, тако не знамо ни како функционише његова "дигитална реплика". Зато је стручњаци зову "црном кутијом" - у њу убацујемо различите податке, дигитални мозак нешто уради, ми не знамо шта, и добијамо решења.

ИТ и маркетиншки стручњак Петар ВасићFoto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

- "Икс" платформа је најразвијенија у смислу да има највише података о реалном свету, нпр. шта је крава а шта мачка, како нешто мирише или како изгледа раскрсница. "Мета" има највише података о људима, односно како се понашају на мрежама, које су им навике, шта воле... Информације се унутар чипа преносе брзином светлости, и, за разлику од људи, AI се не умара и не мора да спава. Зато се стотинама хиљада пута брже развија него што се развијао човек и његово мишљење. Када буде достигла тачку сингуларитета, односно достигла ниво човека, мало времена ће јој бити потребно да постане божанство - сматра Васић.

Наш саговорник додаје и да је већ сада потенцијално опасна манипулација да се суптилно, кроз садржаје које свако понаособ воли на интернету, пласирају жељени ставови. А људи су рањиви јер по цео дан листају мреже.

- Не знамо шта се дешава иза затворених врата лабораторија, а процесе је немогуће зауставити јер се свака велика сила плаши да ће она друга отићи даље. Тако смо се нашли у позицији да седимо у колима која јуре ка провалији, а нико не повлачи ручну - упозорава Васић.

Професор др Оливер Тошковић са Одсека за психологију београдског Филозофског факултета сматра да време када би AI евентуално могла да загосподари човеком није близу и да нас и даље чува "дискретни шарм наше несавршености".

Слаже се да су алгоритми бржи од човека и истовремено оперишу великом количином информација, али модели AI развијају се ка налажењу оптималних решења проблема, а не толико као симулација можданих процеса. Зато не очекује да би AI у скорије време могла да добије самосвест и вољу.

- Запажамо резултате када помоћу AI симулирамо базичне процесе код човека, као што је опажање, али, што идемо ка компликованијим процесима, као што је свест, мање је успешна - објашњава Тошковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације