ЗА БАДЊЕ ВЕЧЕ У МИЛЕШЕВИ: Данијела Веселиновић, једина жена на челу трубачког оркестра

ТИ си, мала, трубачка принцеза. Овим речима се прослављени трубач Бобан Марковић обратио тада деветогодишњој Данијели Веселиновић и, одушевљен свирачким умећем које је показала у Гучи, даровао јој трубу.

Фото приватна архива

Данијела је једина жена у Србији која предводи професионални трубачки оркестар, а славу српске трубе проноси светом. Била је на челу првог дечјег трубачког оркестра, који и данас, 20 година касније, носи њено име. Руси су о њој снимили документарни филм, наступила је на последњем "Егзиту", а пред крај 2024. "Оркестар Данијела" снимио је живи албум "Мачка", са гостима, који ће бити објављен на пролеће. На питање како је прослављала Бадњи дан и Божић као дете, а како то чини данас, Данијела за "Новости" одговара:

- Бадњи дан смо прослављали породично, у селу Бјелуша, заједно са бабом и дедом. Ујутру се рано ишло у шуму по бадњак. Ручало се на поду, на трпези од сламе, која је била прекривена разноликом посном храном. За нас, децу, то је био посебан догађај, нарочито када су се слама и бадњак уносили у кућу. Данас Бадњи дан обележавамо у Ариљу у породичној кући. Трудимо се да сачувамо обичаје. Браћа раном зором иду по бадњак заједно са пријатељима, родбином. А већ неколико година уназад за Бадње вече традиционално наступамо у манастиру Милешева.

Ако се божићни дани проводе у кругу породице, зашто се породица као институција константно урушава?

- Божићни дани јесу период када смо сви на окупу и када смо, као породица, усмерени једни да друге. Ипак, мислим да се разлог ове појаве, коју нажалост сви примећујемо, крије у нашој свакодневици. Породица нису само ти тренуци које проводимо за време празника, зар не? С тим у вези, главни разлог томе је брз начин живота и недостатак времена да се посветимо једни другима, да будемо ту једни за друге и да активно учествујемо у свакодневним тренуцима и изазовима. Као неко ко је растао у великој породици у којој су јединство, љубав и мир увек били на првом месту, трудим се да увек нађем времена и направим баланс, јер су то ствари које су мој истински покретач.

За трубу кажу да је више од инструмента, она је симбол традиције, снаге и поноса. Шта вама значи труба?

- Са трубом сам се упознала као девојчица која у том тренутку није имала свест о сложености технике свирања и специфичностима тог инструмента. Тата ју је једном приликом донео у наш дом, желећи да и сам научи да је свира. За мене је она била изазов и непозната играчка коју сам желела да освојим. Играјући се и свирајући заједно са својом браћом, мало по мало сам уз њу расла и тек касније схватила значај њене улоге у српској традицији и култури.

Лане сте обележили 20 година оркестра. Када вам је било најтеже, а када најлакше?

- Ових 20 година заиста представљају дуг и значајан део мог живота, који је обухватио период одрастања и сазревања како кроз овај посао, тако и кроз различите животне околности. Најтежи тренутак за мене и моју породицу је свакако био губитак тате, који је браћи и мени, заједно са мамом, био највећа подршка свих ових година. Као неке од лепих тренутака бих издвојила бројне концерте и путовања која овај посао чине лепим, динамичним али и изазовним у истом тренутку.

Зашто сте одлучили да оснујете трио?

- Трио састав је настао почетком прошле године, сасвим случајно, на проби на којој сам се спремала за један концерт. Том приликом сам упознала младог композитора и пијанисту Лазара Марића, који је врло брзо постао наш стални сарадник и пријатељ. Поред Лазара и мене, у трију је и мој млађи брат Бојан, који свира перкусије. Желели смо да нумере које мој оркестар и ја већ годинама свирамо, представимо публици у нешто другачијем светлу и атмосфери. Временом нам се тај звук свидео, а ја сам осетила да је то простор у којем могу да пружим нешто ново и другачије.

Foto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Чиме сте очарали Бобана Марковића? Свирате ли и данас трубу коју вам је тада поклонио?

- То бисте морали да питате њега (смех). Верујем да је у питању била решеност мале Данијеле да освоји тај специфичан инструмент који је до тада био познат као мушки. Трубу коју сам од Бобана добила на поклон одавно не свирам, али је, наравно, чувам на посебном месту у нашој породичној кући.

Шта вама значи Гуча, где сте се редовно такмичили? Да ли ће драгачевски сабораши моћи поново да уживају у свирци "Оркестра Данијела"?

- Гуча за мој оркестар и мене представља место почетка и место које увек носи посебне успомене. На тој сцени смо почели и увек јој се радо враћамо. Надам се да ћемо се и у овој години дружити са љубитељима трубе, којима спремамо много изненађења и добре музике.

Нисам строга наставница

БАВИТЕ се педагошким радом већ шест година у ОШ "Алекса Шантић" у Београду. Да ли вас ђаци слушају, јесте ли строги?

- Већ годинама се бавим радом у педагогији, који у данашње време, признајем, представља посебан изазов. Последње четири године предајем музичку културу и трудим се да деци представим музику на прави начин. Мислим да нисам строга наставница, иако се трудим да будем правична.

Обожаватељка Ибрахима Малуфа

КОЈУ сте музику слушали као дете, ко су вам омиљени извођачи?

- Одрасла сам на традиционалној српској музици, стога није чудно што ме и дан-данас повезују са њом. Ипак, током школовања сам упознала и заволела различите жанрове које данас свакодневно свирам и слушам. Велика сам обожаватељка једног од најпознатијих трубача данашњице Ибрахима Малуфа, којег сам имала прилике да упознам прошле године у Новом Саду. Обожавам његову музику. Она заиста носи посебну емоцију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације