И ЗА ХУМАНИТАРНИ ЧЕП - ЛИЦЕНЦА: Сакупљачи пластике за рециклажу, који помажу рањивим категоријама, пред новим изазовима

ЈОШ се нисмо навикли на директиву ЕУ која је на снази од јула и по којој чепови морају да остану фиксирани за пластичне флаше воде, сока или млека да би се смањила количина пластичног отпада у природи, а Европа је од Нове године увела нова правила.

Фото Shutterstock

Убудуће ће пет амбалажа морати да буде направљена од 25 одсто рециклираног материјала, а до 2030. све флаше за пиће мораће да имају 30 одсто рециклиране пластике.

То правило ће морати да испоштују и удружења која прикупљају пластику за хуманитарне сврхе, за помоћ хендикепираним особама, којима су обезбедили више од 220 помагала.

- Нова правила представљају кључан корак ка одрживијем управљању ресурсима - каже за "Новости" оснивач удружења "Чепом до осмеха" Бориша Петковић. - Очекивано увођење депозитног система у Србији, за који смо се залагали још од 2016. кроз радне групе, додатно ће унапредити рециклажни ланац. Међутим, имплементација мора бити пажљиво прилагођена локалним условима, односно мора постати "наш српски депозитни систем". Кључни изазови укључују: инфраструктуру, односно спремност свих објеката и локација за прикупљање и складиштење, затим нова радна места која ће омогућити стварање одрживе сакупљачке мреже и повећање запослености, као и едукацију грађана и свест о правилном одвајању отпада. То је кључно за успех система.

Петковић наводи конкретан пример: "еколошко двориште" у Новом Саду, где грађани одвајају папир, стакло, пластику, лименке и био-отпад само током новембра 2024. посетило је 16.500 грађана, што показује спремност за активно учешће у рециклажи.

Фото: Гимназија Патријарх Павле

Међу онима који су конкурисали за лиценце за третирање неопасног отпада да би могли да прикупљају пластичне затвараче, налази се и удружење "Чеп за хендикеп". И они, баш као и Петковићево удружење, продају чепове компанијама за рециклажу, а за добијени новац купују различита ортопедска помагала.

Ово удружење је, међутим, и без јурења за новим дозволама, већ неко време суочено са финансијским тешкоћама. Како за "Новости" каже оснивач Зоран Мартинов, и сам инвалидна особа, цена чепова се није мењала од пандемије короне, док су и гориво и остали трошкови повећани. За килограм затварача могу да добију свега 30 динара, а потребно је да плате бензин и дневнице возачима.

- Возила којима прикупљамо и развозимо чепове дневно "потроше" 14.000 динара. Да бисмо подмирили те трошкове потребно је да продамо 500 кг пластичних затварача. Два пута смо ове године били на ивици да ставимо кључ у браву, али су нас извукле донације - каже Мартинов.

И сам је био принуђен да узме кредит да би удружење опстало, па сада месечно отплаћује рате од по 20.000 динара. Период од децембра до марта иначе је "ван сезоне" и откуп иде спорије пошто су магацини за рециклажу пуни.

- То треба преживети. Од марта сезона поново креће нормално - додаје.

За удружење "Чепом до осмеха" цена чепова није препрека за рад, али јесте изазов. Како каже Петковић, њихова организација не ослања се само на приход од откупа, већ се фокусира на едукативне пројекте и партнерства са образовним институцијама, компанијама и невладиним сектором. И грађани активно пружају подршку донацијама.

Срећом, ни једнима ни другима посао није отежан од када су, у складу са поменутом директивом ЕУ, чепови фиксирани за пет флаше. Инат код Срба, признаје Мартинов кроз смех, довео је до тога да људи предају још више затварача, па је чак отворен већи број места за прикупљање.

- Директива ЕУ о обавезном фиксирању чепова одразила се и на наш рад. Иако смо забележили одређени пад у количини прикупљених чепова током периода прилагођавања, наше едукативне активности су кључне за очување стабилности. Током 2024. организовали смо више од 350 едукативних радионица у 120 општина широм Србије. Директиве ЕУ, иако захтевају прилагођавање, отварају врата ка дугорочно одрживом систему циркуларне економије - објашњава Петковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације