ПАТИЛА САМ ШТО НИСАМ МОГЛА ДА БУДЕМ У СРБИЈИ: Принцеза Јелисавета о породици, прогонству, кућном затвору у Кенији, браковима...

ПРИНЦЕЗА Јелисавета Карађорђевић, кћерка кнеза Павла и кнегиње Олге, почела је да води дневник осамдесетих година прошлог века. Већину записа је уништила, ипак, нека сећања су остала. У то време није размишљала да би од тога икада могла да настане књига. Ипак, на наговор сина и издавача, настала је аутобиографска проза "Тамо далеко".

З. Јовановић

У њој сумира детињство, прогонство из земље, одрастање у Кенији, па Јужноафричкој Републици, тинејџерске године у Паризу и Лондону, и свој зрео живот, три брака (са Хауардом Оксенбергом, Нилом Балфуром и Мануелом Улоуом Елијасом), затим рођење деце (Катарине и Кристине Оксенберг и Николаса Балфура), друштвено-ангажовани и хуманитарни рад, путовања по егзотичним дестинацијама, укључујући једно пењање на Хималаје, где је преживела праву снежну олују.

- Десет дана смо се пењали, сваког дана по осам сати пешачења. Последње ноћи дошли смо толико високо да ми је било лоше због разређеног ваздуха. Рекла сам им да ћу се мало спустити и наћи колибу да преспавам. Одједном, иза мене је почела олуја. Трчала сам у мраку, једва сам се спасла - прича за "Новости" српска принцеза.

Такође се сећа путовања у Лаос, где је, између осталог, хтела да ради интервју са командантом ваздушних снага генералом Пањом, али до њега није стигла јер се успавала због ефекта опијума. Занимљива је и анегдота када је са две кћерке живела у кући на Кингс Роуду, у Лондону, па је у госте са кнезом Павлом дошла и краљица-мајка Елизабета на вечеру.

- Тек што су стигли, нестала је струја - сећа се принцеза Јелисавета. - Покушала сам да спремим нешто над свећом, безуспешно. Послужила сам на крају хладну вечеру. Она и мој отац били су веома блиски још из доба када се он школовао у Оксфорду. Била је много слатка. Стално је понављала: Delicious, darling.

З. Јовановић

Велики део књиге, ипак, посвећен је управо ономе због чега се њен и живот њене породице променио из корена - 27. марту 1941. Највише сазнања о тим догађајима добиће накнадно, као одрасла. Мноштво докумената, укључујући мајчина и очева, али и писма краљице Марије, нашла је у Архиву Југославије, а грађу из очеве личне архиве на Универзитету у Колумбији, где је он послао папире, уз завештање да се не отварају пре пада комунизма.

- У департману славистике ради Рускиња Тања Чеботарев, коју сам замолила да донесе микрофилмовану копију грађе у Београд и поклонили смо је Архиву Југославије - каже принцеза.

Материјал је добрим делом преузела и из разговора оца са њеним другим мужем Нилом Балфуром. Балфур је са Сали Макеј објавио књигу код нас преведену као "Кнез Павле К: Једна закаснела биографија". Ту је обелоданио улогу британске обавештајне службе у мартовском пучу 1941. Касније је принцеза из докумената СОЕ (обавештајна служба) сазнала да су демонстрације и војни удар припремани пуних 18 месеци, али и да су пучисти добили 100.000 тадашњих фунти. Сазнаће, како каже, и да је у савезничком штабу у Каиру, током Другог светског рата, огроман утицај имао Џејмс Клугман, шеф СОЕ за Југославију, који је био комуниста и прилагођавао је пристигле информације у корист Тита и партизана. О томе је књигу објавила и британска новинарка Нора Белоф. Ове информације, каже кнегиња, биле су пресудне за савезничку помоћ Титу и окретање леђа Дражи Михаиловићу.

Како наводи, кнез Павле је на почетку Другог светског рата био разапет између две могућности: да ли да учини оно што су Британци тражили и да се Југославија, иако слабо наоружана, суочи са Немцима, или да уради оно што је он сматрао најбољим - да купи време, сачува отаџбину и животе и постара се да земља остане неутрална колико год је могуће. Потписивање Тројног пакта подразумевало је да нацисти не користе југословенске копнене путеве и поштују територијални интегритет земље. Пошто Хитлеру није веровао, кнез Павле је наредио да се мостови и путеви минирају за случај инвазије. Надао се да ће у међувремену Енглези ипак послати оружје. Иначе, кнез-намесник је још 1939. послао мајора доктора Давида Албалу у САД, у тајну мисију да тражи помоћ у наоружању, али овај није успео.

Кнез Павле својој кћерки никада није помињао да је на њега покушан атентат 1938. (Стјепан Медак из околине Метковића, у једној хрватској кафани, у Вашингтону, признао је да је за убиство било ангажовано двадесетак људи), као ни да је 1940. предложен за Нобелову награду за мир. Али ни да га је одмах после пуча, у ноћи 26-27. марта 1941, у возу ка Брду код Крања, пресрео хрватски политичар др Влатко Мачек и понудио помоћ Четврте армије у "којој су лојални Хрвати", спремни да свргну пучисте. Пошто није прихватио, вратио се у Београд, потписао абдикацију и тражио да му се допусти да са породицом напусти земљу и оде у Енглеску. Черчил и Идн имали су, међутим, друге планове. Зато су возом са Топчидерске станице отишли до Атине, па авионом у Кенију.

Кнегиња Јелисавета сећала се само свог дома, Белог двора у Београду, овце коју је волела и електричног аутомобила своје браће ("мали ауто")... У Кенији је породица била у кућном затвору. Ту је први пут видела побеснелог нилског коња, крокодиле окупљене око њиховог брода заглављеног у муљу, депресивног оца.

- Толико је патио да никада није хтео да прича о прошлости у Београду. Повређивало га је јер се жртвовао за нашу земљу, а људи то нису разумели. Осетио се као да су га издали и Британци и његов народ. Никада није причао чак ни о лепим стварима. Само ми је рекао: "Пошто никада не можеш да се вратиш, треба да заборавиш Србију, немој ни да се дружиш са Србима, и није потребно да причаш српски. Иди даље и учи друге језике." После своје пете године више нисам проговорила српски док се нисам дефинитивно вратила - прича принцеза Јелисавета.

Мала принцеза са престолонаследником Петром, оцем и браћомFoto: приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Имала је девет година када је њен отац у Југославији 1945. оптужен као државни непријатељ. Указом од 1947. свим члановима породице Карађорђевић одузети су држављанство и имовина. Иако је знала да им је забрањено да се врате кући, дуго није разумела зашто је етикетирана као криминалац. Била је неприлагођена, осећала се као да нигде не припада. Усамљено дете, без пријатеља у дивљини Африке. У Јоханесбургу, где им је било дозвољено да се преселе, деца су је злостављала јер јој је отац "нациста". У школу није ишла до девете године, подучавала ју је дадиља, Енглескиња, за коју је била јако везана. Лепоте овог континента откриће тек када касније, као зрела жена, буде дошла поново, растерећена бремена прошлости.

Данас, кад помисли на тај период свог детињства, каже, у глави јој је "комбинација авантура у шуми и страх због изузетно јаких олуја". Наша саговорница се још сећа и трауматичног тродневног лета авионом за Источну Африку, јер притисак у кабини није био регулисан, па јој је било јако лоше:

- На памет ми падне и туга коју сам осећала јер нисам код куће и не могу да се вратим. Нико ми није објаснио зашто смо ту и шта се дешава. Највећи апсурд је то што смо били у кућном затвору, далеко од града, у кући у јако лошем стању, а Енглези су инсистирали да за њу плаћамо кирију! У почетку је породица добијала неку апанажу, али онда су је стопирали. Помогла нам је татина тетка, из Фиренце, и на крају га је усвојила. Без ње не бисмо преживели. Осим тога, тата је продао изузетно вредну, огромну Ел Грекову слику "Лаокон", која се сада налази у Националном музеју у Вашингтону.

Из Африке је отишла на школовање у Европу. Мрзела је школу "Тјудор Хол" и имала отпор према ауторитету. Потом се школује у Француској и иде у разред са Жан-Мари, сестром Брижит Бардо. Каже да је ова била прави сноб. Омиљена рођака била јој је мајчина сестра Марина, војвоткиња од Кента, и њена кћерка Александра, са којом се интензивно дружила. Блиска је и са тадашњим принцом Чарлсом, ког је први пут видела када је био десетомесечна беба.

Њен живот у то време обележиће још једна трагедија - погибија 25-годишњег брата Никија, после које ће се у кућу увући вечна туга и црнина. Од тог терета побегла је удајом за америчког бизнисмена Хауарда Оксенберга 1960, са којим добија Катарину и Кристину. Дуго ће је многи знати као мајку Аманде Карингтон, јунакиње "Династије", у којој је Катарина глумила кћерку Блејка Карингтона и фаталне Алексис (Џоан Колинс).Братово тело видеће после пола века још једном, када буде пребачено у Србију. Шокираће је колико је очувано, са косом и оделом без иједне рупице.

З. Јовановић

Принцеза Јелисавета је упознала многе познате и утицајне људе свог доба: политичаре, бизнисмене, глумце, музичаре - од Рихарда Штрауса и Стравинског до Мика Џегера, Дајане Рос и Мајкла Џексона... За Џона Кенедија каже да је, за разлику од брата Роберта, био шармантан и спонтан:

- Фасцинирао ме је јер је знао све о нама, иако у Америци обично мало тога знају о Европи. Јако лепо је причао о мом оцу. Био је отворен и комуникативан.

На венчању принца Чарлса и леди Дајане упознала је и Грејс Кели, односно принцезу од Монака. Док је она седела у елегантној хаљини, креацији пријатељице Каролине Херера, Грејс Кели је била сва у драгом камењу:

- Мајка није хтела да ми позајми породични накит, не знам због чега, па сам одлучила да идем без њега. Грејс Кели је била јако елегантна и љубазна.

У Паризу је шездесетих година упознала и глумачки пар Лиз Тејлор и Ричарда Бартона. Бартон је већ тада доста пио. Лиз Тејлор је била њен идол из тинејџерских дана, а допала јој се и уживо. Каже, једном јој је позајмила хаљину. Касније, кад се пар разишао, принцеза је једно време била у емотиној вези са Бартоном, због чега је славна глумица била љута, па се смирила.

Са Бартоном се српска кнегиња чак окушала у глуми, у филму "Џекпот", који су снимали у Ници. Филм никада није стигао на биоскопска платна јер су продуценти тим новцем закрпили неке старе дугове. Ипак, верује да је Бартонов утицај био пресудан да њена кћерка Катарина изабере глуму. Уједно, Бартон, који је био ванредно образован, професорско дете, заљубљеник у историју и Шекспира, када је чуо шта се десило 27. марта 1941, бесан, написао је отворено писмо Би-Би-Сију против Черчила: "Играти Черчила значи мрзети га". Би-Би-Си му је након тога забранио да глуми некадашњег британског премијера.

На крају се пар разишао због Бартоновог алкохола.

- Кад није био пијан, био је јако интересантан. Имао је леп, дубок глас и био изузетно духовит. Уживо га је било сјајно слушати. Мислим да је био несигуран јер није припадао високој класи, а енглеско друштво је веома подељено. Исти проблем је имао и Мајкл Кејн.

Упознала је и Далај-ламу. Било је лето, у храму се одвијала церемонија, кад су се одједном надвили облаци. На принцезин коментар да је то јако чудно јер није сезона киша, Далај-лама је одговорио са загонетним осмехом: "То је веома једноставно," као да је он намерно призвао облаке.

Са краљем Чарлсом и данас одржава контакте. Позвао ју је недавно телефоном, када је била у болници.

- Он је јако шармантан, духовит, образован. Има велико срце. Осећам се врло комотно у разговору са њим. Сваки пут кад путујем у Лондон питам има ли времена да се сретнемо. Седимо, пијемо чај и ћаскамо. Покојна принцеза Дајана била је, када сам је срела, љубазна, али мало дистанцирана - сећа се.

Упознала је и најпознатијег југословенског дисидента Милована Ђиласа.

- Његова супруга Штефица била је веома тужна жена. Поклонила ми је један ручни рад, дуго сам га чувала. Имала сам и једну фотографију Ђиласа коју сам сама направила, али је вода ушла у албум, па се оштетила.

На питање који јој је био најлепши, а који најтежи период живота, каже:

- Најтежи је био кад смо напустили Београд. Најлепши - сада. У својој земљи сам са Драганом Бабићем, рехабилитован је мој отац, објављене су књиге о њему, вратила сам посмртне остатке чланова породице.

А зашто се књига зове "Тамо далеко"?

- Зато што ћу заувек памтити тај осећај када у иностранству чујем српски и помислим како сам ја Српкиња, а не смем да будем са Србима, у родном граду!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације