ШТАДИН здравствени извештај:  52% Европљана се осећа усамљено

УПРКОС чињеници да живимо у свету друштвених мрежа, технологија које нам омогућавају брз и неограничен контакт и пружају осећај да смо повезани више него икада, у исто време социјална изолованост и осећај усамљености нарастајући је проблем широм света и мучи више од половине Европљана.

Фото: Промо

Здравствени извештај СТАДА групе за 2024. годину показује да две трећине Европљана (65%) своје ментално здравље оцењује као веома добро или прилично добро, док само 9 процената сматра да је оно лоше. Упркос томе, чак 52% европске популације осећа усамљеност. И док бисмо очекивали да од усамљености највише пате старије особе, управо је  супротно - највише су погођени млади! Међу Европљанима старијим од 55 година, 41% каже да се осећа усамљено, али исто тврди чак 63% младих између 18 и 35 година.

Колико је самоћа тешка?

Штадино здравствено истраживање открива да се највише усамљенима осећају становници Пољске (61%), Финске и Шведске (59%), Словачке (58%) и Казахстана (57%).

На питање да ли се осећају усамљено, 4% грађана Србије тврди да се увек осећају усамљено, исто толико Мађара и Италијана. Дупло више их је у Аустрији и Данској (8%), а да се често осећају усамљено каже 16% Британаца и 17% Швеђана.

Превише рада и недостатак времена за друштвене контакте као најзначајнији разлог усамљености наводи 29% грађана Србије и Бугарске, 28% Пољака, 27% Аустријанаца. Наведени узрок знатно мање погађа Швеђане и Данце (19%). Смрт супружника или члана породице разлог је усамљености за 23% Ираца, 21% Пољака и Британаца. У Србији 14% грађана овај проблем истиче као разлог усамљености.

Као главни узрок усамљености чак 27% младих у Европи истиче превише рада и радних обавеза, а тај став подржава 31% вршњака у Словачкој, 29% Швајцараца, 18% младих у Србији и свега 11% Италијана. Већа је вероватноћа да ће се жене (57%) осећати усамљене него мушкарци (46%), а овај осећај има тенденцију опадања са годинама.  

Како санирати епидемију усамљености?

Подробнијим увидом такође се открива и јака веза између физичког и менталног благостања: Већина физички спремних Европљана (83%) своје ментално здравље оценила је позитивно, док је такву оцену дало само 28% оних који се физички не осећају добро. Ово указује на деликатан однос између физичке спреме и менталног здравља и на то колико су та два чиниоца међусобно блиско повезана.

Ипак, назиру се и потенцијална решења за овакву раширену усамљеност: Половина Европљана (46%) види бољу равнотежу између пословног и приватног живота као кључ за смањивање осећаја усамљености и решавање изазова везаних за ментално здравље. У успостављању боље равнотеже између посла и приватног живота предњаче грађани Србије (59%) и Португала (58%). Око 43% Европљана побољшање види у бољој економској ситуацији чему се највише надају у Србији (63%), Португалу (62%) и Мађарској (56%).

Сваки трећи Европљанин сматра да се ситуација може побољшати скраћивањем времена које се проводи на мрежи, у чему предњаче грађани Србије (43%), Ирци (38%) и Данци (36%).  За конкретнију подршку старијој популацији највише инсистирају Шпанци (39%) и Данци (37%), а од грађана Србије свега 22%.

Ово су резултати из међународног Здравственог извештаја СТАДА групе за 2024. годину, репрезентативне студије која је обухватила више од 46.000 испитаника из 23 земље, међу којима су и грађани Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације