КАКО СУ ЛОГОРАШИ ЛЕЧИЛИ СВОЈЕ ЏЕЛАТЕ: Музеј жртава геноцида 7. септембра отвара сталну поставку у Јасеновцу о усташкој болници

У месту које је постало симбол свесрпског страдања, 7. септембра биће отворена стална изложбена поставка под називом "Усташка болница у Јасеновцу 1942-1945". У једном од два преостала објекта из времена постојања система концентрационих логора Јасеновац, биће представљен историјат усташке болнице, као и биографије заточеника који су служили у њој. Поставку чине и сведочанства преживелих настала непосредно по ослобођењу 1945, њихове фотографије и документа.

Драган Миловановић

- Изложба је посвећена заточеним Србима и Јеврејима који су били приморани да раде у тој болници, да пружају прву помоћ злочинцима који су их касније ликвидирали, који су убијали њихове најмилије, одузимали им имовину, мучили их - рекао је на јучерашњој конференцији Бојан Арбутина, в. д. директора Музеја жртава геноцида, који је са др Миланом Гулићем, Александром Мишић и др Стефаном Радојковићем приредио изложбу. - Успели смо, донекле, да реконструишемо кроз каква су мучења логораши пролазили.

Драган Миловановић

После три године истраживања аутори изложбе су расветлили замагљене странице: "Усташка болница" формирана је крајем октобра 1942. године у више објеката. Куће, радионица, штала и други помоћни објекти припадали су српским породицама Тривунчић и Клинцов. У кући Ђуре Тривунчића налазиле су се собе за смештај болесника и операциона сала, док су у кућама Недељка и Гојка Клинцова биле амбуланта за пријем и преглед болесника, соба са рендгеном и стоматолошка амбуланта. Омања ковачка радионица поред куће Клинцова је преуређена у апотеку, са лабораторијом и складиштем фармацеутског материјала. Болничка кухиња налазила се у дворишту иза његове куће, док је у преуређеном штагљу био затвор за смештај лекара - заточеника и осталог болничког особља. У кући Лазе Мачкића налазили су се тушеви и парни котао за дезинфекцију, које су користиле усташе.

Док нису пронађена два сачувана аутентична објекта у Јасеновцу - усташка болница и апотека, веровало се да од некадашњег логора није остало ништа, осим Кожаре. Од Циглане, на коју људи махом мисле кад говоре о монструозним злочинима, нису остали трагови. Породице Тривунчић и Клинцов су се после рата вратиле на своја огњишта, те зграде нису откривене и срушене. Нису биле означене као логорске и нису припадале Спомен-комплексу Јасеновац.

- У почетку смо мислили да се болница налазила само у једној кући, али смо касније открили да је било више објеката, чак и неколико наменски саграђених после офанзиве на Козару 1942 - каже Александра Мишић. - У поставци су биографије 41 лекара и медицинског особља који су их опслуживали.

Драган Миловановић

Мишић сматра да је усташка болница била место у коме су се преносиле информације о ономе што се збива у логору и ономе што се догађа изван њега:

- Сведочанства двоје студената медицине и десеторо помоћних радника су драгоцена. Како је изгледала усташка болница описао је и Јулијус Шмидлин, делегат Међународног комитета Црвеног крста, који је половином јула 1944. обишао логор.

Драган Миловановић

Шмидлин је у тајном извештају од 2. августа 1944. претпостављенима, између осталог, написао: "Болнички лијечници су искључиво заточеници, Жидови и кришћани. Санитетско особље узима се искључиво између заточеника. Сама је болница добро опремљена, премда су употребљене грађевине... примитивне. У кируршком одијелу пацијенти су већином озлеђене усташе...".

Изложбу приређују Музеј жртава геноцида и Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ. Поставка, чији је аутор Никола Радосављевић, биће допуњавана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације