ПРАЗНИК СВЕТЕ ПЕТКЕ: Београђани чекали у великим редовима да упале свећу (ФОТО/ВИДЕО)

Танјуг

27. 10. 2024. у 12:40 >> 12:41

СРПСКА православна црква данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви и као сваке године велики број верника окупио се око капеле Свете Петке на Калемегдану како би освештали славски колач и помолили се једној од најпоштованијих светитељки у српском народу.

ПРАЗНИК СВЕТЕ ПЕТКЕ: Београђани чекали у великим редовима да упале свећу (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: D. Milovanović

Поједини грађани су од јутра чекали у редовима како би ушли у капелу, као и верници који су дошли да се помоле за здравље и узму воду са извора Свете Петке.

Света Петка је у народу позната као заштитница жена, болесних и сиромашних, а њено тело било је у Београду дуже од једног века те се с тога формирао култ прослављања и поштовања светитељке који траје и данас.

Живела је крајем 10. и почетком 11. века, а за српски народ је веома важна јер је најверодостојнији сведок Христовог васкрсења.

Празник преподобне Параскеве СПЦ славе сваке године 27. октобра, односно 14. октобра према Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.

Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију у Румунији долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ. Жене свих вера и нација посебно јој се обраћају сматрајући је заштитницом.

Култ ове светитељке у Србији је добио на снази крајем 14. века, после Косовске битке и у време почетка турске владавине, када су многи умни и духовни људи нашли уточиште у српској земљи.

Прве записе о Светој Петки оставио је Григорије Цамблак, а међу њима је и опис преноса њених моштију из Видина у Србију и до Београда (1403. године) и то заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Према народном предању, капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине.

Данашња капела, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изграђена је 1937. према пројекту архитекте Момира Коруновића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

СКУП ГРЕХ МУ ДОШАО ГЛАВЕ: Евролига донела одлуку о Болтаузеру (ВИДЕО)