СПОРНА ЈОШ ИМОВИНА ФОЛКСДОЈЧЕРА И РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА: "Новости" истражују - Да ли се после 13 година реституција у Србији ближи крају

ДВАДЕСЕТ двоје људи добило је прошле године решења на по пола милиона евра као максимално законско обештећење за имовину одузету после Другог светског рата, а која не може да буде враћена у натури! Насупрот томе, њих 103 добило је износ испод 1.000 евра, који се исплаћује одједном.

FOTO: Arhiva novosti

Остали ће примити аконтацију у новцу, а остатак кроз обвезнице на 12, односно пет година, ако су рођени 1941. и пре тога.

Посао дуг 13 година, према речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, приводи се коначно крају. Наиме, први захтеви по актуелном Закону о враћању имовине и обештећењу поднети су 2012, а заинтересовани власници и наследници могли су да траже одузете некретнине и покретности до 3. марта 2014. Секулић процењује да ће до краја ове године бити враћено готово све што се може вратити у натури.

- У више од 90 одсто општина више нема предмета за одлучивање. Остало их је нешто у Београду и Новом Саду, кад су у питању објекти, махом оних под сувласничким односима. Код пољопривредног земљишта, до краја ове, најкасније половином идуће године, биће окончано 97 одсто поступака. Практично, ми смо на самом крају поступка реституције - каже Секулић за "Новости".

Од почетка процеса, укупан број донетих решења о надокнади некретнина које не могу да буду враћене износи 6.550. Прошле године, кажу у Агенцији, донето је 1.065 решења о обештећењу, на укупан износ 50.305.801 евра. Од тога, кроз аконтацију ће бити исплаћено 3.313.245 евра, а кроз обвезнице на 12 или пет година 47.044.152.

FOTO: Arhiva novosti

У марту ће бити исплаћене аконтације по решењима која су постала правоснажна између 1. јула 2023. и 30. јуна 2024.

- Право на обештећење по решењима донетим у целој прошлој години остварило је 2.514 људи - потврђују у Агенцији, и додају да је укупан износ обештећења, од почетка процеса па до краја прошле године, био 241.525.201 евра (од чега је аконтација у новцу - 18.301.415 евра). Право на накнаду остварило је 13.309 људи.

Од оснивања Агенције па до краја прошле године донето је свеукупно око 70.000 решења. У натуралном облику враћено је 5.356 пословних простора, 1.241 стан и 1.474 зграда, укупне површине 590.000 квадрата. Враћено је и грађевинско земљиште од око 720 хектара, шуме и шумско земљиште од око 7.179 хектара, и пољопривредно од око 98.893.

Против решења Агенције незадовољни наследници подносили су и жалбе - укупно 11.722, а другостепени орган је у 88 одсто предмета одбио. Посебан проблем била је имовина припадника окупационих снага и ратних злочинаца. Према Закону о враћању имовине и обештећењу, ове породице немају право на повраћај или накнаду, али неколико стотина њих рехабилитовано је пред судовима, што је законски предуслов за реституцију. Претходно је Агенција одбијала њихове захтеве, али су се они на те одлуке жалили и коначних решења још - нема.

FOTO: Arhiva novosti

Управни суд први пут је 2016. пресудио да потомци једног хрватског усташе имају право на реституцију јер је осуда из 1944. за ратне злочине поништена. Самим тим поништене су и последице те одлуке.

- Министарство финансија као другостепени орган потврђивало је наша решења о одбијању ових захтева, али Управни суд нам не оставља пуно простора јер их поништава и враћа на поновно одлучивање. Најбоље би било када би Управни суд у пуној јурисдикцији решио ову правну ствар - каже Секулић за "Новости".

Највише захтева за повраћај ове имовине стигло је из Војводине, од потомака рехабилитованих фолксдојчера. У Банату, који је директно припојен нацистичкој Немачкој, многи домаћи Немци служили су у злогласној дивизији "Принц Еуген", формираној 1942. у Српској Црњи и названој 7. СС добровољачка брдска дивизија "Принц Еуген". Бројала је 22.000 људи и ратовала у БиХ, где је починила тешке злочине над ратним заробљеницима и цивилима.

Иначе, најпознатији случајеви реституције који су привукли пажњу јавности свакако су враћање виле "Црногорка" на Дедињу принцези Јелисавети Карађорђевић, затим враћање дела виле и плаца у Ужичкој 15 потомцима предратног власника Александра Ацовића (својевремено резиденција Јосипа Броза Тита), па хотела "Београд" и "Сплендид", кафана "Знак питања", "Каленић", "Блед" и "Српска кафана", зграде у Крунској 69, дугогодишњег седишта ДС, потомку Добривоја Божића, изумитеља железничких кочница.

Ту је и реституција Модерне гараже у београдској улици Мајке Јевросиме, из које је у међувремену исељен Музеј аутомобила, па Кућа Симића у Крушевцу, која је некада припадала куму кнеза Милоша, Стојану Симићу, и коришћена је као депаданс тамошњег Народног музеја, али и "Титова вила" у Неготину, враћена потомцима "српског Шиндлера", индустријалца Илије Панића, који је из нацистичких затвора спасао 148 људи. Старим власницима враћена је и Коненова вила на Палићу, такође позната као Титова.

Нека од ових здања наследници су продали, нека и даље раде, док нека делују празно и напуштено.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације