26 ГОДИНА ОД НЕСТАНКА ПРВИХ НОВИНАРА НА КИМ: Од 1998. до 2005. на Космету је нестало 19 новинара и медијских радника

НА данашњи дан навршава се 26 година откако су на КиМ отети први новинари, чланови новинарске екипе Радио Приштине, Ђуро Славуј и Ранко Перенић, на путу од Велике Хоче ка Зочишту, у општини Ораховац.

Фото Tanjug

Они су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи, у Зочишту, да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, у то време под контролом ОВК. Плава "застава 128", којом су се возили, никада није пронађена. Нема ни тачних информација која је била њихова даља судбина, а на месту отмице Удружење новинара Србије и Друштво новинара KиМ поставили су спомен-обележје са текстом на српском и албанском језику: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их". Обележје је рушено чак девет пута.

ЕУЛЕKС је 2017. потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВK, односно да су их, уз претње оружјем, повели у непознатом правцу.

На КиМ је годину дана касније, истог датума, 21. августа, у Приштини, нестао и новинар и преводилац Александар Симовић. Он је киднапован заједно са пријатељем Албанцем, у Приштини, пријатељ је пуштен, а део Симовићевих посмртних остатака пронађен је у селу  Обриње код Глоговца.

Осим њих, према подацима УНС, нестали су и дописник "Политике" и новинар приштинског "Јединства" Љубомир Kнежевић, 6. маја 1999, код Вучитрна, при повратку из посете пријатељу, као и новинар српске редакције Радио Kосова Марјан Мелонаши, 9. септембра 2000. Мило Буљевић, радник РТВ Приштине, киднапован је 25. јуна 1999, у близини избегличког кампа у овом граду. Очевици су тврдили да су га напали припадници ОВК.

Фото: Новости

Убијени су и: фоторепортер "Политике" и "Времена" Момир Стокућа, 21. септембра 1999. године, у кући у којој је живео у центру Приштине; уредник Радио телевизије Приштина Kрист Гегај, у Истоку, у септембру 1999; новинар листова "Бујку" и "Рилиндија" Африм Малићи, 1998. године, у приштинском насељу Сунчан Брег, у аутомобилу;  новинар и шеф Информативног центра Kосова Енвер Маљоку, 1999. године; новинари листа "Бота Сот" - Шефки Попова, 2000. године, затим Џемаиљ Мустафа, исте године, Беким Kастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005). За Бадруља Ајетија је познато да је нападнут из возила у покрету код села Бресалце, близу Гњилана, а преминуо је три недеље касније. Ајети је написао бројне текстове о убиству Попове. Занимљиво је и да је Попова убијен недуго после покушаја убиства српске новинарке Валентине Чукић, уреднице програма на српском, на приштинском Радио Контакту, у јуну 2000.

Шабан Хоти, професор руског језика, преводилац и медијски радник Руске државне телевизије, заробљен је, а затим и убијен у јулу 1998. у селу Лапушик.

Истрагу за нестала и убијена лица најпре је водио УНМИK, а затим ЕУЛЕKС, који је потврдио да су припадници ОВK отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.

У мају ове године, на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини, једногласно је усвојена Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Kосову 1998-2005, коју је предложио УНС. У њој се, између осталог, захтева формирање међународне експертске комисије, која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Kосмету у том периоду. Тражи се и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и да редовно о резултатима истрага обевштавају јавност. Од Специјалног суда за ратне злочине на Kосову овом резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације