ИЗ "ЈУГЕ" ДО РАНГА МЕЈО КЛИНИКЕ: Феномен Др Милован Бојић, искрено о "Дедињу", визији, инату, младима, почецима, препрекама, успесима...

ТАДА млад доцент у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње" др Милован Бојић послат је 1992. као "егзекутор" - да угуши незадовољство запослених, и лекара, и сестара, који су у белим мантилима тих дана протестовали пред Савезном скупштином, против тадашње управе болнице.

Име Милована Бојића и Институт су готово синоними, Фото Д. Миловановић

Очекивало се да казни непослушне, заведе ред и створи амбијент да претходни директор може мирно да се врати на посао. Али, и тадашњи министар здравља Никола Митровић и сви остали, врло брзо су схватили оно што ће касније можда најјезгровитије изрећи митрополит Амфилохије - "да у Бојићу има барута за много више него што је принудни управник".

И, били су у праву. Визијом, црногорским инатом којим је задојен у родном Колашину, сталним подизањем летвице очекивања, пре свега од себе, па онда и од других, Бојић је подигао "Дедиње" у сам врх светске кардиохирургије.

Маштао је као дечак, и касније као момчић да ће бити писац, али после деценија у медицини, није остао жал што се за све ове године на полицама књижара нису ређале његове књиге.

- "Дедиње" је у неку руку моја биографија и ја сам је исписао у књизи "Није било узалудно", која је у продаји, а промовисаћу је на Сајму књига - каже професор Бојић.

И са ове временске дистанце јасно се сећа корака, којима су дан по дан, покушавали да сачувају "Дедиње". Оно је тад било на ветрометини. Требало је изборити статус да остане у мрежи здравствених установа, јер сви су говорили да са Клиничким центром Србије, Војномедицинском академијом и Институтом у Сремској Каменици, имамо довољно кардио-центара.

Стално уводе нове методе у праксу, Фото Институт "Дедиње"

- Те установе су биле велики ауторитети, где "мали Бојић" није имао шта да тражи - прича нам директор "Дедиња". - Брзо смо окупили малу екипу за велике резултате. Нисмо имали ни довољно простора. Држава се оглушила на наш захтев да градимо зграду Института. То ме није зауставило. Отворили смо болницу на првим спратовима хотела "Југославија". Био је то дотад невиђен систем у здравству. У другим болницама лекари су у то време радили за 50 марака, у "Дедињу" су имали по 2.000 -3.000. Био сам довољно луд да направим зграду Института без дозволе, и та моја лудост спасла је хиљаде живота.

Тим путем са много трња и бројним препрекама могу само изузетно упорни, спремни на изненађења, углавном непријатна, иза сваког ћошка.

- Када је 1997. требало да отворимо зграду "Дедиња" покупила су ме двојица из државне безбедности иако сам био већ довољно афирмисан и познат. На моју зачуђеност само су питали: "Како мислите да председник Милошевић отвори зграду сазидану бесправно?" Када смо отворили "Дедиње 1" ископао сам терен, који су сви звали "Бојићева рупа" и да није било "октобарске револуције" 2000. године, сигурно бисмо изградили и "Дедиње 2", много раније него што смо га, захваљујући држави, добили 2022. И у тој октобарској, као и у свакој револуцији, постоје они који је дижу и они који је користе. Ја их нисам разврставао ни те 2017. када сам поново именован за директора. Наставио сам да радим за "Дедиње", да се оно развија и постиже светске резултате. И када на стручном скупу у Охају чујем да је наш Институт у рангу Мејо клинике, наравно да сам поносан.

Када га упитате шта га то стално вуче даље, што се мало као многи други удобно не завали у директорску фотељу и - мирује, Бојић каже:

- Ако стремите резултату који је хуман и узвишен, онда ћете своју инвентивност и енергију усмерити ка томе. На том путу, да се направи резултат вредан поштовања, давао сам себи више задатака него другима. Никада се посебни људи не жале не недостатак могућности. Боља времена се не чекају, него се стварају.

Када сваког јутра тачно у 3.45 уђе у "Дедиње" оде до сваког пацијента да пита како је, да ли је задовољан негом, пажњом... Поприча са младим колегама, да види како напредују, какви су им планови, "сними" њихову логику, учи их да се окану сујете, љубоморе, мржње, да не падну, а ако су пали како да се подигну...

- Искуство се не учи, то је оно што се доживи. После 5. октобра прошао сам пакао оптужби, али се никад нисам реваншистички понашао. Да би успео мораш да имаш пријатеље, да би веома успео мораш да имаш непријатеље. Ја своје непријатеље негујем, јер су они најприљежнији хроничари мојих успеха. Томе учим и младе колеге. Младост уме да занесе, када постигну успех - полете. Када бих сву њихову памет расуо по трави, сваки би потрчао за својом. Ја сам ту да сакупим најбоље од свих, одлуке доносимо заједно, и тако и идемо ка постављеном циљу.

Тако су обарали и сопствене рекорде, па сада европски држе са 21 ТАВИ процедуром у дану. Бојић каже да још није све идеје спровео у праксу. Сад, као најважније, Институт чека реконструкцију "Дедиња 1", коју је обећао и председник Србије Александар Вучић.

- Пред нама су још велики научни искораци, дариваћемо Европу и свет великим кардиохируршким подухватима које ћемо први извести на континенту - каже проф. Бојић.

У дворишту истраживања

ПЛАН је да се "Дедиње" прошири на зграду Института за рехабилитацију који би добио други простор.

- Принуђени смо да научна истраживања обављамо у дворишту зграде - у контејнерима, каже Бојић. - Коронарна јединица треба да изгледа потпуно другачије. Сваки болесник мора да има свој бокс, вентилатор, респиратор, стуб са инфузивним пумпама, простор за уређај који се користи за побољшање циркулације...

Годишње 3.000 операција

У "ДЕДИЊУ" стара зграда у којој се налазе коронарна јединица и васкуларно одељење није обнављана деценијама, иако број пацијената и сложених интервенција стално расте. Србија је у самом врху по броју пацијената са болестима срца које годишње однесу 57.000 становника. У новој згради "Дедиње 2" су три операционе сале, у оној старој 30 година - пет.

- Радимо под огромним притиском, обављамо више операција на отвореном срцу него што се то ради у осталим болницама у Србији заједно. Сваке године имамо 3.000 тзв. великих операција и 2.000 васкуларних интервенција - каже проф. Милован Бојић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације