ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”

Милена Марковић

23. 10. 2024. у 10:30

ЈЕДНА од најузвишенијих прича које су забележене током борби за ослобођење Београда, подвиг је младог Миладина Петровића, који је, у ноћи 19. октобра 1944. године, истакао заставу слободе на престоничкој Палати "Албанија".

ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

О овом подвигу, деценијама касније, сведочили су, с поносом, његови преживели саборци и сачували име јунака од заборава.

Био је борац Друге чете четвртог батаљона Осме црногорске ударне бригаде.

Пушкомитраљезац. Бригади се, како су борбе за ослобођење напредовале, прикључио као и бројни млади људи, у полету и заносу да што пре ослободе главни град од фашистичког, немачког окупатора.

- Добро се сећам тог младог, крупног момка. Могао је, можда, да има не више од 18 година - сведочио је пуковник Илија Прелевић, политички комесар у Другој чети Четвртог батаљона Осме црногорске. - Био је у сукненом оделу, шајкача са великом петокраком.

Одмах сам га упитао: "Одакле си?" Одговорио је: "Ја сам Миладин Симеона Петровића из Бранковине код Ваљева." Одмах је затражио пушку. Рекао сам: "Пушка мора да се отме од Немаца, немамо ми магацин оружја.

"Шест дана пре него што ће главни град бити коначно ослобођен, Осма црногорска ударна бригада нашла се на теренима Раковице. Један батаљон сукобио се са Немцима. У тој борби обрео се Миладин Петровић, мада његова Друга чета није учествовала у окршају.

Миладин се највероватније на свој ризик прикључио осталим партизанима.

Тог 14. октобра ромињала је ситна, досадна киша. Борци, неиспавани, мокри. У заседно место бануо је Петровић и загрмео:

- Ево митраљеза! Хоћете ли сад да ми дате пушку? Сећање пуковника Илије Прелевића:

- Сијао је "шарац" у рукама тог младића. Рекао сам му да задржи пушкомитраљез, али мора да научи да њиме рукује...

Ратни Дневник

У РАТНОМ дневнику о операцији за ослобађање Београда Осме црногорске ударне бригаде, који се чува у Војно-историјском институту, записано је: "19. октобар, четвртак, време кишно. Непријатељ се налази на истим положајима и са Бежанијске косе стално туче у наше положаје артиљеријом. Наша артиљерија туче Теразије и Калемегдан. Борба у граду стално бесни. Први батаљон је избио на Теразије, а Четврти са једним одељењем, заједно са Првом пролетерском, напредује према 'Албанији'. Око 21 сат, завијорила се тробојка са петокраком".

Само дан касније, борци Друге чете били су задивљени Миладиновим мајсторством у руковању пушкомитраљезом, раме уз раме са најбољима, Миланом Божовићем и Сретеном Живановићем.

Када је Четврти батаљон Осме црногорске ударне бригаде, борећи се за сваку зграду, сваки улаз, освајао Славију, овде је непозната девојка пришла Миладину Петровићу. Даровала му је извезену тробојку са петокраком и заветовала га да је подигне на највиши врх у Београду. Обећао је да ће јој испунити жељу.

Борбе су трајале, Палати "Албанија", тешко се прилазило. Гинуло се, али се није одступало. Прилаз згради је био штићен снажном ватром Немаца, са свих њених спратова. Са највиших делова тукли су снајперисти. Само дан раније, пре него што ће се застава завијорити, погинуо је Милисав Ђуровић, командант Четвртог батаљона Осме црногорске, народни херој. Палата "Албанија", како су говорили преживели, није за ослободиоце била значајнија од, на пример, железничке станице, електричне централе, поште или зграде Скупштине, али је представљала чврсто непријатељско упориште и морала је да буде очишћена од Немаца.

КАД ЗАГРМЕ "СТАЉИНОВЕ ОРГУЉЕ”

ПРВО ракетно артиљеријско оруђе у историји ратовања је совјетски мобилни лансер БМ-13Н на камиону УС6, који је много познатији под именом "каћуша". Немци су је током рата звали и "Стаљинове оргуље" због карактери стичног звука приликом лансирања ракета са шинских лансера на возилу у чијој се кабини налазио управљачки пулт. "Каћуша" је развијена уочи рата али је чувана као врхунска војна тајна све до немачке инвазије у СССР. Посаде оруђа су припадале тајној служби НКВД, а оруђа су имале систем за самоуништавање да не би пале непријатељу у руке. Ракетни лансери на камиону су пројектиле калибра 132 милиметра, а касније и 300 милиметара испаљивали појединачно или у низу. "Каћуше" нису биле прецизна оруђа, па су деловале у батеријама ставарајући запречну ватру која је уништавала све пред собом, изазивајући страховиту панику код немачких војника. Ови лансери су коришћени почетком рата за заустављање непријатељских офанзивних дејстава, а у осветничком маршу ка Берлину као артиљеријса припрема, пре офанзивног наступања совјетске пешадије и оклопно-механизованих јединица.

Пред зору, одлучујућег 19. октобра, групе бораца Четвртог батаљона савладале су простор до самог улаза у палату. Међу борцима који су се докопали улаза зграде били су Миладин Петровић, Милан Божовић и Сретен Живановић. На петом спрату, Немци су покушали да их "одсеку" од снага које су биле око зграде, али нису успели. Пробијајући се кроз кишу куршума, Миладин Петровић на предовао је ка врху "Албаније". Горе, на крову, била је група Немаца која је контролисала простор према Теразијама. Покосио их је митраљез младог Петровића. Убрзо се на врху палате завијорило знамење слободе.

- Миладин је тада рањен, али је одбио да иде у болницу - забележио је његов политички комесар Илија Прелевић. После тачно два месеца, још сасвим неопорављен, Миладин Петровић, Симеонов син из Бранковине код Ваљева, погинуо је на Сремском фронту. У селу Каишевци, 18. децембра 1944. године.

* * * * * * * * * *

ПРОВЕРЕНО – МИН ЊЕТ

ЗА демонтирање и уништавање експлозивних направа били су задужени совјетски минери из 11. јуришне инжињеријске бригаде и 44. инжињеријске бригаде. Док су борбе око Официрског дома биле у пуном јеку, ушла је у Београд група минера која је одмах приступила уклањању мина и чишћењу минских поља. Они су наишли на пуну подршку грађана, који су их водили до локација које су Немци минирали. Мине које нису могли да уклоне, активиране су пошто су претходно предузете мере за безбедност грађана.

Совјетски минери успели су да разминирају 845 објеката, међу којима 85 административних зграда. У Београду је уклоњено и деактивирано 4.158 мина, 76.298 граната, 7.370 бомби, 4.385 килограма експлозивног материјала и учињено безопасним седам складишта експлозива. Још дуго после рата су се могли видети на зградама натписи исписани масном бојом „проверено - мин њет“.

* * * * * * * * * *

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ТРИ ПУТА ОСВАЈАНО

НАРОДНО позориште је од 17. до 19. октобра три пута заузимано од стране бораца Прве пролетерске бригаде и потом освајано од стране непријатеља. О овим догађајима оставио је сведочење Јагош Жарић, један од команданата Прве пролетерске бригаде. „Два пута су Нијемци силовитим нападом избацили наше јединице које су биле запосијеле Народно позориште. Покушале су јединице Црвене армије да трећи пут освоје Народно позориште, потпомогнуте артиљеријом и снажном ватром из три тенка. Наше раније борбе за Народно позориште посматрали су совјетски официри и обратили мени, с захтјевом да више не нападамо ту зграду.

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

’Сада ћемо ми извршити напад – рекли су – вас је мало, па ако још гинете, шта ће од вас остати? Нас има доста, па ако и гинемо, опет нас доста остаје.’„ Након артиљеријске припреме совјетска пешадија је јурнула према згради позоришта, међутим била је покошена немачком ватром из Народног позоришта, палате „Реунионе“ и Државне хипотекарне банке (данас Народни музеј). Након овог неуспелог напада бораца Црвене армије, уследио је напад бораца Прве пролетерске који су уз подршку совјетских артиљераца поново заузели зграду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СЛОБОДАРСКИ КАЛЕНДАР: Детаљно по датумима - како је текло ослобађање Београда

СЛОБОДАРСКИ КАЛЕНДАР: Детаљно по датумима - како је текло ослобађање Београда

ОСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Навршило се 80 година од велике битне за престоницу. У тексту испод погледајте како је ослобађање Београда текло по данима од 3. до 27. октобра.

23. 10. 2024. у 12:00

БАШТИНА СРБИЈЕ ПРЕД МИЛИОНИМА ТВ ГЛЕДАЛАЦА У РУСИЈИ: Две емисије за Нову годину на Првом каналу државне телевизије у ударном термину

БАШТИНА СРБИЈЕ ПРЕД МИЛИОНИМА ТВ ГЛЕДАЛАЦА У РУСИЈИ: Две емисије за Нову годину на Првом каналу државне телевизије у ударном термину

НОВИНАРИ и сниматељи руске националне телевизије "1", крстаре ових лепих октобарских дана Србијом снимајући материјал за две епизоде популарног докумантарно-серијског програма "Живот наших људи" (ЖИЗН СВОИХ). Емисија ће бити емитована на Првом каналу руске државне телевизије у ударном термину за новогодишње празнике.

22. 10. 2024. у 12:15

ЕЈ, ОНА ЋЕ МЕНИ… ИМАМ ПРОБЛЕМЕ: Прве речи Сергеја Трифуновића након скандала са супругом

"ЕЈ, ОНА ЋЕ МЕНИ… ИМАМ ПРОБЛЕМЕ": Прве речи Сергеја Трифуновића након скандала са супругом

НЕКОЛИКО минута након што је јутрос у домаћим медијима као бомба одјекнула вест о породичном инциденту који се синоћ догодио у стану Сергеја Трифуновића и Исидоре Мијановић на Вождовцу, екипа Курира упутила се на лице места, како бисмо поразговарали са комшијама овог пара.

23. 10. 2024. у 13:08

Коментари (0)

БАШТИНА СРБИЈЕ ПРЕД МИЛИОНИМА ТВ ГЛЕДАЛАЦА У РУСИЈИ: Две емисије за Нову годину на Првом каналу државне телевизије у ударном термину