ДНЕВНО ДУЖЕ НА МРЕЖАМА НЕГО У ШКОЛИ: "Новости" истражују да ли су нове генерације први пут у 200 година суштински необразованије од родитеља

СВЕДОЧИМО тренутку у којем су, како наши угледни историчари истичу, стасале прве генерације деце у последњих 200 година која су мање образована од својих родитеља!

ДНЕВНО ДУЖЕ НА МРЕЖАМА НЕГО У ШКОЛИ: Новости истражују да ли су нове генерације први пут у 200 година суштински необразованије од родитеља

Фото Shutterstock

Ову тврдњу изнео је новопостављени уредник Образовно-научног програма РТС Милош Јанковић у првом интервјуу, датом УНС. Да то није далеко од истине показали су и јунски тестови опште информисаности на појединим факултетима, где се видело да будући бруцоши масовно не знају рецимо како је завршио живот краљ Александар Карађорђевић, шта су ђаконије (велики број је заокружио "врста накита") или шта је фрајла.

Професор Филозофског факултета у пензији Иван Ивић каже да су данашње генерације не само мање образоване него и мање интелигентне у односу на претходне. И тако је у целом свету.

- Тестови интелигенције рађени до седамдесетих година прошлог века показивали су раст, али они који су рађени касније показују пад интелигенције - каже нам овај професор и истиче да су разлози бројни, а у нашем случају један од проблема је урушен образовни систем. - Показатељ колико је школа изгубила квалитет јесу лоши резултати на ПИСА тестовима. Око 40 одсто ђака првог разреда средње школе је функционано неписмено, они у тексту који прочитају могу да размеју само општу тему и појединачне чињенице, али не и дубљу поруку, не могу да повежу чињенице, нити да анализирају текст. То значи да је њихов ниво читања булеварска штампа.

Иван Ивић, Фото Танјуг

Проф. Иван Ивић

Професор Ивић указује на лош положај наставника, ниске плате и слабо уважавање у друштву. Осим тога, у нашем образовном систему не постоји школа за образовање наставника, већ се биолози, хемичари, физичари и остали запошљавају у школама као предавачи. Они немају образовање неопходно у настави, а, према његовом мишљењу, за то је потребно да се неко три године образује за одређени смер и још две године за улогу наставника.

- Немамо добре националне институције које се баве образовањем, као што је некада био Национали просветни савет, који у Србији постоји више од 150 година и чији је задатак да доноси планове и програме. Данас је улога НПС сведена на консултативну, а њихове одлуке и мишљења министри окаче мачку о реп - сликовито описује проф. Ивић.

ЗАТРПАНИ СМЕЋЕМ НА ИНТЕРНЕТУ

ТАЧНО је да деца и млади данас не знају неке ствари које смо ми знали, а које су везане за општу културу, али је тачно и да се од њих такво знање и не захтева, већ су тражене вештине које они имају, каже мастер психолог Жељко Машовић из Пољопривредне школе са домом ученика у Београду:

- Све што им је потребно они могу да "изгуглају". Сходно томе, могли би да буду далеко информисанији од нас, а за то што нису, јер су затрпани смећем на интернету, нису криви они већ људи који их смећем затрпавају!

Наш саговорник истиче и да је систем оцењивања погрешан, па тако у школама имамо 15 одсто вуковаца, а 40 одсто одличних ђака. Међутим, када дођу на ПИСА тестирање, свега два одсто њих има добре резултате.

Осим наших унутрашњих проблема у оквиру образовног система, на лоше знање и образовање утичу и дигитални медији, а проф. Ивић истиче да је то проблем у целом свету. Тако су истраживања у Француској показала да деца више времена у току дана проведу на друштвеним мрежама него што дневно укупно проведу у школи:

- На мрежама играју игрице, шаљу поруке и слично. Значи, раде оно што их заглупљује, не ангажују мишљење и интелигенцију, што утиче не само на њихово знање, него и на способности.

Проф. Филозофског факултета у Београду, са Одељења за психологију, др Драгица Павловић Бабић наводи апсурд са којим већ неко време живимо: број школских установа (када се рачунају и приватне школе и факултети) расте, али образовање не.

Foto Arhiva

Проф. др Драгица Павловић Бабић

- Људи су данас формално образованији него било када у историји, далеко је већи број оних са завршеним факултетом, многи се продужено школују, док чекају посао. Али то образовање није на престижном нивоу, у образовном систему имамо кризу. Доказ за то јесте чињеница да свршени средњошколци не знају да је краљ Александар убијен. То је требало да науче кроз школовање - каже наша саговорница.

Она додаје да интернет, упркос многим манама, пружа различита знања деци и младима, па они далеко боље говоре стране језике и поседују вештине које њихови преци немају. Више су изложени информацијама, али то не допуњује оно што су пропустили у школи - они нису научени критички да мисле.

- Деца уче онолико колико имају прилике и мотивације. Ако им ми, одрасли, не дамо прилику, они много тога неће научити - сматра ова професорка.

Школски психолог Бранка Тишма верује да је један од кључних проблема то што су деца данас претерано заштићена, родитељи уместо њих раде све, па и школу завршавају.

- Огроман је утицај родитеља на рад наставника и на оцењивање. Готово је немогуће закључити детету јединицу и послати га на поправни у августу ако не зна градиво за двојку. Годинама опадају критеријуми, па како онда да имају знање - пита се наша саговорница.

Foto Arhiva

Бранка Тишма

Све то, каже, доводи до опадања захтева наставника, па самим тим и знања, али и социјалних вештина. Наводи и да је поремећен систем вредности, па се деци путем медија пласира образац да није важно колико знаш и колико си образован, него да ли си способан да се снађеш.

- Материјални моменат је на првом месту, а не знање и образовање - каже Бранка Тишма.

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА

ДА је број дипломираних студената из године у годину све већи, иако њихово опште образовање и култура нису на завидном нивоу, показују подаци Републичког завода за статистику. Године 2001. забележено је 17.006 дипломираних академаца, да би већ 2005. број скочио на 27.535, а прошле на 38.123! Према резултатима последњег Пописа становништва, од укупно 5.691.551 становника Србије старих 15 година и више, највише је оних који су завршили средњу школу 3.020.958 (53,08 одсто). Високо образовање има 933.340 (16,40 одсто), а без школске спреме је 57.667 грађана (1,01 одсто).

Александар Андрејић, директор Прве београдске гиманзије, једне од најугледнијих у земљи, сматра, пак, да је највећи проблем то што деца немају социјалне вештине.

- Не знају да комуницирају и да се друже, и то је оно што чини велику разлику у односу на претходне генерације - каже нам овај професор и истиче да његова школа последњих година организује дружења, како би ђаци имали међусобну комуникацију, што је раније било незамисливо. - Када је реч о знању, онај ко има капцитет научиће, онај ко нема неће!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

24. 12. 2024. у 12:17

Коментари (0)

АЛБАНЦИ У ШОКУ: Не могу да верују уз коју песму је Србин ушао у ринг у Тирани (ВИДЕО)