У АУСТРИЈУ ИХ ШВЕРЦУЈУ ЗА 2.500, ПРЕКО ДРИНЕ ЗА 350 ЕВРА: Хоће ли се пооштравање казни у ЕУ за кријумчарење људи одразити на Србију?

ЕУ ушла је у нови рат са кријумчарима миграната, а њен Савет захтева од држава да повећају казне и, ако немају, да уведу кривично дело намерно помагање држављанину треће земље да уђе, пређе или остане на територији било које од чланица у замену за материјалну корист.

FOTO: Arhiva novosti

Познаваоци прилика кажу да се ово неће одразити на ток миграција преко наше земље, јер се кријумчарење овде одвија далеко од очију јавности, мигранти брзо прелазе преко Србије, а санкције, иако веће него у ЕУ, нису никога одвратиле.

Земље ЕУ убудуће ће имати распон казни: од три године, преко осам - када кријумчари делују као део криминалне организације или користе насиље, до најмање 10, ако је резултат кривичног дела смрт. У Србији је казна за оног ко недозвољено пређе границу наоружан или уз употребу насиља годину дана, за омогућавање другоме нелегалног преласка границе до пет година, а ако је у питању група кријумчара или кријумчарење уз угрожавање живота или здравља људи, до 10. Уколико су кријумчари повезани у криминалну групу, казне су до 12 година.

- Кријумчарењу је тешко стати на пут јер су зараде огромне, а једна особа практично безброј пута може бити прокријумчарена - каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. - Просечна цена за долазак од Србије до Аустрије је 2.500 евра, за прелазак преко Дрине у БиХ 350, а од БиХ до Трста 2.000... Мигранти се брзо крећу и брзина носи велике ризике, па смо сведоци саобраћајних несрећа и утапања у Дрини. Већина кампова је затворена, зато мигранте не виђамо, кријумчари им обезбеђују тајне штекове.

Многи људи су, каже Ђуровић, таоци, јер криминалци њима уцењују рођаке да плате још. Неки су жртве међусобног рата кријумчарских група. Кроз Србију је ове године, према подацима Центра, прошло између 50.000 и 60.000 људи, што је ипак мање него лане. Разлог је чињеница да је Турска боље заштитила границе.

- Када су у питању суђења кријумчарима, до доказа је тешко доћи, а жртве често у страху не сведоче. С обзиром на то да су кампови махом затворени, тешко их је задржати у земљи и гарантовати им безбедност - додаје Ђуровић, и истиче да и код нас, као и у ЕУ законодавству, постоји хуманитарна клаузула. По њој, није кажњиво пружање хуманитарне помоћи мигрантима којима је потребна.

Према подацима Републичког завода за статистику, током 2023. у Србији су поднете 332 кривичне пријаве за недозвољен прелазак границе и кријумчарење људи, од чега највише у Јужној и Источној Србији - 145. Забележено је и 178 осуда, од чега 131 затворска, 41 кућни затвор, четири условне и две васпитне мере.

Анализа пресуда указује на ограничену примену пооштрене казнене политике у пракси, каже Гордана Грујичић из Групе 484:

- Иако су казне за кријумчарење миграната формално повећане, судови ретко изричу максималне. Доминирају условне и минималне затворске. Посебан проблем је непридавање пажње положају миграната и повреди њихових права. То се види у недостатку детаљног описа извршења дела, нпр. услова у којима су мигранти пронађени (у ком су положају били у возилима, капацитет возила, присуство жена или деце, видљиве повреде), као и у неадекватној квалификацији облика извршења. Недостатак пажње се примећује и код разматрања постојања отежавајућих околности. Ово доводи до неадекватне квалификације дела и примене блажих одредби закона, па самим тим и одмеравања блажих казни - каже Грујичићева.

У прихватним центрима тренутно бораве 493 особе, углавном из Сирије, Авганистана, Турске, Бурундија и Пакистана. Зоран Димић из Комесаријата за избеглице и миграције каже да центар у Бујановцу има капацитет од 230 лежајева, са могућношћу проширења на 300:

- Тренутно је ту око 50 корисника, јер је центар отвореног типа. На дневном нивоу корисници долазе и одлазе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације