АУСТРИЈСКИ ПРОФЕСОР: У Јадру неће падати сумпорне кише, страхови око отварања рудника претерани
МИХАЕЛ Тост, шеф катедре за инжењерство у рударству на Универзитету Монтан, каже да су страхови око отварања рудника јадарита претерани.
Професор Михаел Тост је шеф катедре за инжењерство у рударству и економију минералних ресурса на Универзитету Монтан у Леобену у Аустрији. Говорећи у емисији Демостата о пројекту „Јадар“ одговарао је на питања у вези са начином на који ће се реализовати овај пројекат.
Тост је на питање да ли технологије ископавања и прераде руде заиста гарантују очување животне средине рекао да је утицај на животну средину неминован.
Он објашњава, међутим, употребом нових технологија можемо да ублажимо тај утицај.
Када је реч о поверењу у конкретан пројекат, због ког је јавност у Србији збуњена, Тост препоручује да се ослонимо на податке.
Наглашава и да би се у овом случају правио подземни рудник, на дубини од 400 до 700 метара, што би смањило утицај на земљиште на површини.
„Вода за пиће се неће мешати са водом где се одвијају рударске активности”
Грађани сумњају и какве последице може да остави рударење, а једна од највећих претњи је загађење воде.
Тост пак, сматра да не би дошло до мешања воде за пиће и воде која се налази на дубини где ће се одвијати рударске активности.
По питању потенцијалних ризика цурења штерних материја, Тост објашњава да када се овакви пројекти планирају, не ослањамо се само на један заштитни слој.
- Постоје три, четири, пет заштитних слојева који су предвиђени пројектним решењима - каже.
„Неће падати сумпорне кише”
Професор Тост говорио је о раширеној теорији да због пројекта „Јадар” дође до појаве сумпорних киша.
Он објашњава да, уколико би се тако нешто договодило, баш много тога би морало да пође наопако, те се, како каже, усуђује да тврди да се то неће десити.
Наглашава и да је употреба сумпорне киселине распрострањена, те да није експериментална примена на пројекту „Јадар”.
„Србија није једина”
Бројни активисти брину се због реализације овог пројекта у Србији јер верују да се нигде у Европи не отврајау слични рудници.
Тост тврди да Србија није једина.
- Још једном бих желео да нагласим да ако желимо да остваримо циљеве енергетске транзиције, да смањимо употребу фосилних горива како бисмо избегли катастрофалне последице климатских промена, нама ће бити потребне сировине, у овом случају и из Србије али и из других европских земаља како бисмо постигли тај геополитички минимум, 10 одсто или више производње са европског тла - каже Тост.
Додаје и да уколико Европа жели да смањи своју тренутну зависност од увоза критичних сировина из других земаја, посебно Кине, мора да има више рударства, више прераде и више рециклаже унутар својих граница.
Професор Тост ма докторат из рударства и мастер у области инжењерства и заштите животне средине са Универзитета Монтан у Леобену. Поседује и искуство у рударској индустрији, а био је и на челу Сектора за рударство и метале при Светском економском форуму у Давосу (Швајцарска).
(Време)
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)