ИЗЛОЖБА КОЈУ ВРЕДИ ПОСЕТИТИ: ФОНДАЦИЈА “ЗА СРПСКИ НАРОД И ДРЖАВУ” ПРИКАЗАЛА СВЕ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ЗАСТАВЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ
СРБИЈА је одлучна да настави да прави важне кораке у очувању националног идентитета. У оквиру иницијативе Фондације “За српски народ и државу” ускоро ће бити започет процес дигитализације званичних верзија свих застава Србије, од историјских до савремених, што омогућава трајно чување, једноставнији приступ и лакшу промоцију ових националних симбола у модерном дигиталном добу.
Пројекат је представљен данас на изложби коју је поводом "Дана заставе" организовао СКОНУС, Студентска конференција универзитета Србије, у великој галерији Дома културе Студентски град у Београду. Студенти су уз подршку Фондације одлучили да представе наше заставе на једном месту и на тај начин младе едукују о важности националних симбола. У присуству бројних угледних гостију из области политике, културе и јавног живота, овим је још једном потврђена посвећеност важности очувања идентитета српског народа.
"Захвалила бих се представницима СКОНУС на сјајно организованој изложби и било нам је задовољство да им пружимо подршку. Видети све наше заставе на једном месту је ретка прилика, с обзиром на то да се чувају у различитим институцијама, и зато желимо да идемо корак даље. Одлучили смо се да покренемо њихову дигитализацију, како бисмо на тај начин омогућили трајну заштиту дела државних симбола Републике Србије, као и њихову доступност будућим генерацијама у складу са савременим технолошким трендовима и развојем дигиталног друштва. Документа, фотографије и видео приказе моћи ће да погледају и преузимају институције и грађани путем интернета, чиме се омогућава једноставан и брз приступ свим верзијама наших застава“, истакла је Татјана Вукић, директорка Фондације „За српски народ и државу“.
Пројекат дигитализације застава део је ширег плана Фондације да оснажи националну свест и очува културне вредности Србије. У складу са тим је и организована изложба поводом "Дана застава".
"Свака суверена држава има своје националне симболе, заставу, грб и химну, као обележја државног јединства и патриотизма. Поштовањем ових симбола народи и државе изражавају достојанство и самопоштовање. Отуда је неопходно да и младе генерације буду упознате са значајем снажне симболике заставе, која је део прошлости али и савременог живота друштва, његове историје, културе и борбе за слободу и независност", рекао је проф. др Данко Леовац са Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Изложено је седам застава које имају велики значај за схватање развоја модерне српске државе, од почетака Српске револуције 1804, преко доба аутономне Кнежевине и независне Кнежевине и Краљевине, све до данашњих дана.
"У народу се веровало да црвена боја на застави Србије представља крв проливену за земљу, плава слободу, док бела представља мајчино млеко. По једној од теорија боје на застави Кнежевине Србије из 1835. године симболизовале су српску земљу, што је црвена, српско небо, то је плава, и то челикасто-угасита, те чисту српску душу, односно бела", додао је Леовац.
Утисак посетилаца изложбе је да је једна од наших најрепрезентативнијих и најлепших застава застава Краљевине Србије из 1882. године, на којој се налази црвено-плаво-бела тробојка са раскошним двоглавим белим орлом на црвеном штиту са краљевском круном. Тај симбол је важан јер је данашњи грб рађен управо по узору на одредбе из Закона о грбу од 1882. године.
Улаз на изложбу је бесплатан, а у понедељак и уторак свако ће моћи да је посети у простору Ректората Београдског универзитета на Студентском тргу, од 12 до 20 часова.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)