ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДЕЈАН ДЕСПИЋ: In memoriam - Одлазак великог композитора
Српска академија наука и уметности саопштила је да је у Београду, у 95. години преминуо академик Дејан Деспић, један од наших најзначајнијих композитора 20. и 21. века.
Фото: Википедија
Студирао је композицију у класи Марка Тајчевића, а дириговање у класи Михаила Вукдраговића на Музичкој академији у Београду. Дипломирао је на оба одсека 1955. године. Педагошку каријеру започео је у Музичкој школи „Мокрањац", а од 1965. предавао је на Катедри за теорију Музичке академије (данас Факултет музичке уметности) у Београду. У звање редовног професора изабран је 1979. године.
За дописног члана САНУ изабран је 1985, а за редовног 1994. године. У оквиру Академије обављао је дужност заменика секретара Одељења ликовне и музичке уметности (1986–1995) и секретара Одељења ликовне и музичке уметности (1999–2011). Са великом посвећеношћу, од 2000. до 2011. године, успешно је руководио концертном делатношћу Галерије САНУ.
Aутор je једног од најплодоноснијих опуса у историји српске музике, с преко две стотине дела многобројних жанрова и врста ─ као што су симфонијске и вокално-инструменталне композиције, концертна, камерна и клавирска музика, соло песме, хорови, музика за децу и друге. Међу његовим најпознатијим делима издвајају се: „Симфонија у де-молу", „Дубровачки дивертименто" за симфонијски оркестар, „Концерт за Наташу", за клавир и оркестар, „Ноктурно, оп. 5", „Хумористичне етиде", „Вињете", „Музички речник" и „Дубровачки канцонијер", циклус за женски глас и чембало/клавир.
Одличан пријем доживели су поема за камерни оркестар „На крају пута" и његов оперски првенац – комична опера „Поп Ћира и поп Спира", која је изведена 2018. у Српском народном позоришту у Новом Саду.
У домену теорије музике дао је немерљив допринос својим оригиналним научним студијама о теорији тоналитета и универзитетским и средњошколским уџбеницима за хармонију и хармонску анализу, науку о музичким инструментима, тонски слог, теорију музике и основе науке о музици.
За свој рад примио је бројна признања и награде, међу којима се издвајају: Орден рада са црвеном заставом (1987), Вукова награда (2000), Мокрањчева награда (2005) и Изванредни Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда (2014).
Својим богатим стваралачким опусом, теоријским радовима и педагошком делатношћу оставио је неизбрисив траг у историји српске музике.
Препоручујемо
ВУЧИЋ РАСТУРИО МИЛАНОВИЋА! Председник Србије га размонтирао у парампарчад
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да подржава одлуку председника Хрватске Зорана Милановића да откаже скуп Брдо Бриони у мају јер му, како је истакао, тамо није место, као и да му је много важније да оде и положи цвет у Јасеновцу.
30. 03. 2026. у 18:31 >> 18:44
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ВИЛИЈАМ МОНТГОМЕРИ: "Кад смо бомбардовали Србију, нисмо имали дозволу за прелет преко Хрватске - Туђман није знао! Подела КиМ једини излаз"
НЕДАВНО је обележена 27. годишњица од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
30. 03. 2026. у 20:11
Коментари (0)