НЕОПХОДНЕ СТРОЖЕ САНКЦИЈЕ: Двадесет година постојања Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

ПОВЕРЕНИК за информације од јавног значаја и заштиту података о личности данас је у Београду, у хотелу „Метропол Палас“, свечано обележио два јубилеја – двадесет година од како је први пут у Србији донет Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и петнаест година од доношења закона којим је установљена надлежност Повереника у области заштите података о личности.

Служба Повереника

Министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић подсетила је на значај једног од првих независних органа државне управе:

- Данас обележавамо двадесет година пожртвованог рада на изградњи стабилне и независне институције од високог поверења и интегритета, институције која је с правом задобила највећи степен поверења грађана Србије, континуирано радећи у њиховом интересу и свесрдно подржавајући основно људско право – право јавности да зна, а уз стално усмеравање домаћих органа јавне власти да буду отворени и транспарентни.

Окупљенима се обратила и заменица амбасадора ЕУ у Србији, Пламена Халачева.

- Овај јубилеј није само прилика да прославимо институционалне успехе Повереника, већ и тренутак за размишљање о изазовима с којима смо се суочавали и о раду који нас тек чека. Морамо признати бројне постигнуте успехе — попут активне улоге Повереника у спровођењу закона о заштити података, напора у борби против незаконите обраде личних података и решавања хиљада притужби у вези с правом грађана на приступ информацијама. Ипак, такође морамо препознати области у којима је даљи напредак неопходан. Иако је закон направио значајан искорак у усклађивању оквира за заштиту података у Србији са Општом уредбом о заштити података ЕУ, и даље постоје празнине у спровођењу казни за кршења. Те празнине наглашавају важност наставка залагања за јаче санкције и робусније механизме спровођења, како бисмо осигурали потпуну заштиту права појединаца - истакла је Халачева.

Повереник Милан Мариновић уверен је да ће се у времену пред нама подићи свест грађана о томе ко је Повереник, односно која је његова улога и значај за људска права која штити.

- Када подигнете кућу, треба је одржавати и стално у њу улагати како се за 20 година не би урушила. Тако вам је и са институцијама. Ако их не одржавате, поправљате, активно радите на њиховом очувању и унапређењу, институције, попут куће, могу да се уруше и сасвим пропадну. Неке су и доживеле ту неславну судбину. Срећом, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности није. У тренутку мог избора на функцију Повереника, крајем јула 2019. године, у служби Повереника било је 84 запослена да би данас имали 122, са тенденцијом да до краја следеће године број запослених престигне 150 - рекао је.

Заменица Повереника Сања Унковић указала је на значај едукације студената, коју Служба Повереника спроводи кроз студијске програме на неколико факултета, али и циљ да се и кроз формално образовање најмлађих подигне свест о области заштите података о личности. Напоменула је значај регионалних канцеларија Повереника у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

- У области заштите података о личности институција је расла од неколико предмета годишње до неколико хиљада, и од само неколико до преко 20 инспектора сада. Такође, број запослених је премашио 40. Некада је за рад у овој Служби била неопходна диплома правног факултета, а данас се захтева и познавање информационих технологија због ризика које доноси вештачка интелигенција - закључила је Унковић.

Доминик Тијери је у име Мисије ОЕБС у Србији нагласио да се активности Повереника не огледају само у доприносу заштити података о личности, већ и у расту поверења у институције које те податке штите. Институција Повереника покрива права на којима се заснивају основни принципи рада Мисије ОЕБС у Србији: заштита људских права, владавина права и поверење у рад органа јавне управе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације