СРБИМА ОД ЕСТОНИЈЕ ДО ЕНГЛЕСКЕ КАО У ГУЛАГУ! Хашки политички инструмент: Нехумани услови у казаматима широм Европе

МИНИСТАРКА правде Маја Поповић изразила је очекивање да вршење резидуалних функција Механизма за међународне кривичне трибунале, након окончања последњег поступка, више неће служити као политички инструмент.

Суд у Хагу

Она је овај став изнела на седници Савета безбедности Уједињених нација на којој је представљен шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале.

Хашки суд, који је основан 1993. године, да би се бавио злочинима током ратова деведестих година на простору бивше СФРЈ, а који од 2017. године ради као резидуални механизам - од самог почетка понашао се као политички суд у чијим судницама је пресуђивано - Србима.

Тако су Срби чинили више од половине оних који су проглашени кривим за 24 године његовог рада. Они су осуђени на више од 1.000 година затвора, док су остали актери ратних сукоба - Хрвати, Албанци и Бошњаци, заједно добили троструко мању казну.

Подаци показују да је у Хагу оптужена 161 личност, од чега су 109 Срби, донето је 90 пресуда, од чега 64 опет Србима. Истовремено, осуђених Хрвата је 18, муслимана пет, два Албанца и један Македонац. Срби су добили 1.048 година робије, Хрвати су осуђени на 248 година затвора, Бошњаци на 41,5 а Албанци на свега 13. Највише Срба добило је и доживотну робију - њих седам - и то су они који су који су обављали највише политичке и војне дужности - Радован Караџић, Ратко Младић, Љубиша Беара, Здравко Толимир, Вујадин Поповић, Милан Лукић и Станислав Галић.

Онима који нису осуђени на доживотни затвор изрицане су драконске казне веће од 25 година, а њих 10 је добило између 25 и 40 година робије.

И министарка Поповић указала је током седнице у УН на селективност правде у овом суду. Осврнула се и на ослобађајуће пресуде Харадинају за тешке злочине на територији Косова и Метохије, Насеру Орићу за тешке злочине у Подрињу, Анте Готовини за тешке злочине на територији данашње Хрватске, и нагласила да су те пресуде такође легат Механизма, којим је оснажена политика некажњивости.

- Трибунал и Механизам остварили су политику некажњивости за злочине над Србима и омогућили глорификацију злочина над Србима - поручила је министарка правде.

А кажњени Срби робијају у светским казаматима у којима владају средњевковни услови. Слабог здравља и измучени, они леже по затворима у Великој Британији, Естонији, Немачкој, Пољској, Финској, Данској, Норвешкој, Француској... док Ратко Младић тешко болестан дане проводи у затворској болници у Схевенингену.

Радован Караџић је након пресуде пребачен у затвор на енглеском острву Вајт. Њему су укинута елементарна права, толико да живи скоро у потпуном мраку, забрањени су му сви контакти, осим са породицом и то искључиво на енглеском језику. И затворима у Естонији владају услови као у гулагу.

У Финској је на одлужењу затворске казне некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Небојша Павковић, који је одробијао више од две трећине казне.

Наши званичници годинама траже да се осуђени Срби пребаце у Србију на издржавање казне. Али ти захтеви никада носу наишли на позитиван одговор.

Фото АП

И министарка Поповић је у УН указала на чињеницу да се Министарство правде више пута обраћало Трибуналу поводом услова издржавања затворских санкција у појединим државама, који су нехумани, имајући у виду здравствено стање и године живота осуђених.

- На овакве захтеве Министарство није добило адекватне одговоре - указала је она и скренула пажњу Савету безбедности да је гоњење за ратне злочине данас искључиво у надлежности националних правосуђа.

Министарка Поповић рекла је да не постоји ниједан разлог због ког би се онемогућило издржавање казни затвора осуђенима пред Трибуналом у Србији, под надзором Механизма и уз пун ауторитет Механизма у погледу превременог пуштања на слободу и условног отпуста:

- На овај начин смањили би се трошкови, олакшао положај породица осуђених, обезбедили адекватни услови за њихову здравствену негу, створили услови за њихову праву рехабилитацију и ојачао значај Механизма као међународног ауторитета.

Адвокат Зоран Живановић, који је заступао српске оптуженике у Хагу, каже да су на позитивну одлуку по овом питању вето још раније ставили Енглези.

- Они верују да се ратни злочинци у Србији славе као хероји, па неће служити казну како би требало - каже Живановић за "Вечерње новости".

Он, међутим, сматра да је то бесмислица, јер би услове под којима овде бораве у затвору Трибунал могао да контролише, па ако оцени да нису адекватни, осуђеника да премести. Такође, Србија не би могла да их пусти на било какву слободу без одлуке Хашког суда.

- Тренутно имају проблем са Младићем, јер је нарушеног здравља, у болници и у годинама, па ниједна земља неће да га прими, а Холандија се обавезала само да држи притворенике - истиче Живановић. - Што се тиче издржавања казни, оно се драстично разликује од земље до земље. Нпр. у Данској и Финској далеко је боље него у Британији или Естонији. У Британији су Крстића два пута покушали да убију, Караџић једва издржава, а ни Крајишник није био задовољан. У Естонији наша три осуђеника живе безмало као у гулагу. Немају нормалан контакт са породицом, не смеју да примају паре, а не могу ни да их зараде, јер смеју да раде само три месеца годишње и накнада је 10 евра месечно. Од тог новца не могу да плате скупе телефонске позиве.

Фото: Епа

Проблем је и са праксом суда, коју Живановић сматра некоректном - да обуставе пуштања на слободу оних који су две трећине казне одслужили. Тако већина од 2017. излази у дан када би и требало да изађе, без скраћења.

- Драгољуб Кунарац, Србин из Босне, осуђен је због силовања на 28 година затвора, које издржава у Немачкој. У марту ће се навршити 27 година. Тражио је да буде пуштен на условни отпуст после две трећине казне, али су га одбили, уз образложење да ће то узнемирити јавност у БиХ, као и зато што није хтео да призна дела која му се стављају на терет и зато што се у Босни води нови поступак против њега. Онда је Кунарац рекао: "Одлично, онда ме пустите у Босну, да ми тамо суде", међутим одбијен је - констатује Живановић.

Да се Срби већ годинама у затворима третирају као да су терористи Ал каиде, каже и адвокат Горан Петронијевић који је и члан тима одбране Радована Караџића.

- Просто наши људи не смеју ни да се жале јер када се жале тортура се појача - истиче Петронијевић. - Они у затворима широм Европе пролазе мучење и тортуру који трају већ годинама, али Хаг не жели ни да чује да им промени затворе. Најтеже је онима у Естонији, Пољској и Великој Британији. У овим затворима нису испуњени међунардни стандарди и конвенције које су неопходне за лица осуђена на затворске казне.

Нажалост, каже Петронијевић, Хаг нема слуха и не жели да промени локацију српским затвореницима и они су препуштени на милост и немилост уставнова где издржавају казне.

Петронијевић подржава предлог министарке правде Србије да се Срби осуђени за ратне злочине, а који се сад налазе у затворима широм Европе, буду пребачени у Србију и да ту издржавају казне, под надзором Хага.

А министарка Поповић указала је у УН да се одбијањем превременог или условног отпуста крше права оптужених на равноправан третман и занемарује право и пракса држава у којима осуђени издржавају казне затвора.

- Пооштравање услова за превремени или условни отпуст установљено је као резултат настојања Тужилаштва, иако Тужилаштво треба да има крајње ограничену улогу у процесу одлучивања о овим питањима - нагласила је Поповићева, која је и поред тога дала уверавања да ће сви услови условног отпуста, у погледу којих Србија издаје гаранције, бити у потпуности поштовани.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације