ПОД КЉУЧЕМ 98.500 ИМОВИНСКИХ КАРАТА: Репортери "Новости" у заштићеним просторијама Агенције за спречавање корупције
МЕТАЛНА врата, неколико степеника, па следећа, ојачана дебелом жицом. Отварају се уз посебну картицу коју има само 12 запослених, а осталима је приступ забрањен.
На полицама, под конац поређани регистратори, разврстани по годинама и означени бројевима, а у њима 98.500 извештаја о имовини, колико су за деценију и по послали функционери с различитих нивоа власти.
Тако изгледа простор у којем Агенција за спречавање корупције, у згради на београдском Зеленом венцу, чува податке који, по правилу, изазивају највећу пажњу дела јавности знатижељног да зна, на пример, који аутомобил вози председник општине, у колико квадрата живи посланик или да ли градоначелник има хектаре ораница.
Већина тих информација налази се на сајту ове институције и доступне су свима, али постоје и они које по закону нису јавни, као што су информације о иметку супружника функционера и деце.
Од помоћника директора за регистре, евиденцију и проверу имовине Предрага Кнежевића и Сање Симић, начелника Одељења за регистре, чули смо да је до почетка децембра 2024. пристигло 6.100 извештаја. Обавеза јавног функционера је да поднесе извештај по ступању на јавну функцију, по престанку обављања јавне функције, битне промене у току обављања јавне функције, као и две године по одласку с јавне функције ако је имао битних промена.
Пријављује се увећање или умањење прихода који прелазе просечну годишњу зараду или кад је промењена структура имовине. Како се показало у пракси, они који су на положају за толико "осиромашили" могу да се изброје на прсте.
Савремена опрема омогућила је да поступак уноса и контроле података буде максимално олакшан: стижу електронски попуњени обрасци, ту су и кодови, па оно што стиже у папирној форми може брзо и лако да се упореди. Строги су и прописи којих морају да се придржавају сви до којих стигну извештаји о имовини функционера. Уколико се, на пример, појаве подаци с неком од ознака тајности, објашњава нам Кнежевић, њима могу да приступе само запослени који поседују посебне сертификате, а које на пет година издаје Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, на основу процене Безбедносно-информативне агенције.
Копије и у Крагујевцу
ИМАЈУЋИ у виду значај и степен важности регистара у нашим базама података, Агенција константно ради на подизању нивоа заштите, унапређењу безбедности као и доступности наших сервиса јавним функционерима и јавности. Уз помоћ и подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу успоставили смо и секундарну локацију у Државном ДАТА центру, у Крагујевцу. То значи да је извршена репликација комплетног информационог система Агенције и креирана удаљена локација за чување резервних копија података, у најбољем и најбезбеднијем окружењу те врсте у овом делу Европе - каже Дејан Дамњановић, директор АСК, и најављује да ће наредних дана бити потписан Споразум о чувању података са в. д. директора Канцеларије за ИТ и еУправу Михајлом Јовановићем.
Сви подаци у згради Агенције, иначе, похрањени су у моћним "машинама", у сервер-сали.
Иза врата, која се такође отварају посебном картицом, може да крочи свега неколико запослених у овој институцији. Обезбеђен је и агрегат за случај нестанка струје, а забележено је да је једном приликом непрекидно радио 22 сата. Да се води рачуна о сваком безбедносном детаљу, потврђује и то да електрична енергија којом се иначе напаја систем стално има исти напон захваљујући уређају за централно непрекидно напајање како би се спречили евентуални кварови и губитак података.
Иван Васиљевић, помоћник директора за информатичке послове и аналитику, прича нам да је сервер-сала адаптирана по најсавременијим стандардима. Васиљевић с поносом каже да се подаци чувају и штите по свим правилима и стандардима информационе безбедности.
- Просторија је под сталним видео-надзором, има противпожарна врата, антистатички под, сензоре за влагу, ту је и најсавременији противпожарни систем који "одузима" кисеоник и тако спречава ширење пламена. Они класични системи који пуштају воду уколико се појави ватра, неповратно би уништили опрему, а самим тим и податке.
Како смо се уверили, сервер-сала и просторије у којима су подаци у "папирном" облику веома су добро заштићене од свих потенцијалних "незваних гостију". Међутим, велика битка да се сачувају информације из часа у час води се и виртуелном простору.
Од Васиљевића сазнајемо и да су најопаснији циљани покушаји "упада" у систем, на пример из Украјине или Сједињених Америчких Држава. Један од јачих, који је трајао данима, стизао је из Даласа. Агенција се и на том пољу добро брани, свакодневна су тестирања могућих пропуста, ангажоване су и специјализоване фирме за ту област, тако је опасност од уљеза сведена на минимум.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)