ПРЕКИДОМ КОМУНИКАЦИЈЕ ИЗБЕГАВАЈУ ДА СЕ МИРНИМ, ДЕМОКРАТСКИМ ПУТЕМ ДОЂЕ ДО РЕШЕЊА: Интервју - Проф. др Драган Станић, председник Матице

СЕДАМ дана пошто је председник Матице српске проф. др Драган Станић упутио предлог за разговор студентима Филозофског факултета који су прошле недеље усред Светосавског програма дошли у Матицу да приреде перформанс и поремете свечаност, одговор је стигао јуче и то - негативан.

Фото Д. Дозет

Такозвани пленум Филозофског факултета у Новом Саду у одговору се не извињава што су његови активисти начинили неред на Матичиној Светосавској свечаности, али истовремено истиче "да више нема намеру да разговара са председником Матице српске", најстарије институције српске науке и културе.

- Они дакле неће да разговарају са човеком који је спреман да их саслуша, па да им чак постане саборац уколико идеје и деловање буду водили ка демократизацији српског друштва и ка стабилном институционалном решењу проблема на који указују. Као и многи други, мислећи људи, ја им бланко поверење не могу дати, али ме они могу убедити да су им намере и поступци конструктивни и позитивни. Прекидом комуникације они очигледно избегавају да се мирним, демократским путем дође до решења - каже проф. Станић, наглашавајући да одбијање дијалога никако није добар пут а да слутње тако постају веома, веома мрачне.

Да ли је, после тромесечних блокада мостова, факултета, школа и других установа, крајњи час да разговори започну?

- Блокада која јако дуго траје је друштвено и политички изузетно опасна идеја. Схватам да је неким младима све то изузетно привлачно: игра, забава, колективни заноси, симулакруми историјских догађаја - све је то привлачно у мери која се учесницима приказује као истинско друштво спектакла, а у којем би многи млади желели трајно да живе. Немојмо заборавити: ову студентску побуну изводи генерација која је производ озбиљног пада универзитетског стандарда, а тај пад је изазван искушењима доба транзиције, неким штетним аспектима Болоњске реформе, радом у доба короне, угроженошћу редовне наставе, као и општим урушавањем културе књиге и преласком на културу компјутера.

Фото Д. Дозет

У каквом крајњем исходу би побуна заиста имала пуни смисао?

- Студентска побуна има смисла само ако дође до духовне обнове, до извесних структурних промена у друштву и до унапређења друштвене динамике. Од понашања студената у блокади у доброј мери ће зависити да ли ће друштво кренути ка унапређењу или ка пропасти, да ли ће то чинити брже или спорије. Уколико блокаде буду предуго трајале, доћи ће до опасног друштвеног урушавања, а после тога ће морати да уследе озбиљни разговори који би довели до трајних решења. Ја још увек не видим спремност учесника овог друштва спектакла да се посвете озбиљним задацима и решењима.

Какве одговоре на ову кризу би наредни дани могли да донесу?

- У будућим данима доћи ће спонтано до одговора на велико питање: јесу ли студенти покренули нешто ново од трајног значаја или ће се показати да су остали на нивоу игара и забаве. Ја бих волео да смогну снаге, па да унутар једног ширег покрета остваре неки од циљева које су поставили. Да би то учинили, циљеви морају бити јавно исказани. Тек тада бићу спреман да кажем шта о овом покрету мислим.

Фото Printskrin Youtube

Постоји ли рационално објашњење зашто су програм Светосавске свечаности, не питајући за дозволу да се обрате скупу, прекинули под изговором да прочитају једну вашу песму коју сте као студент објавили 1981. године?

- Студенти и ја увек можемо разговарати како о мојој поезији, тако и о оном што они имају мене да питају или да ми замере. Ја и те како имам разумевања за перформансе, али не мислим да их треба одржавати тамо где људи не желе да их чују. Ако неко инсистира да се публици наметне перформансом, онда је он само један артистички насилник, гњаватор, неуспешни провокатор. Ја не желим такав да будем, али очекујем да ме студенти позову на факултет који су окупирали, па да покушамо разговор. Не видим што не бисмо пробали, па да видимо можемо ли избити на страну која решава неке проблеме који их муче.

Зна ли се ко су људи који су гурали студенте, јер било је очигледно да није реч о редовним или барем повременим посетиоцима свечаности које Матица приређује?

- У Матици српској улаз је слободан, па често дођу и људи који нису редовни посетиоци. То није било никакво Матичино обезбеђење јер ми немамо такву службу, нисмо никога ангажовали за такве послове. У сваком случају, ови људи нису истерали студенте. Умирили смо узаврелу атмосферу, а надам се да се овако нешто више никада неће поновити. Ипак остаје тужан утисак због ових сцена насиља. У Матици увек има различитих ставова и мишљења, али о свему се може разговарати мирно и аргументовано. Политичка и партијска опредељења чланова Матице српске морају бити остављена на улазу у нашу установу, па у Матицу треба ући као у цркву: са сталном помишљу на нешто лепше и више од наше свакодневице. Мислим да нас, усред овакве узаврелости, с небеских еона Свети Сава посматра прекорно и с негодовањем.

Фото Д. Дозет

Имате ли поруку за своје бивше колеге на Филозофском и осталим факултетима, који су део фамозног пленума или пак ћуте у овом драматичном тренутку по нашу земљу и народ?

- Не бих коментарисао њихове форме организовања. Мене првенствено занима да препознам да ли ти млади људи имају потенцијала за нешто конструктивно у друштвеном развоју или се пак све завршава на радости перформанса. Одговоре на ова питања ће морати да дају сами студенти, али они ће то моћи да артикулишу само уз помоћ старијих.

Не сумњам да они већ имају свој круг саветника и људи за дијалог, али ће у једном тренутку морати да изађу из илегале и да се представе јавности.

Фото Н. Карлић

Да ли ће сви запослени у Матици, без обзира на то што, како како су навели у саопштењу после инцидента, већи део њих подржава студенте, успети да остану верни циљевима српске саборности које су угледни Срби утемељили 1826. године ?

- Колектив запослених у Матици српској је подељен као што је то и цело друштво. Саме разлике нису проблем по себи, већ су проблем људи који не умеју мирно, у демократској атмосфери да живе са тим разликама. Председништво или Управни одбор Матице српске су такође скупови људи који мисле на различите начине, али ми успешно налазимо консензус око оних ствари које су од највећег значаја не само за Матицу него и за српску културу у целини. Можете само замислити како стоје ствари са члановима Матице српске, а њих има око 3.500. Уколико знамо шта је демократија, уколико се понашамо по демократским нормама, уколико поштујемо приватност других људи, онда све то може да функционише у миру и без свађа. Али бисмо ипак сви морали знати да је радити у Матици привилегија првог реда, те да морамо пазити добро шта говоримо како не бисмо наружили своју установу. Постоји стара изрека да је памет свакако најбоље распоређена ствар на свету: сви мисле да је имају довољно! Та чињеница самозадовољства људи и одсуства саморефлексије често проблем демократије у неком друштву чини знатно сложенијим него што би требало да буде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације