Друштво

САМО НА ПРАВНОМ ПРЕДАЛИ 8.000 ПРИЈАВА ЗА ЈАНУАР: Од 6.000 активних академаца, више од 4.000 њих хоће проверу знања

Бранка Борисављевић

15. 01. 2025. у 10:51

СТУДЕНТИ, који су желели, да изађу на испит у јануарском року, иако су према проценама на готово свим факултетима у већини, ипак ће морати да сачекају проверу знања. До када, не зна се. Јер, ако би се и данас прекинуле блокаде факултета, испитни рок не би могао аутоматски да почне. Пре изласка на испит, академци морају да заврше вежбе, колоквијуме и остале предиспитне обавезе. Да има пуно академаца који би желели да полажу у првом року, показује и податак да је на Правном факултету у Београду, једном од највећих у Србији, до момента отказивања рока поднето више од 8.000 пријава.

САМО НА ПРАВНОМ ПРЕДАЛИ 8.000 ПРИЈАВА ЗА ЈАНУАР: Од 6.000 активних академаца, више од 4.000 њих хоће проверу знања

Не доводећи у питање право студената као пунолетних грађана да протестују у складу са Уставом и законом, професор Правног факултета у Београду Владан Петров истиче да захтеви за снажнију владавину права који су у основи захтева студената у блокади, губе легитимитет ако се на тај начин ускраћују права њихових колега, који не подржавају протесте или не учествују у блокадама. Томе у прилог, он наводи и егзактне податке.

- До 23. децембра када је, на захтев студената Наставно-научног већа донело одлуку да се јануарски рок не одржи у термину утврђеном Статутом, од 11. до 25. јануара, евидентирано је око 8.000 испитних пријава, што значи да је испите пријавило више од 4.000 студената од укупно 6.000 активних, колико их има на Правном факултету - наводи професор Петров. - То је показатељ да су студенти у великој већини желели јануарски рок и имали легитимна очекивања да ће га бити. То не значи да међу њима није било оних који подржавају протесте, али нису желели апсолутну блокаду факултета.

Професор Петров наглашава да је слобода мирног окупљања уставна категорија, а блокаде фактичка. Тоталне блокаде су негација права на образовање које је, такође, уставно право. Он додаје да, ако је суштина студентских протеста захтев за владавину права, онда се мора водити рачуна о томе да се из неправа тешко ствара право.

- Треба ствари назвати правим именом, на Универзитету је тренутно нередовно стање - сматра професор Петров. - Нажалост, шира јавност није упозната са сликама амфитеатара и просторија у Ректорату. Већ месец и по, одређени број студената практично живи на факултетима, пренели су постељину, душеке за спавање. Поједине просторије су претворене у магацине. Управе факултета немају одговарајуће механизме надзора онога што они раде.

По оцени професора Петрова, факултети треба што пре да изађу из блокаде. Важну улогу у томе треба да има Ректорат, али и легитимни представници студената:

- Апелујем на надлежне, да покушају успоставе дијалог са студентима у блокади. Легитимни студентски представници уместо да се појављују у медијима треба да разговарају са својим колегама у блокади. Студенти у блокади послаће снажну поруку ако су спремни да разговарају како би се ситуација на Универзитету што пре нормализовала.

Брнабићева тражи седницу одбора

ПРЕДСЕДНИЦА Народне скупштине Ана Брнабић најавила је да ће тражити да се одржи седница скупштинског Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво, на којој ће се разговарати како да се заштите интереси и права већине студената који не блокирају факултете и желе да полажу испите, а који могу да изгубе годину ако се блокаде наставе.
- Шта ће бити са студентима на буџету ако изгубе тај статус, ко ће покривати те трошкове? Ако изгубе годину због блокада, ко ће да враћа студентске кредите? Ко ће да им надокнади покривање трошкова смештаја уколико изгубе годину и право на студентски дом? Њихове породице или пленум? Тражићу да се Одбор бави тим питањима и желим да чујем одговоре - истакла је Ана Брнабић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(МАПА) КРАЈЕМ ЛЕТА ЧЕКА НАС КАТАСТРОФА: Морске температуре на рекордном нивоу, велики ризик од разорних олуја

Свет

0 17

(МАПА) КРАЈЕМ ЛЕТА ЧЕКА НАС КАТАСТРОФА: Морске температуре на рекордном нивоу, велики ризик од разорних олуја

ИСТОРИЈСКИ топлотни талас који је захватио Медитеран и Европу подигао је температуру мора на рекордне нивое, повећавајући ризик од разорних поплава и екстремних временских непогода широм јужне Европе у наредним месецима, пише сајт Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. у 13:58

МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

Свет

0 7

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45

АГЕНТ МОСАДА У ПОЛИТИЧКОМ ВРХУ СИРИЈЕ: Вешање израелског шпијуна снимано и преношено уживо (ФОТО/ВИДЕО)

Свет

0 0

АГЕНТ МОСАДА У ПОЛИТИЧКОМ ВРХУ СИРИЈЕ: Вешање израелског шпијуна снимано и преношено уживо (ФОТО/ВИДЕО)

МНОГИ га сматрају најбољим израелским шпијуном икада. Са лажним идентитетом сиријског муслимана рођеног у Либану, Ели Коен је имао један циљ - да као оперативац Мосада сазна поверљиве информације које ће користити Израелу.

01. 07. 2025. у 12:48