БУРНА РЕАКЦИЈА СРБА НА ХРВАТСКУ НЕДОСЛЕДНОСТ: Преуређење државе значило је отварање "Српског питања"
НЕПОСРЕДНО по формирању Бановине Хрватске, постало је јасно да у државно-правном смислу новонастала територијална јединица представља само фрагмент будућег државног уређења Краљевине Југославије који је требало да отвори пут целовитом преурећењу земље.
Уредбом о Бановини Хрватској створено је језгро будуће федералне јединице, тј. федерална јединица у заметку. Државни централизам био је суштински напуштен а дотадашње државно уређење Краљевине Југославије промењено... Преуређење државе значило је дефинитивно напуштање концепта унитаристичко-централистички уређене земље и победу начела националне посебности и федерализма.
Решења које је понудио политички компромис Драгише Цветковића и Влатка Мачека изазвала су незадовољство већине Срба. Није у питању било само незадовољство половичним карактером постигнутог споразума и неслагање са процедуром државно-правног преуређења земље већ захватање у етнички простор који је српско грађанство сматрало српским, погоршање положаја Срба у новонасталој бановини, отварање других традиционално државних, мањинских, покрајинских и националних питања, егзистенцијални страх српског народа који је приближавање рата додатно генерирало.
Тумачења хрватске стране, да споразум представља само "минимум" од кога треба поћи да би били задовољени национални интереси Хрвата, уносила су додатни немир. Издвојени положај новонастале административне јединице и утицај Хрватске сељачке странке у влади омогућивали су хрватском покрету апсолутну власт на простору Бановине и знатан утицај на територијама које је комбиновањем етничког, државно-историјског, економског, политичког "критеријума" настојао да припоји Бановини Хрватској. У складу са тим били су захтеви за знатном корекцијом границе на простору Босне и Херцеговине (аспирације на 13 срезова) и Војводине (2 среза у Срему), формирањем сопствених војних снага, сужавањем надлежности државе (у пословима спољне трговине, финансија, саобраћаја, јавне безбедности). Преуређење државе значило је "отварање" српског питања.
ПИТАЊЕ СРПСКЕ административне јединице поставило се истога тренутка, када је створена Бановина Хрватска и усвојено начело "племенског" или "етничког омеђивања". Тог тренутка су и најдоследнији заговорници југословенске заједнице дигли свој глас за стварање посебне српске територијалне јединице. Нису у питању били само представници српске научне, културне, економске елите укључене у рад Српског културног клуба, људи политички сврстани уз српску Удружену опозицију (Демократска странка, Народна радикална странка, Савез земљорадника) већ и ангажовани интелектуалци окупљени око часописа "Напред" и библиотеке "Политика и друштво".
Политичка недоследност хрватске стране изазвала је српску реакцију и иницирала отворени захтев за обезбећивањем српског националног поседа. Српски грађански политичари су инсистирали да процес коначног државно-правног преуређења земље буде изведен пре расписивања избора.
Споразум Цветковић-Мачек је изазвао жестоке расправе. Сгварање Бановине Хрватске значило је ревизију Устава из 1931. и успостављање новог модалитета унутрашњег уређења. Спорови су били нарочито оштри око судбине Босне и Херцеговине, чијих је 13 срезова ушло у састав Бановине Хрватске. Било је српских политичара (Сава Косановић) који су сматрали да ради појачања српског становништва у састав хрватске јединице треба да уђе и цела Врбаска бановина. Хрватска страна је настојала да Босна и Херцеговина добије статус аутономије, умањене за срезове који су припали Бановини Хрватској...
Радикали су се изјашњавали против цепања Босне и Херцеговине и указивали да је суштински подела Босне и Херцеговине већ отпочела.
* * * * * * * * * * *
У оптицају је била идеја о формирању "Крајине"
ЗА НАСТАЈАЊЕ ПОСЕБНЕ војвођанске јединице агитовао је Дуда Бошковић. У том наступу имао је подршку хрватског покрета који је тражио претварање Баната, Бачке и Барање у засебну јединицу али, истовремено, радио на издвајању хрватских срезова и општина из њеног састава и прикључења Бановини Хрватској. Било је и оних који су тражили формирање посебне територијално-политичке јединице "Крајина" (25 срезова некадашњег бихаћког и бањалучког округа са 586.379 Срба, 250.613 Хрвата, 102.410 муслимана)... За српске политичаре било је важно да буде очувана трансверзала Дунав - Морава - Вардар. У настојању да, што пре, буду одрећени српски територијални захтеви према Хрватима и спречене тенденције за засебним државно-правним положајем Босне и Херцеговине, Војводине, Црне Горе и Македоније, израћен је нацрт о организацији "Српске земље".
Рад на пројекту "Српске земље" отпочео је 24. новембра 1939. Интелектуалци и политичари били су сагласни да је у питању "неодложна ствар" и да "Српску јединицу треба образовати што пре". Д. Цветковић је предлагао успостављање "три области у оквиру једне српске".
Професори М. Илић и М. Константиновић су предлагали "задржавање бановина у оквиру једне српске области". Слободан Јовановић је био убећен да образовање српске јединице стаје на пут "аутономистичким тежњама покрајина у српском делу (Македонија, Војводина, Црна Гора, Босна). Намесник Иво Перовић је истицао да алтернативу српској јединици представља "срљање у дуализам". Кнез Павле Карађорђевић је мислио да Хрвати "не могу издржати сами" и да, отуда целу земљу, без чекања, треба организовати "по једном обрасцу". У страху од даљег цепања Срба Српска православна црква је иницирала настајање покрета на национално-верској основи. За све је био карактеристичан осећај да су "Срби разбијени" и да их треба "скупити".
НАЦРТ УРЕДБЕ о организацији Српске земље настао је током 1940. године, без договора са хрватском страном. Нацрт је предвиђао да у састав "Српске земље", са средиштем у Скопљу, ућу територије Врбаске, Дринске, Моравске, Зетске и Вардарске бановине. У њеној надлежности били би послови пољопривреде, трговине, индустрије, шума, рудника, грађевина, социјалне политике и народног здравља, физичког васпитања, правде, просвете и унутрашње управе. Било је предвиђено да законодавну власт у пословима из надлежности "Српске земље" врше краљ и Сабор заједнички. Преко Земаљског савета краљ је требало да врши управну власт док су судови, у краљево име и на основу закона, били обавезни да врше судску власт. Бановине које су ушле у састав "Српске земље" требало је да добију статус посебних области - својеврсних управних и самоуправних јединица. У њиховој надлежности требало је да буду послови из бановинског делокруга.. Велики жупан је требало да представља политичког представника земаљске владе у областима.
Према доступним подацима комисија која је израдила нацрт "Српске земље" била је мишљења да Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Војводина, унутар српске територијалне јединице, имају аутономни статус. Нацрт је израђен са намером "умирења српског јавног мишљења". [...] Решење које је почивало на концепту постојања три национална и територијална индивидуалитета наилазило је на отпор присталица постојања самосталне босанско-херцеговачке јединице. Настајање српске територијалне јединице, са целокупним законодавством и правима које ужива Бановина Хрватска, представници Земљорадничке странке су сматрали предусловом стабилног државног живота. Радикали су истицали да не постоје уставне препреке за територијално преобликовање државе. Вођство ХСС је настајање српске територијалне јединице и коначно преуређење државе условљавало разрешењем територијалног спора српске и хрватске стране око Босне и Херцеговине и Војводине. Напад Италије на Грчку и рат на Балкану пресудно су утицали да то питање никада не буде разматрано у Министарском савету.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)