КРАЉЕВО ПАМТИ И НЕ ОПРАШТА: Србија не сме да заборави зверске злочине војника немачког Вермахта почињене крвавог октобра 1941.

ОСАМ деценија израстамо из вас. Колико би нас још и каквих било да вас нису сасекли? Где би нам граница била да нам вас нису отргли? А, нису крвници милости имали. Децу су нам узели. Старце нису поштедели. Очеве. Мајке. Рођаке. Комшије...

Фото: Историјска збирка Народног музеја Краљево / Г. Шљивић

Превише је октобарске туге уткано у историју краљевског града. Не заборављамо. На то нас наши преци, крвави октобар, вечна учионица живота, обавезују.

У ових неколико, потресних реченица изговорених на једној од минулих комеморација на Гробљу стрељаних, над хумкама невино стрељаних цивила октобра 1941. у најкраћем су сажета осећања Краљевчана који дуже од осам деценија са болом и тугом памте најтрагичнији догађај у историји свог града и жртава посечених рафалима митраљеза под зверским геслом "сто за једнога".

Управо је тако гласила злочиначка казнена наредба број 888 генерал-фелдмаршала Вилхелма Кајтела, шефа војне команде Вермахта, да се за једног убијеног немачког војника из одмазде ликвидира 100 талаца, а за рањеног 50. Злочини фашистичког окупатора почињени у Краљеву, Крагујевцу и Мачви октобра 1941. иницирани су директном наредбом Адолфа Хитлера упућене Штабу генерала Франца Бемеа, главнокомандујућег у Србији, са овлашћењем да се "за целу Србију има створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво".

Тако су за само неколико октобарских дана војници Вермахта у Краљеву стрељали више од две хиљада невиних цивила. Осим тадашњих житеља, ликвидиране су и бројне избеглице из свих крајева Југославије, а највише из Словеније.

- На основу опсежних истраживања историчара Силвије Крејаковић, утврђено је да је до 20. октобра у Краљеву стрељано најмање 2.190 особа различитог порекла, узраста и занимања.

Међу њима је најмање 102 особе имало мање од 18 година, док је највећи број стрељаних био у најплодотворнијем животном и радном добу, између 25 и 45 година старости - прича Немања Трифуновић, историчар кустос Народног музеја у Краљеву.

Дарко Гучанин, Фото: Историјска збирка Народног музеја Краљево / Г. Шљивић

Активности устаника изазвале су реакцију немачке команде, најпре хапшењем и вешањем рођака чланова покрета отпора, реквизицијом имовине богатих домаћина и стварањем цивилних логора. Након опсаде града, здружене снаге устаника покушале су да крајем септембра и почетком октобра униште немачки гарнизон стационаран у Краљеву. Ти оружани напади партизанско-четничких јединица на 717. дивизију Вермахта у којима је погинуло 14, а рањено 10 немачких војника, међутим, непосредно су послужили окупаторима за дословно спровођење одмазде, масовна хапшења и стрељања.

- У сагласју са суровим наредбама команде, Немци у Краљеву затварају таоце у велику локомотивску халу у кругу Железничке радионице. Већ 4. октобра затворени су радници из Фабрике авиона, а од 10. октобра и радници Железничке радионице и ложионице. Затим део професора и ђака овдашње Гимназије и Ратарске школе. Нису поштеђени ни радници поштанске и општинске службе, судије, правници, трговци, занатлије. Рације су спровођене свуда, на улицама, у кућама, у возовима, на њивама, воћњацима, хапшени су и затварани старци, малолетници и жене - додаје Труфуновић.

Немања Трифуновић, Фото: Историјска збирка Народног музеја Краљево / Г. Шљивић

Ванредно стање са преким судом Немци су увели 15. октобра када су у зору и започела стрељања. Испред митраљеза војника 749. пешадијског пука 717. дивизије Вермахта, изведени су прво железничари, потом и сви остали таоци. Поручник Алфонс Мациович, пореклом Пољак, дао је знак за почетак зверске егзекуције. По завршетку митраљеских рафала, немачки официри су хицима из револвера у смрт слали све оне који су показивали знаке живота.

- Стрељање се наставило и наредних дана. Из хале су извођене нове и нове групе од по сто затвореника и тако све до 20. октобра када су из градске болнице пред немачки стрељачки строј доведени сви иоле покретни болесници - истиче историчар архивиста Дарко Гучанин, директор Народног музеја у Краљеву.

- Читав простор на којем је почињен овај стравични злочин потом је засут кречом. Многе фамилије су стрељањем угашене, многе су остале без мушких чланова, мајке су остале без синова, деца без очева. По казивању трговаца, у граду се није могло наћи довољно црног платна за израду одеће ожалошћених, неутешних породица и мештана.

После троипогодишње окупације током које су немачки фашисти починили бројне злочине над невиним становништвом, Краљевчани су први дан слободе дочекали 29. новембра 1944. године. Одмах наредног дана, ослободилачка војска је са народом одала пошту стрељанима 1941. и свим родољубима који су животе дали за слободу.

Стрељање Погубљени становници и избеглице у Краљеву октобра 1941. године, Фото: Историјска збирка Народног музеја Краљево / Г. Шљивић

Стратешки значај места

У КРАТКОМ предаху између два рата Краљево је оснивањем Железничке и Аеропланске радионице постало индустријски центар и саобраћајно чвориште.

- За Немце је Краљево имало важан стратешки значај. Ту су, уз Команду места, смештени 717. пешадијска дивизија, делови 737. и 749. пука и атиљеријског дивизиона, Ваздухопловно-технички штаб, експозитура Гестапоа, три оклопна воза, складиште ратног плена и мобилне јединице - наглашава Гучанин.

- А, са појавом отпора окупационој власти, немачка посада у Краљеву додатно је ојачавана.

Спомен-парк у Краљеву, Фото: Историјска збирка Народног музеја Краљево / Г. Шљивић

Комеморација

ПРАВОСЛАВНИМ парастосом и полагањем венаца на Гробљу стрељаних, као и комеморативном седницом Скупштине града, Краљевчани ће 14. октобра, пригодно обележити Дан сећања, 83. годишњицу фашистичког злочина. Као и лане, венце на хумке стрељаних, осим њихових потомака, положиће градски челници, представници Војске Србије и МУП, као и делегације политичких странака, борачких и других удружења, суседних и братских градова и општина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације