КО ТО ХОЋЕ ДА НАМ ЗАТВОРИ БИБЛИОТЕКЕ? Ако се не нађе други модел за наплату ауторских права, многе "Куће књиге" мораће да ставе катанац

Љ. Бегенишић

25. 10. 2024. у 10:52

АКО би се поштовала законска правила, у Србији би било више од 1.000 јавних бибилотека са огранцима, јер је прописано да свако место са више од 1.000 становника има и бибилотечки огранак.

КО ТО ХОЋЕ ДА НАМ  ЗАТВОРИ БИБЛИОТЕКЕ? Ако се не нађе други модел за наплату ауторских права, многе Куће књиге мораће да ставе катанац

Ј. Стојковић

Али за то нема новца, па сада имамо 530 установа од чега је 180 јавних бибилиотека, а остало су огранци. И тај број би рапидно могао да се смањи, упозоравају библиотекари, ако се не одложи примена наплате тарифе од 15 динара за сваку позајмљену књигу, која би требало да важи од 1. јануара 2025.

Петицију за одлагање потписао је и министар културе Никола Селаковић.

- Сматрам да јавне библиотеке не треба да буду обвезници плаћања ове накнаде - написао је министар Селаковић у коментару.

Селаковићев потпис на петицији охрабрио је библиотекаре, који кажу да им то даје наду да ће држава предузети кораке како би плаћање тарифе било скинуто с њихових леђа.

- Уколико на снази остане одредба да ми плаћамо ту обавезу, многе библиотеке ће бити затворене, јер немају новца за то - кажу наши саговорници.

Још указују да би проналажење новог модела наплате ауторских права за позајмљене књиге било пут да се сачувају бар ове библиотеке које имамо, ако се већ не отварају нове.

- За ширење мреже библиотека немамо новца, локалне самоуправе нам не дају средства која су потребна за изнајмљивање и сређивање простора, плату запослених, набавку књига - кажу нам бибилотекари. - Због тога су многа места која испуњавају услове ускраћена за бибилотечки огранак, а самим тим и читаоци за књиге.

Наши саговорници упозоравају да библиотеке грцају у немаштини и да ће нови намет који предвиђа да плаћају 15 динара за сваку позајмљену књигу довести у питање њихов опстанак. Због тога ће, кажу, уместо да отварају нове бибилотечке огранке, морати да затворе и постојеће.

Гашење библиотека у наким мањим срединама у Србији значило би и нестанак једине установе културе, јер мања насеља немају ни архиве ни музеје.

Библиотекари наглашавају да недостатак новца, осим на ширење бибилотечке мреже, утиче и на број књига које ове установе набављају. Јер општине и градови који су по закону дужни да финансирају библиотеке као њихови оснивачи, за набавку књига издвајају минималне суме.

- Читаоци траже нове књиге, не можете овогодишњег добитника Нобелове награде набавити за три године - сликовито објашљавају у библиотекама. - Али ми немамо новца да набавимо све што бисмо хтели, па то одбија читаоце.

 

Европска обавеза

Усвајање и примена Закона о ауторским правима којим је регулисано и плаћање тарифе на изнајмлјивање је европска обавеза дефинисана смерницама које Србија мора да испуни на путу ка Европској унији. Међутим, у библиотекама кажу да у државама Европске уније трошак тарифе сноси држава.

- Новац за ове намене издваја се директно из државног буџета - кажу наши саговорници.

Наши саговорници упозоравају да се број корисника смањује и због великог утицаја дигиталних технологија, па сваки удар на бибилотеке додатно одбија читаоце.

Иначе, новац од тарифа на изнајмљивање књига ишао би писцима и преводиоцима на име ауторских права, чему се библиотекари не противе, али сматрају да је потребно наћи модел који не би угрозио њихов опстанак.

За тражење таквог модела залажу се и сами аутори, па нам тако писац Мирко Демић (добитник награде "Меша Селимовић") који је био и управник библиотеке у Крагујевцу каже да је очекивао да ће држава формирати посебан фонд у који би се издвајала средства на име ауторских права. Тај фонд технички би могао да буде и при локалним самоуправама које би се обавезале да их наменски троше.

- Најмање сам очекивао да ће намет пасти на библиотеке, а бес библиотекара је оправдан - наводи Демић за наш лист.

Овај писац и библиотекар упозорава да ће, уколико тарифа остане обавеза библиотека, страдати набавка књига, а када нема нових издања нема ни читалаца.

- То је онда пузајуће гашење библиотека - каже Демић.

Иначе, Законом о ауторским правима који је поднет пре десет година, а одреба о наплаћивању тарифе креће да се примењује од 1. јанура 2025. било је предвиђено да локалне самоуправе плаћају накнаду на позајмљене књиге. Међутим, у августу је члан који је то прецизирао допуњен, па је обавеза пребачена и на библиотеке.

Како би се избавили од новог намета, библиотекари су упутили апел и покренули петицију у којој траже да се одложи примена закона који предвиђа наплату тарифе за изнајмљивање књига.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КАД СЕ ПЛОВИ СРЦЕМ, ДРИНА ОСТАЈЕ ЧИСТА: Фондација Mozzart у великој еко-акцији на Дринској регати