РУШЕЊЕ БЕРЛИНСКОГ ЗИДА - ПОЧЕТАК КРАЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СССР: Постојање СФРЈ било је орочено до завршетка Хладног рата

ПРОВАЉИВАЊЕ строго чуваних капија и одваљивање делова Берлинског зида, симбола Хладног рата 9. новембра 1989. озваничило је нови светски униполарни поредак и најавило разбијање Југославије.

Фото: Профимедија

Догађаји које је свет пре 35 година прослављао као победу западне демократије над источном комунистичком тиранијом убрзо су се показали у другачијем светлу, као почетак доба хегемоније једине преостале суперсиле, Сједињених америчких држава.

Годину дана после рушења Берлинског зида уследилo је уједињење Немачке којe је у Бундестагу без најаве обнародовао канцелар Хелмут Кол. Западноевропске земље биле су затечене. Руководства Велике Британије и Француске била су незадовољна и забринута. Умиривали су их Бела Кућа и Михаил Горбачов, председник умирућег Совјетског Савеза, који су, уз Колову владу, једини знали за план "блицкриг уједињења". Док је свет, укључујући Југославију, славио крај Хладног рата, у сенци славља грејао се паклени котао на Балкану који је Вашингтон препустио Немачкој.

Фото: Профимедија

- Америка то није учинила случајно, препуштање Балкана Немцима после пада Берлинског зида је за Вашингтон био поуздан индикатор какве су намере Немачке и шта она то покушава у перспективи. Сумњало се да она на основу економске моћи намерава да обнови и политичку моћ, да би на крају дошла и до војне моћи. Американци нису могли да знају да ли је тако или није, осим ако не дају неки простор Немачкој да покаже жеље и амбиције. Југославија им је тако пуштена на вољу као експериментално поље, да коначно покажу шта и како намеравају да раде - каже историчар др Горан Милорадовић, виши научни сарадник у Институту за савремену историју.

фото:Б.Субашић

После одласка Берлинског зида у историју, формирано је и друго експериментално поље за тестирање Немачке, економско, на простору бившег СССР који је грцао у беди и корупцији.

- Берлин је амбициозно створио везу са Москвом, јер је Русија имала практично неисцрпне ресурсе минерала, горива и свега што треба индустрији, а Немачка индустрију, технологију и тржиште. Немачки успон после 1991. почивао је на руским ресурсима, што Американцима није одговарало. Ратом покренутим у Украјини та веза је пресечена и дословно, пресецањем гасовода Северни ток од кога зависи немачка индустрија. То је једна мали необјављени рат међу савезницима, у сврху дисциплиновања Немачке, која је у садашњу ситуацију дошла јер је показала своје амбиције на простору бивше Југославије и Русије - каже др Милорадовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Професор др Љубиша Деспотовић, научни саветник и председник Научног већа у Институту за политичке студије, љути се када у јавном говору чује израз "пад Берлинског зида". Он инсистира да та синтагма замагљује суштину догађаја из 1989. који је најавио крваве грађанске ратове на простору СФРЈ и још једну српску трагедију у 20. веку.

- Берлински зид није "пао" већ је срушен, као што се Југославија није "распала" већ је разбијена споља. Тај зид је театрално срушен као симбол победе униполарног светског поретка и хегемонизма САД. Било је то финале пројекта које је Атлантистички Запад, коме је НАТО само војно крило, водио интензивно преко Горбачова, Јељцина, Черномирдина и осталих који су били повезани са америчким геополитичким стратезима Хенријем Кисинџером и Збигњевом Бжежинским. Они су водили процес "перестројке" тако да се он заврши дисолуцијом, распадом Совјетског Савеза, иако су грађани СССР-а на референдуму већински гласали против тога - каже проф. др Деспотовић.

FOTO: Privatna arhiva

Он наглашава да се одмах после рушења Берлинског зида прешло на разбијање Југославије која више није имала разлога да постоји.

- Функције Југославије, од формирања 1918, биле су исте: прво да пресече пут немачким интересима на истоку и југоистоку, друго,да буде санитарни кордон према бољшевичкој опасности и треће, да преко Хрвата и Словенаца контролише традиционално проруски српски фактор. Берлински зид је срушен јер је Велика Немачка била потребна НАТО пакту и Атлантистима да крене према Русији, а на разбијање Југославије се кренуло јер је сада српски фактор лакше контролисати преко независних држава насталих по Бадинтеровом принципу да унутрашње границе СФРЈ постају међународне - каже проф. др Деспотовић.

Фото "Новости"

Од Берлинског зида остали су поједини већи делови да се уз њих фотографишу туристи, а највећи део бетонске баријере дуге око 155 километара самлевен је у ситне комадиће који се заливени у пластику продају као сувенири. За туристе они су симбол победе доброг Запада над "империјом зла". Тако су СССР називали амерички председник Роналд Реган и директор ЦИА, његов потпредседник и наследник на трону Џорџ Буш старији, током чијих мандата је припремљено и изведено рушење Берлинског зида.

- Одлуку о отварању зида саопштио је секретар за информисање ЦК Уједињене социјалистичке партије ДДР-а Гинтер Шабовски касно увече у Међународном прес центру. Он је деловао веома уморно и крајње смушено. У општој гужви и галами, неко му је пришао и додао му цедуљицу. Шабовски је бацио поглед на њу и казао више за себе: колико схватам, одлука о рушењу зида је донета. Било је гласова да су Шабовском цедуљицу дотурили западнонемачки агенти, што је мало вероватна, али не и немогућа верзија. Иако се поноћ приближавала, око Берлинског зида, са његове источне стране, већ је било окупљено више десетина хиљада људи – записао је очевидац, српски новинар Ђорђе Милошевић дугогодишњи шеф спољнополитичке редакције Танјуга.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он сматра да се те ноћи у Берлину одиграо преломни догађај у новијој историји Европе и света.

- Више година касније, Горбачов је на једном заједничком ручку са страним новинарима у Москви, на моје питање о уједињењу Немачке одговорио да су његови поступци били "сасвим на месту". Многи савремени политичари из разних земаља, а пре свега из Русије, замерају му, поред осталог, што није условио уједињење Немачке неким захтевима као што је, на пример, неширење НАТО пакта. Из Немачких извора сам својевремено слушао да су политичари у Бону, Вашингтону, Лондону и Паризу тако нешто очекивали и да су били веома изненађени пасивним ставом Горбачова - записао је Милошевић.

Фото: AP Photo/Doug Mills, File

Светска јавност је у време рушења Берлинског зида била фасцинирана Горбачовим, који је често користио синтагму "нови светски поредак", којом је њен аутор Џорџ Буш старији описивао америчку светску хегемонију.

- Какве ће последице рушење Берлинског зида донети нисмо могли ни да наслутимо. Ни у сну нисмо помишљали на пропаст Југославије која је била иза ћошка. То је било време када смо доживљавали растерећење, када више нисте морали да станете мирно када на дан Титове смрти свира сирена, већ сте могли да наставите нормално да ходате без икаквих последица. Тешко је рећи чега је и ко био свестан у време рушења Берлинског зида. Југославија је била политички издељена, није се исто размишљало у Љубљани, Загребу и Београду, а шта су други мислили и чему су се надали то је била још већа загонетка. Американци су се тада залагали за очување Југославије и у извесној мери су подржавали Милошевића, јер им је изгледао као човек који ће моћи да одржи тај простор као једну политичку целину. С друге стране, против Југославије су бургијали Немци и Аустријанци - каже др Милорадовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он сматра да је пад Берлинског зида био неминован.

- Ту је био учињен низ грешака, међу којима је прва била она да се форсира Западни Берлин као посебан политички ентитет, па је Никита Хрушчов покушавао да то реши тако што ће га изоловати 1961. подизањем зида, али то културолошко зрачење, зрачење бољег живота, зид није могао да спречи. Совјетска управљачка елита је пред пад Берлинског зида била умногоме истрошена и биолошки и идејно - каже др Милорадовић.

Он наглашава да је распад Совјетског савеза био пре свега унутрашњи проблем те огромне државе.

- Јељцин је био тај који је прогласио да нема више СССР, јер је желео да буде владар, а није био у стању да одржи СССР као целину. Одлучио је да узме највећи комад и договорио се са генералима Државне безбедности који су изделили Совејтски савез и прогласили Заједницу независних држава, за коју се није знало шта представља. Русија је остала без огромних територија и двадесетак милиона етничких Руса који су остали у бившим републикама СССР. Изгубили су и остали без непосредне могућности да одговоре на политичке изазове и претње које су из њих стизали, пре свега из Украјине. Требало им је више од 20 година да изграде стратегију шта и како против тих изазова и претњи - каже др Милорадовић.

Свету после Берлинског зида Југoславија више није била потребна.

- Главни разлог због кога је она настала 1919. је био Совјетски Савез, који је упутио претњу свету капитализма да ће да га срушити покретањем светске револуције. Зато је направљен санитарни кордон од Балтика до Црног мора у чијем склопу је функционисала Југославија до Другог светског рата. И када је обновљена 1945. она је задржала исту функцију, да повезује санитарни кордон против СССР и његових савезника. Чињеница да је Југославија била под влашћу комуниста олакшавала је испуњење те мисије. Да је била вишестраначка парламентарна демократија била би много мање стабилна и сигурна као бедем против Совјета. У томе је тајна Титове Југославије, која је индиректним придруживањем НАТО 1953. добила своју орочену функцију: да траје колико и совјетска опасност. После рушења Берлинског зида, када су Совјети изгубили Источну Европу, било је јасно да нема потребе да Југославија постоји. Немци су умели да препознају тај тренутак и исфорсирају њен распад - каже др Милорадовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

ЗИД ЧУВАЛО 14.000 ГРАНИЧАРА

Берлински зид је изграђен у време кулминације Хладног рата. У ноћи између 12. и 13. августа 1961. изграђен је његов костур од бетона и челика заштићен бодљикавом жицом, а затим је дограђиван док није достигао дужину од 155 километара. Његова просечна висина била је 3,5 метара, имао је 300 осматрачница а чувало га је 14.000 источнонемачких граничара са 259 службених паса.

Фото: Pixabay

УКРАЈИНСКИ ЗИД

Украјинске власти су 2014. најавиле изградњу свог зида, копије оног хладноратовског у Берлину, који је Русију требао да је изолује од Европе.

- Зид има смисла само под препоставком да нека стварна сила стоји иза њега. Причом о "украјинском зиду" се руководство те земље препоручивало НАТО пакту. Целокупна њихова стратегија заснивала се само на једној претпоставци, да ће НАТО у једном трентку да ступи у рат са Русијом. Био је то рачун без крчмара, руководство Украјине је жртвовало своју земљу, народ, економију само да би изазвало реакцију НАТО, који баш није вољан да зарати са силом која поседује 6.000 нуклеарних бојевих глава - каже др Горан Милорадовић.

Фото: ЕПА

ЗАПАДНОНЕМАЧКА ОКУПАЦИЈА

НИЈЕ све било ружичасто после рушења Берлинског зида: уједињење је у пракси изгледало као западнонемачка окупација Источне Немачке.

- Логично је да су на чело привредних јединица постављани менаџери са запада, јер је ваљало снаћи се у свету тржишне привреде, али су као шефови на готово сва руководећа места, чак и као шефови балета, постављени "западњаци" иако је макар балет у НДР био много бољи од оног у западној Немачкој. Ни тридесет година после пада зида Немачка није срасла у једно друштво. То показује и све већа снага ултрадесне партије Алтернатива за Немачку, АФД, али и неокомунистичка партија под називом Левица - забележио је очевидац, књижевник, преводилац и новинар Иван Ивањи.

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - САБОТАЖЕ БРИТАНСКИХ СЛУЖБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Британци су планирали минирање пловног пута Дунава у делу Ђердапске клисуре

03. 11. 2024. у 18:00

Економија

0 45

ЈОШ ВРАЋАМО МИЛИЈАРДУ ТИТОВИХ ДУГОВА: Задужења из доба СФРЈ наша држава ће морати да отплаћује до 2041.

31. 10. 2024. у 07:00

Фељтон

0 26

ФЕЉТОН - КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА: На конгресу је поздрављена изјава "Чича Драже" да после рата неће бити одмазди

25. 10. 2024. у 18:00

Друштво

0 22

НАТО ТАЈНО ОБУЧАВАО И ХРВАТСКЕ ТЕРОРИСТЕ: Документарни филм о обарању авиона ЈАТ "сакрио" везу емиграције и западних служби

20. 10. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације