ИЗМЕЂУ МАНТИЈЕ И КОМИТСКОГ ГУЊА: Српска црква је улазила у огорчене сукобе и са својом државом

ЗА РАЗЛИКУ од војних свештеника, којих је у Првом светском рату у редовима српске војске било 192, није утврђен број свештених лица учесника у устаничким борбама у окупираним српским земљама.

У време кнеза Павла и Милана Стојадиновића било је сукоба између Цркве и државе , Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

У највећем међу овим покретима, догађају изузетном и у европским размерама, Топличком устанку (1917), војвода Јабланичког одреда био је свештеник из Барбатовца, поп Димитрије Димитријевић, од пре рата познат као „Мита комита“. Још 1912. био је међу добровољцима који су ослободили његову родну Ђаковицу. Носио је час мантију, чак комитски гуњ. Бугари су га ухватили у покушају пробоја са окупираних територија ка српским положајима на Солунском фронту. Убијен је у Нишу, децембра 1917.  У топличким устаничким четама налазио се и прота из Скадра, Глигорије Којашевић.

Аустроугарски и бугарски окупатори знали су какав је био утицај Српске цркве на окупираним територијама.  Конрад фон Хецендорф, начелних Врховног штаба Двојне монархије писао је да српске свештенике као и све „оне који политизирају“ „морамо уништити“.  Бугарске војне власти наглашавале су да „треба уништити све што је српско“ и да „српски свештеници представљају суштински израз српске свести“.  Хабзбуршка војска је имала наређење да, међу цивилима који су одустајали од повлачења преко Албаније и покушавали да се врате кућама, у заробљеништво шаљу све ухваћене мушкарце старе између 16 и 45 година, али и сва свештена лица млађа од 60 година. 

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Непосредне последице рата претрпело је око 51% од укупног броја свештенства Српске цркве (убијени, умрли, затворени, интернирани, избегли). Убијено је 368 свештених лица, а интернирано 552. Српски манастири и цркве били су разарани, пљачкани и обесвећивани, док су монаси и свештеници који су у њима преостали, држани под строгом присмотром.

У КРАЉЕВИНИ СХС и Краљевини Југославији постигнут је главни идеал српског 19. века, ослобођење и уједињење српског народа. Обновљена је и Патријаршија, која је ујединила до тада раздробљене делове Српске православне цркве. Држава је, међутим, као и у Краљевини Србији, брзо показала намеру да одлучује о унутрашњим стварима Цркве.

Конкордатска криза 1937. године, донела је отворен, огорчен сукоб између СПЦ и југословенске државе. Страх Српске цркве и јавности од узмицања државе пред претњом римокатоличког прозелитизма, подсећао је на сукоб из доба свргавања митрополита Михаила. Овога пута Црква је била одлучнија и имала је подршку јаке опозиције. За разлику од краља Милана Обреновића и Стојана Новаковића, кнез Павле Карађорђевић и Милан Стојадиновић, суочени са спремношћу Цркве на прекид односа са државом и на одлучење присталица конкордата, одлучили су да се повуку. Тек пошто је влада одустала од конкордата, односи Цркве и државе су се поправили.

Напетости између Српске цркве и југословенске државе наставиле су се после споразума Цветковић - Мачек, којим је влада препустила српске области новоуспостављеној Бановини Хрватској. Односи између Цркве и државе били су, дакле, већ оптерећени сукобима када је Југославија потписала споразум о приступању Тројном пакту. То је, свакако, допринело подршци Светог архијерејског сабора обарању Намесништва кнеза Павла Карађорђевића и владе Драгише Цветковића у војном преврату 27. марта 1941. године.

* * * * * * * * * * *

Братимљење крста и мача у борби за слободу

ИСТОРИЈСКО искуство Српске православне цркве потврђује сву сложеност односа између Цркве и државе. У својој 800 година дугој историји, СПЦ је дуже време провела у муслиманским и римокатоличким царствима, под окупационим режимима и атеистичким, борбеним диктатурама, него у средњовековној држави Немањића, или у нововековним српским државама. Почевши од краја 16. века, од побуне патријарха Јована Кантула, устанка банатских Срба под вођством владике вршачког Теодора и спаљивања моштију Светог Саве, може се говорити, унутар њеног сложеног и разноврсног историјског искуства, и о устаничком историјском наслеђу СПЦ. У потоњим вековима она ће Османском царству пружати упоран и, повремено, оружан отпор. „Братимљење крста и мача“ у борби „за крст часни и слободу златну“ наставиће се и после укидања Пећке патријаршије. То ће се најбоље видети у Црној Гори под владикама из куће Петровић, али и у устанцима у којима је обновљена Србија. И током 19. века свештеници ће наставити да се појављују у улози вођа устанака у Босни и Херцеговини и Старој Србији, земљама које су остале под османском влашћу. Хабзбуршко царство било је успешније у стављању СПЦ под контролу државе. И оно је, међутим, наишло на оружани отпор, у коме је учестовало и српско свештенство, када је у Првом светском рату ступило на тле Србије и Црне Горе. То ће се поновити и у Другим светском рату. Учешће Српске цркве у устанку из 1941. године не може се разумети ван овог историјског контекста.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

СРПСКА црква је умела да у огорчене сукобе уђе и са државом коју је сматрала својом. То је потврдила криза изазвана свргавањем митрополита Михаила и јерархије (1881), Конкордатска криза (1937) и подршка СПЦ пучу 27. марта 1941. године.

Српска црква предуго је била сурово прогоњена и једва трпљена да би, пошто су обновљене српске државе, била спремна на снисхођење власти и прихватање њеног пресудног утицаја. У томе је значајна разлика, у поређењу са, рецимо, историјом Руске православне цркве, која је, после ослобођења од татарског јарма, и пораза у сукобу са царевима у 17. веку, нарочито у „синодалном периоду“, била чврсто стопљена са државом, све до прогона којима су је подвргли совјетски бољшевици. У новом веку, устаничко историјско наслеђе Српске цркве понајбоље се види у личностима и делима владика Петра II Петровића Његоша, Михаила Јовановића, Светог Николаја Жичког и Аве Светог Јустина Ћелијског.

Препоручујемо

Фељтон

0 18

ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ЗЛОТВОРА: Одлуку да ликвидира Павелића Благоје донео искључиво из патриотских разлога

10. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ДРАЖА ОДБИЈА НАРЕЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛА ЏАМБА ВИЛСОНА: Британски односи са генералом Михаиловићем и четничким снагама запали су у ћорсокак

22. 11. 2024. у 18:00

Друштво

0 2

СРПСКА ЦРКВА КИЧМА НАЦИЈЕ: За нацисте владика Николај био идеолошки и политички противник

27. 11. 2024. у 16:00

Друштво

0 1

ПРОРОЧКЕ РЕЧИ О СУДБИНИ ЊУЈОРШКИХ КУЛА: Предосећања будућности Владике Николаја Велимировића

20. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације