ВРХ ПИРАМИДЕ ПРАВДЕ И ПРАВИЧНОСТИ: Валтазар Богишић и Марко Миљанов узидани у темељ наше културе

ДЕЛО Валтазара Богишића и дело Марка Миљанова су импресивна сведочанства о Црној Гори, и као таква представљају културно-историјски споменик од изузетне важности.

Цетиње из времена Марка Миљанова и Валтазара Богишића, Фото Документација „Новости“ и „Борбе“, Архив Црне Горе, Архиве цетињских музеја, Википедија, Фејсбук...

То су људи који су, за своје време, стајали на високој летвици сазнања и који су знали шта хоће, и имали снаге да то учине, стварајући дела која су била у функцији одбране опстанка једног малог народа, у борби за правду, правичност и људске врлине. Обојица, сваки на свој начин, узидани су у темеље словенске цивилизације.

Колики је био значај Валтазара Богишића за Црну Гору и црногорско друштво види се из једног текста из 1888, у “Гласу Црнотрца”, који га назива црногорским Трибонијаном (писац Јустинијанове кодификације), у коме се каже: “Бог дао да и ово по народ црногорски по општу културу благодетно ново дело др. Валтазара Богишића, црногрског Трибонијана, и благодетним плодом уроди”. Закони морају бити праведни, да би били закони - каже Богишић, а њихов смисао можемо најбоље открити само ако закону, приступимо изнутра, непосредним проучавањем друштвених прилика и потреба.

С ДРУГЕ стране, Марко Миљанов, као човек из народа био је неодвојив део од самих корена народног живота. Својим личним животом, начином просуђивања и књижевним изразом дао је правац и смисао тумачењу моралног феномена. Из дубине прошлости старих култура, из меморије сећања црногорског човека изнео је на светлост дана моралне стандарде и одабрао “примјере” - узоре које је исказао даром правог књижевника. Његово књижевно дело је, у суштини, афирмација највиших етичких принципа, без обзира што је писано у једном тренутку када је велики војвода приметио да његово племе “с висине у низину пада” и да треба нешто учинити да се то спаси. Дајући примере “чојства и јунаштва” Марко Миљанов развија своју причу о људским дужностима, о потреби подстицања таквих етичких норми, у нашим међусобним односима, које ће људе увек опредељивати за великодушност и доброчинство. Зато је човек, по Миљанову, дужан да и у злу и у добру, побеђује себе, да мисли на другог, да одваја часно од нечасног, племенито од нељудског. То су биле његове поруке и поуке, али и његова актуелност и трајање.

Фото Документација „Новости“ и „Борбе“, Архив Црне Горе, Архиве цетињских музеја, Википедија, Фејсбук...

У делу и једног и другог налазимо богатство података о животу и људима, зрела и меродавна расуђивања о догађајима, слике људи и људских судбина, сазнаћемо доста о односима међу људима, друштвеним слојевима и племенима, као и о крупним историјским догађајима када се ради о опстанку народа. Из свега тога, може се, данас, пред нашим очима обликовати слика једног времена и човека у том времену.

ВАЛТАЗАРА  Богишића и његова улогу у сагледавању сложених односа, с једне стране, али и на испитивање и анализу једног друштвеног обичаја (феномена) - крвне освете, који је био присутан на подручју Црне Горе, с друге стране, посматрали смо у ширем упоредно-историјском контексту. Наиме, Богишићева кодификаторска мисија потрајала је више од 15 година и окончана је доношењем Општег имовинског Законика за Књажевину Црну Гору у пролеће 1888. године. Боравећи у Црној Гори, Богишић је упознао друштвену стварност, структуру и институције племенског друштва. Увидео је да је обичајно право врло живо у тој земљи патријархалног друштва, са племенском структуром, да је писаних закона, нарочито у области грађанског права, било веома мало. Изради Законика претходила су Богишићева истраживања обичајног права у ондашњој Црној Гори, чиме је он детаљније  упознао структуру племенског друштва ових земаља. Анкета о правним обичајима у Црној Гори, Херцеговини и северној Албанији сматра се његовим, најсистематичнијим истраживањем обичајног права. Упознавање обичајног права и фактичког стања на терену, дало је Богишићу инспирацију за социолошко проучавање племенског друштва у Црној Гори, чиме је дошао до драгоцене грађе на основу које ми данас анализирамо једну значајну фазу у процесу трајања и развоја црногорског друштва. На основу Богишићевих радова, као и широко постављеној методи анкетних питања могуће је утврдити стварни ток историјских процеса и догађаја, дух времена ондашњег црногорског друштва и услова у којима је постојала крвна освета. Јер, крвну освету као обичај треба посматрати у њеним историјским, просторним и друштвеним оквирима.

Фото Документација „Новости“ и „Борбе“, Архив Црне Горе, Архиве цетињских музеја, Википедија, Фејсбук...

ПИШУЋИ Опште имовински законик за Књажевину Црну Гору, Богишић је водио рачуна да Законик обухвати, поред обичаја, и изворе правног народног живота, извесне норме везане за народно схватање уговора, угледа, части, вршења обавезе, поштовање дате речи, итд.

По Богишићу, закон није могао да искорени норме које је живот вековима и спонтано стварао, па се због тога трудио да обезбеди њихову сагласност са законом без штете по једну или по другу страну. Правда и правичност, садржане у Опште имовинском законику, вековима изграђиване у народном животу, служиле су генерацијама и као такве постале део традиције и културе Црне Горе. [...]

БОРАВАК Марка Миљанова на Цетињу, малом престоном граду, имао је велики значај за његов духовни развој, а касније, за његов књижевни рад. Познанства и сусрети са многим истакнутим домаћим и страним личностима из политичког, књижевног и културног живота допринели су, а можда и одлучујуће утицали, на војводу Марка да прошири хоризонте свога знања и образовања и да се прихвати пера. Да би остварио своје стваралачке жеље војвода Марко је улагао огромне напоре и подносио велике личне жртве. Научио је да чита и пише у доба живота када човеку слаби умна и физичка снага и када се тешко мењају прихваћена схватања, гледишта и искуства. [...]

Зато, без ризика да погрешимо, можемо рећи да у нашој културној историји нема много личности које се тако складно поистовећују са својим књижевним, односно животним, делом као што је то случај са Марком Миљановим. Његов животопис је, у ствари, животопис његовог краја, његове Црне Горе, једно значајно поглавље њене историје са свим противуречностима које је подразумевао тадашњи развој. Уз то, морални ставови Марка Миљанова, дати у његовим књижевним делима у вези са личностима и догађајима, представљају одраз конкретне средине одређене историјом, традицијом и веровањима Црногораца а делом и суседних албанских племена. Као етичар, на врху пирамиде моралности, Марко Миљанов је преточио у књижевни израз и осмислио најбитније особине људи његовог времена са становишта њихових врлина, односно недостатака. [...]

ОСЕЋАЈ ЗА ЖИВОТ НАРОДА

ВАЛТАЗАР Богишић је имао изванредан осећај да осети природу живота народа, па је у претходном поступку путем анкете консултовао “јавно мњење ” у питањима схватања: савести, части, честитости, личног поштења, склоности за вршење дужности, одржавање речи и сл. Његови известиоци међу којима и Марко Миљанов, у том погледу пружају јединствену слику. На питање Богишића да ли је народ уверен да је грешно и стидно не одржати реч, известилац за Црну Гору је одговорио: “грешно, стидно и безобразно, и човјек који ријеч не држи, не држи се за поштена, нити ко у њега повјерења има”.

ПРАВЕДНОШЋУ ДОБИЈАО БИТКЕ

КАО РАТНИК, Марко Миљанов је добио многе битке а да претходно није био војно образован. Судио је својим савременицима у Црној Гори и северној Албанији, а није познавао основне норме школског права. Праведношћу у свом суду завредио је поштовање свих без обзира на веру којој припадају. Знао је (као и Богишић) да је само право утемељено на правди основ напредног законодавства.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ИЗМЕЂУ МАНТИЈЕ И КОМИТСКОГ ГУЊА: Српска црква је улазила у огорчене сукобе и са својом државом

11. 12. 2024. у 16:00

Друштво

0 2

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ - КАЗНА ЗБОГ БАНАТСКОГ УСТАНКА: Црква важан чинилац у обликовању Српске националне свести

11. 12. 2024. у 14:00

Друштво

0 0

РАДИКАЛНИ КРИТИЧАР НАЦИЗМА: Одговор на лажи Титових следбеника и Другосрбијанаца

27. 11. 2024. у 15:00

Друштво

0 1

МАРКО МИЉАНОВ И ВАЛТАЗАР БОГИШИЋ O КРВНОЈ ОСВЕТИ: Обичај који је умало истребио Црну Гору

17. 12. 2024. у 06:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације