СРПСКИ ВОЈНИЦИ ЧИТАЛИ ТАГОРУ И МОПАСАНА У РОВОВИМА: Обележавање 110 година од почетка Првог светског рата у Текелијануму, у Будимпешти

НИЗОМ догађаја и у присуству високих званица, у будимпештанском Текелијануму, једној од најлепших српских задужбина и најважнијих институција, који је основао Сава Текелија 1838. године, обележено је 110 година од почетка Првог светског рата, у организацији амбасаде Србије у Мађарској у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Адлигат

- Србија се 1914. године суочила са готово потпуним уништењем, али је захваљујући херојским делима српске војске и народа, упркос огромној патњи, на крају изашла као победник. Данашњим окупљањем, пројекцијом филма и пригодним предавањем желимо да подсетимо на хероизам и жртве српског народа, али и важност опстанка и живота - изјавила је на отварању манифестације амбасадорка Александра Ђуровић.

Она је истакла и значај жена у рату, чињеницу да је председник САД Вудру Вилсон наредио да се на Белој кући завиори српска застава као прва инострана застава у историји тог здања из поштовања према хероизму српског народа, али и садашње изузетне односе Србије и Мађарске.

Почасни председник Адлигата, путописац и адвокат Виктор Лазић одржао је предавање "Српска штампа и издаваштво у Првом светском рату" и приказао изложбу ретких српских ратних издања штампаних на Крфу, Солуну, Бизерти, Женеви и Паризу, док је начелница за међународне односе Адлигата, дипломата у пензији Анета Ђермановић одржала предавање о једном од најзначајнијих српских ратних дипломата Миленку Веснићу (1863-1921), чије ангажовање је значајно допринело подршци Америке и Француске српској војсци.

Веснић је само у Америци усред рата за два месеца одржао педесет говора и предавања о Србији! Ђермановић је говорила и о деци српских интелектуалаца који су у рат кренули у оквиру ђачког батаљона.

- Српска влада штампала је на Крфу Устав и законе и тако управљала војском и народом, свакодневно издавала "Српске новине", заправо службени гласник. Тако се потврђивало постојање државе и у егзилу. Превођена су руска и француска класична књижевна дела и, заједно са српским класицима и народном поезијом, дистрибуирана и читана у рововима. Издавана су и ратна упутства и војни извештаји, са забраном да се износе на прву линију фронта. Од поезије до романа, од превода индијског нобеловца Тагоре до Ги де Мопасана, преко речника који су коришћени за споразумевање рањеника са француским докторима, књига и штампана реч били су темељ целокупне борбе и опстанка нашег народа у избеглиштву. Запрепашћујући је број, квалитет и врста штампе наших војника и цивила на Крфу, у Солуну, Бизерти. Књига нас је одржала, њојзи хвала - рекао је Виктор Лазић.

Тридесет две књиге приказане на изложби дигитализоване су захваљујући Народној библиотеци Велике Британије и Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић", и по закону су заштићене као културно добро од изузетног значаја.

У Текелијануму је овим поводом приказан и филм "Голгота Србије", који дочарава цеолокупно кретање српске војске са изванредним снимцима Стевана Мишковића, насталим уз подршку министра војске, генерала Стевана Хаџића. Нарочито су упечатљиве сцене преласка преко Албаније 1915. године, тешке ситуације на Крфу и Виду, живота у окупираној Србији, пробоја Солунског фронта и ослобођења Ниша и Београда.

Приказана је и поштанска марка коју је Пошта Србије објавила поводом 110. годишњице почетка Великог рата, са спомеником Незнаном јунаку на Авали и фотографијама ратника и ратних дневника из фондова Адлигата.

Foto: Адлигат

POGLEDAJ GALERIJU

Публици се обратила и министарка Милица Ђурђевић Стаменковски која је поменула и улогу свог оца у бележењу сећања солунских ветерана за следеће генерације и речи Момчила Гаврића: "Немојте да буде да смо залуд пешке прелазили Албанију".

Свечаности су присуствовали владика митрополит будимски и темишварски Лукијан, амбасадори, представници институција српске заједнице у Мађарској, директорка, професори и ђаци српске школе у Будимпешти "Никола Тесла"...

Делегацију Адлигата у Будимпешти овим поводом примили су владика митрополит будимски и темишварски Лукијан и председница српске заједнице у Мађарској госпођа Јованка Ластић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације