БОРБУ ЗА МИР У СРБИЈИ ПРАТИЛЕ ЛИЧНЕ ТРАГЕДИЈЕ: Ко је била Катарина Кантакузина, кћерка деспота Ђурађа Бранковића и жена Улриха Цељског

ПОСТОЈЕ жене које су биле готово невидљиве у доминантном мушком свету, нарочито током средњег века, али су деловале из сенке и тако оставиле немерљив траг у европској и српској историји. Једна од њих је Катарина Кантакузина Бранковић, ћерка Деспота Ђурађа Бранковића и византијске принцезе Ирине, познате у нашем народу као Проклета Јерина. Њена сестра Мара, удата за султана Мурата Другог, далеко је познатија.

Фото: Wikipedia

- Кантакузина није усамљен женски историјски лик средњег века који је неправедно запостављен - каже за "Новости" Ранка Јакшић, уредник и сценариста серијала "Племените Српкиње из сенке које су ушле у историју".

У четири епизоде у режији Иване Стивенс, чије је емитовање почело на Другом програму РТС, она се бави овом снажном женом, коју су удали за Улриха Другог Цељског, грофа Немачко-римског царства, једног од најбогатијих и најмоћнијих политичких фигура тог времена. После удаје постаје позната као Катарина фон Цили или Катарина Цељска, али не мења православну веру. Овај политички брак, објашњава Ранка Јакшић, требало је да обезбеди Србији мир и подршку.

- Катарина Цељска није била типична жена средњег века. Замењивала је мужа за време његових честих и дугих путовања и учествовала у вођењу јавних послова, посебно у управљању градовима, чији су је житељи називали "драгом господарицом". Имала је свој грб и печат. Кретала се непрекидно по Немачко-римском царству, Угарској, Млетачкој републици, Балкану и Турској. У њеној пратњи је било духовника и писара, које је довела са собом из Србије. За Катарину Кантакузину је у Вараждину преписан Апостол, важна богослужбена књига. То је данас најстарија сачувана књига написана на ћирилици, а настала на подручју садашње Хрватске. У исто време, у Вараждину је израђена и једна митра за Београдску митрополију. Сматра се да је митру урадила и даровала сама Кантакузина, а да су Апостол преписали српски монаси - објашњава наша саговорница.

Упркос свему, живот грофице на Западу није био лак. Постоје сведочанства да је патила због ослепљења заробљене браће Гргура и Стефана (ослепеле су их Османлије), губитка српске државе и изгнанства оца Ђурађа Бранковића. Претрпела је смрт и оца, и мужа и мајке (коју је, по неким историјским изворима, отровао син Лазар), и изгубила сво троје деце.

Између осталог, замак је имала и у граду Београду, у Варму, код Удина, у Италији. Купила га је за слепог брата Стефана Бранковића.

Foto: Г. Јовић и приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Гроф Улрих Други убијен је приликом опсаде Београда, у новембру 1456. Иза завере и убиства стоји угарска династија Хуњади, са којом је био у политичкој завади. Миру није помогла ни веридба Улрихове и Катаринине кћерке Елизабете са Матијом Корвином, пошто је девојчица пре брака, са 14 година, преминула.

Последњи цељски гроф је дошао са својом војском, да се прикључи крсташима у спречавању продора Османлија у Европу. Иза убиства стоји Ладислав, син Јаноша Хуњадија (познатог код нас као Јанко Сибињанин), односно старији брат Матије Корвина. Грофова глава одсечена је у земунској тврђави и бачена, док је тело држано неколико дана.

У Покрајинском музеју Цеље данас се чувају лобање цељских грофова, а посебно место заузима лобања Кантакузининог мужа, грофа Улриха Другог Цељског, последњег припадника породице Цељских. Њихова застава је данашња застава Цеља.

После овог политичког убиства, јавили су се многи претенденти на богату цељску заоставштину, а цар Фридрих Трећи Хабзбуршки је највише полагао право на Катаринине поседе. Њих је било на тлу данашње Славоније и у остатку Хрватске, затим Аустрије, Мађарске, делом Балкана и ондашње Млетачке Републике. Пре него што је морала да се одрекне имања, па и замака Београд и Кршко, Кантакузина је имовину продавала, а за одузето је добијала и одређену апанажу.

- На крају је отишла код сестре Маре, у Јежево, данас село Дафни, у Грчкој. Ту су држале канцеларију и одатле на неки начин управљале државним пословима. Имале су печате Ђурађа Бранковића и контакте са државницима. Катарина је помагала сестри, а значајна је њихова улога у покушају да дође до склапања мира између Османског царства и Млетачке републике. Када је Мара умрла, Кантакузина је дошла у манастир Конче, у Македонији, код Струмице. Није се замонашила већ је из куле поред преузела послове и бригу о светогорским манастирима. Манастир Конче је био испостава Хиландара, чији је ктитор био деспот Ђурађ, а његове кћерке наставиле су то ктиторство - прича Ранка Јакшић.

Од манастира Конче и куле данас постоје само остаци. Грофица цељска умрла је десет година после сестре Маре. Ту се и данас налази њено гробно место, али није обележено.

Серијал о Катарини Кантакузин Бранковић надовезује се на претходни серијал исте ауторке о Ани Јакшић, баби Ивана Грозног, принцези о којој се такође мало код нас зна.

О Катарини Кантакузиној у серијалу говоре српски, македонски, хрватски и италијански историчари, а у главној улози појављује се глумица Миомира Драгићевић, која је уједно и нараторка и казује своје стихове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације