"УЧИНИМО ГА ПОЗНАТИМ": Када интернет линч у Србији постане оружје против неистомишљеника

ДОК се у Србији одвијају протести различитих студентских група, друштвене мреже постале су бојно поље на којем се води опасна кампања таргетирања појединаца.

Фото Shutterstock

На удару овог интернет линча ових дана нашли су се чланови иницијативе "Студенти који желе да уче", који кампују у Пионирском парку како би скренули пажњу на академске стандарде и право на неометано студирање. Уместо аргументоване расправе, они су постали мете бруталног цyбербуллyинга – њихови лични подаци су објављени, физички изглед исмеван, говор имитирајуће извргаван руглу, а чак им се и прети насиљем.

Кад "вирално" постане насилно

Овај феномен није нов – пракса позната као "Учинимо га познатим" (Маке хим фамоус) већ годинама се користи као алат за интернет освету, где маса усмерава своју фрустрацију ка појединцу, често без свести о последицама. Овај тренд, који на први поглед може изгледати као безазлено ширење информација, у стварности може имати разорне последице по жртве.

У случају "Студената који желе да уче", друштвене мреже су преплављене увредама, фотомонтажама и претњама. Неки коментари сугеришу физичко насиље, док други подстичу даљу дигиталну хајку. Овакво понашање не само да нарушава достојанство појединаца већ ствара атмосферу страха и цензуре, где се другачије мишљење кажњава јавним срамоћењем.

Опасна атмосфера подела

Србија се већ месецима суочава са таласом протеста и блокада. С једне стране, студенти и грађани окупљени око политичког незадовољства блокирају улице, док са друге стране постоје они који сматрају да академска права и аутономија универзитета не би смели да буду колатерална штета политичких борби. Међутим, уместо дијалога, сведоци смо радикализације – интернет се претвара у арену у којој се неистомишљеници не критикују аргументима, већ се јавно линчују.

Оно што многи не схватају јесте да је дигитално насиље стварно насиље. Објављивање нечијих података, циљано понижавање и претње могу имати озбиљне психолошке и безбедносне последице. У земљи где су подељеност и тензије већ на високом нивоу, овакви трендови додатно потпирују мржњу и стварају атмосферу у којој нико није безбедан ако изрази мишљење супротно доминантном наративу.

Потребна је одговорност

Платформе попут X (бивши Тwиттер), ТикТок-а и Инстаграма често су плодно тло за овакве кампање, али одговорност не лежи само на алгоритмима и администраторима – она је и на свима нама који конзумирамо, делимо и коментаришемо овакав садржај. Свако ко учествује у интернет хајци, макар и "лајком", постаје део проблема.

Зато је кључно препознати штетност оваквих трендова и супротставити им се – не ћутањем, већ принципијелним одбацивањем дигиталног насиља. Слобода говора не подразумева право на линч. Ако као друштво дозволимо да јавно срамоћење и таргетирање постану нормализовани механизми обрачуна, питање је времена када ће свако од нас постати следећа мета.

Од интернет хајке до кривичне одговорности

Таргетирање студената који желе да наставе студије без прекида, али и да се одговорни процесуирају у складу са законом, прелази границу слободе говора и улази у зону кривичне одговорности. Објављивање њихових личних података, организовано исмевање и претње на друштвеним мрежама представљају озбиљна кршења закона Србије. Доxxинг (неовлашћено објављивање приватних информација), угрожавање сигурности и позивање на насиље могу резултирати кривичним пријавама и санкцијама.

Иако закони јасно дефинишу ове прекршаје, у пракси институције често не реагују довољно брзо, што нападачима даје осећај некажњивости. Међутим, сваки дигитални траг остаје забележен, а они који учествују у оваквим кампањама треба да буду свесни да оно што се данас чини као "само коментар" или "мим" може сутра постати доказ на суду. Управо зато је важно да се овакве кампање јавног линча зауставе пре него што неко постане жртва не само дигиталног, већ и стварног насиља.

Како се заштитити и колике су казне за интернет насилнике?

Жртве дигиталних хајки и таргетирања имају правне механизме заштите и могу тражити одговорност починилаца. Први корак је пријава Одељењу за високотехнолошки криминал (ВТК), које поступа у случајевима интернет насиља, укључујући ширење личних података (доxxинг), претње и говор мржње. Поред кривичних пријава, жртве могу покренути и приватне тужбе и тражити надокнаду материјалне и нематеријалне штете.

Важно је напоменути да није пресудно то што се особа крије иза лажног имена или алијаса – ВТК има напредне механизме за откривање идентитета починилаца, укључујући дигиталне трагове и сарадњу са друштвеним мрежама. У судској пракси већ постоје пресуде у којима су починиоци кажњени са десетинама или стотинама хиљада динара за увреде, клевету и угрожавање приватности на интернету. Ако се узме у обзир да жртве често трпе на десетине, па и стотине увредљивих коментара, укупни износи на суду могу постати веома озбиљни, што додатно показује да дигитално насиље није без последица и да жртве имају право на правну заштиту и обештећење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације