КРАЉ ДИКТАТУРОМ БРАНИО ДРЖАВУ: Југословенска идеологија и самовлашће Александра Карађорђевића
НОВОСТВОРЕНА Краљевина Срба, Хрвата и Словенца , од првог тренутка, била је суочена с многим изазовима.
Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”
Страначке страсти биле су у функцији њихових, суштински непомирљивих, државних визија: српске странке посматрале су српско државно питање као југословенско, док су хрватске странке југословенско питање гледале као хрватско државно питање.
Прва деценија постојања заједничке државе завршила се крвопролићем: у Народној скупштини је 20. јуна 1928. године радикалски посланик, Пуниша Рачић, убио два заступника Хрватске сељачке странке, тројицу ранио међу којима смртно вођу ХСС Стјепана Радић). Злочин у Скупштини произвео је у земљи најтеже могуће политичке последице и продубљивање већ постојеће кризе. Њиме су покренуте емоције, створила се велика напетост у односима између Загреба и Београда. На Бадњи дан, 6. јануара 1929, краљ Александар I Карађорђевић укинуо је устав, распустио парламент, забранио рад политичких странака и синдиката и завео личну власт. Шестојануарски акт је био само природна завршница вишегодишњих процеса у политичком и парламентарном животу Краљевине Срба, Хрвата и Словенца. Граћанске политичке партије прихватиле су завоћење диктатуре, крајње пасивно и без отпора. Забрањене законом, корумпиране, поцепане и ослабљене оне нису имале могућности да се супротставе режиму диктатуре.
Хрватски политичари су у почетку веровали да диктатура отвара могућност за непосредно споразумевање хрватске опозиције и краља, без учешћа „србијанских” граћанских политичких партија. Ток догаћаја их је убрзо разуверио... Српске политичке партије потонуле су у апатију. Навикнуте на парламентарне методе борбе оне нису биле способне да одговоре изазовима диктатуре.
Са протоком времена, и „пасивна резистенција” је добијала облике отпора кога се режим исконски бојао. Војска и њен командни кадар, групе „дворских” демократа и радикала, поданичка државна управа, апарат власти (правосуће, полиција, жандармерија), крупни капитал чинили су друштвену и политичку основу диктатуре.
Препоручујемо
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Оружани устанак 1941. године распламсао се попут пожара
14. 08. 2024. у 13:00
ПОКРОВСК ПРЕД ПАДОМ, РУСКИ ВОЈНИЦИ У ЦЕНТРУ ГРАДА: "Ситуација је више него критична, убијају нам људе"
НАЈМАЊЕ 250 руских војника налази се у Покровску, где учествују у уличним борбама и убијају украјинске војнике, посебно оператере дронова, преноси Украјинска правда позивајући се на официре из две бригаде које делују у том подручју.
25. 10. 2025. у 19:17
СТИЖЕ ЗИМА КАКВА СЕ ВИЂА ЈЕДНОМ У СТО ГОДИНА? Метеоролози одговорили на спекулације о "зими века"
НЕМАЧКИ портали су преплављени информацијама о екстремној зими, улицама прекривеним снегом и екстремним временским условима који прете земљи.
23. 10. 2025. у 17:38
ЗЕМЉОТРЕС УСРЕД ДНЕВНИКА: Водитељка се обратила у страху: "Надам се да ће бити све у реду" (ВИДЕО)
ДОК је читала вести у ноћном Дневнику, прекинуо ју је земљотрес...
24. 10. 2025. у 19:43
Коментари (0)