БОРАЦ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ: Пред читаоцима књига "Дело Срете Танасића у научној критици"

Крајем прошле године, када су се средили утисци с београдског Сајма књига, "Прометеј" из Новог Сада је објавио књигу о делу Срете Танасића у научној критици. Такве књиге код нас нису баш честе, али нису ни непознате - да се оцењује научно дело једнога лингвисте, србисте и слависте.

Фото Д. Миловановић

Срето Танасић, доктор лингвистичких наука, професор Универзитета у Нишу, научни саветник Института за српски језик САНУ и његов директор од 2006. до 2016, дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске и директор њеног Института за српски језик и књижевност, председник Одбора за стандардизацију српског језика - један је од водећих посленика у српској лингвистици и култури нашега времена.

Књига доноси избор из научне критике о Танасићевом научном делу у распону од непуне три деценије. Сабрана су четрдесет два приказа о десет његових књига. Приређивач ове књиге др Марина Спасојевић у предговору је истакла да о нечијем раду много говоре и други аутори који су о некој књизи писали, оцењујући не само квалитет и допринос већ и процењујући значај и место књиге у научној заједници и шире - у општој култури.

- Управо нам ово потврђује одјек научног дела Срете Танасића у научној критици - навела је Марина Спасојевић. - Неретко је један аутор писао о више књига Срете Танасића, што показује да се резултати његових истраживања у србистици прате и очекују, а истовремено се кроз те текстове прати и развој и усмерење самог аутора.

О књигама Срете Танасића прикази су објављивани у најзначајнијим српским периодичним публикацијама. О његовим књигама писали су лингвисти различитих генерација - од млађих до оних најистакнутијих у времену Танасићевог научног деловања.

Рецензент књиге академик Слободан Реметић је запазио да су о Танасићу писала три академика синтаксичара: Ирена Грицкат, Милка Ивић и Предраг Пипер, и сви врло похвално. Тако је о Танасићевој докторској дисертацији из синтаксе глагола објављеној 1996. године врло афирмативно писала академик Ирена Грицкат, која је и сама бранила докторат из синтаксе глагола. Управо је она уочила да је Срето Танасић доградио и учинио делотворном Белићеву терију синтаксичког индикатива и релатива, која је била широко прихваћена од појаве па кроз цео двадесети век, не само међу српским синтаксичарима.

Она је написала: "Тиме је у великој мери стављена на своје право место подела на индикатив и релатив (и модус), која је у србистици доста дуго била у оптицају, доживљавајући и своју еволуцију и своја лутања."

А академик Милка Ивић је, поводом изласка једне друге Танасићеве књиге, пре двадесетак година истакла да др Срето Танасић, спада, у овом развојном тренутку српске лингвистике, не само међу најагилније већ и најкомпетентније наше посленике у области синтаксичких истраживања.
Треба рећи да су о научном делу овог лингвисте писани прикази и у другим славистичким центрима - Москви и Софији. И ти прикази су објављени у овој књизи, па су сада доступни српској јавности.

Последњих година, и деценија, читаоцима "Вечерњих новости" Срето Танасић је углавном познат као неуморан борац за статус српског језика и ћирилице на српском националном простору. Он је објавио и о тим проблемима неколико књига, а најзначајније су: "Разумевање језика: Разговори с Милошем Јевтићем, Тако сам говорио зарад сутра" и "Српски језик и ћирилица: огледало српско". Ове књиге су, такође, изазивале велику пажњу у научној и културној јавности; овде су сакупљени и прикази на те књиге.

Књига "Дело Срете Танасића у научној критици" представљаће и значајан допринос историји србистике кад се она буде писала, али представља и значајно сведочанство о српској култури нашега времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације