И ЈАВНОСТ "ПРЕТРЕСА" КАНДИДАТЕ ЗА САНУ: Академија на увид ставља реферате о личностима које ће бирати Скупштина почетком новембра
СРПСКА академија наука и уметности ставила је на увид реферате о кандидатима за чланство у САНУ којих има 33, а о којима ће коначну реч дати изборна скупштина почетком новембра.

Фото З. Јовановић
Изборна грађа може да се погледа сваког радног дана у просторијама Библиотеке САНУ до 17. септембра, а установе, удружења и појединци могу поднети Председништву САНУ приговоре на реферате за избор кандидата и на мишљење одељења САНУ. Приговори се подносе у писаној форми Председништву академије у периоду од 18. до 25. септембра поштом или преко писарнице САНУ.
Ово је, иначе, део уобичајене процедуре током изборног процеса у Академији који је почео пре годну дана, а током кога је "претересено" много предлога за будуће академике. Ипак, свих осам одељења изгласала су укупно 33 кандидата који су добили двотрећинску већину академика.
Најмалобројнији у региону
РУКОВОДСТВО САНУ у више наврата упозоравало је да је наша Академија једна од најмалоборојних у региону, па се надају да ће предстојећи избори то променити. Одељења, иначе, могу имати најавише 25 чланова, али већина није ни близу тог броја. Најмалобројније је Одељење друштвених наука које има осам чланова, а највише има лекара, па тако Одељење медицинких наука има 24 члана
Међу 33 предложена кандидата је чак 13 жена, а међу њима су две са одељења уметности, књижевница Вида Огњеновић и композиторка Александра Вребалов, а осим њих две, кандидати уметници су редитељ Желимир Жилник и архитекта Дејан Миљковић.
Када је реч о одељењу за језик и књижевност, занимљиво је да су прошле три даме, док нико од представника јачег пола није добио потребну подршку колега академика. Тако ће се на скупштини у новембру гласати о књижевници Милени Марковић коју су, иначе, предложили академици Матија Бећковић, Љубомир Симовић и Душан Ковачевић. Осим ње, прошле су и теоретичарка књижевности Горана Раичевић, и лингвиста Марта Бјелетић.
На одељењу друштвених наука, које је тренутно најмалобројније и има свега осам чалнова, подршку је добило њих петоро - социолог Слободан Антонић, економиста Милојко Арсић, фолозоф Борис Милосављевић, демограф Мирјана Рашевић и психолог Снежана Смедеревац. Ово одељење, иначе, предложило је чак 33 личности, али је петоро добило од академика дотрећинску већину.
На Одељењу медицинских наука, које је тренутно и најбројније, прошли су професори доктори Лазар Давидовић, Бранко Белеслин, Гордана Коцић и Милан Недељковић.
На Одељењу историјских наука највише гласова добио је Петар Крестић, син академика Василија Крестића, и уз њега даље иду Весна Бикић, Игор Борозан, Александар Растовић, Бојана Крсмановић и Иван Јордовић.
На Одељењу математике, физике и геонаука прошли су Мирјана Ивановић, Магдалена Ђорђевић, Антун Балаж, Стево Стевић, Вељко Милутиновић и Дејан Прелевић.
Одељење техничких наука подржало је четворо кандидата - Весну Мишковић Станковић, Бранка Колунџију, Бранка Матовића и Мирослава Драмићанина.
Изборна скупштина на којој ће академци одлучивати ко ће од ове 33 личности ући у академију одржаће се 7. новембра.

НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви
ТИНЕЈЏЕРКА је, како каже њен близак пријатељ, била девојка пуна живота, имала је много планова за будућност, а тек је имала 19 година, и цео живот је био пред њом, а сада је читава њена породица завијена у црно.
30. 05. 2025. у 14:42

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.
28. 05. 2025. у 09:45

"ПРЕНЕО САМ НА ЊУ ПОГУБАН ВИРУС, УЧИНИО ЈЕ НЕСРЕЋНОМ: Захар о разводу и данашњим односима са Гоцом: "Калаштуре ми чувале децу"
КОМПОЗИТОР Милутин Поповић Захар иза себе има бројне хитове, али и приче које је сада решио да исприча јавно. Захар је одувек тежио и сањао да постане нешто што његови родитељи као просветни радници нису били. Доживео је велику славу, а у искреној исповести испричао је кроз шта је све пролазио, али и са каквим се људима сусретао кроз посао који му је много и донео и однео.
01. 06. 2025. у 17:39
Коментари (0)