"НЕМАМО ВИШЕ ПРАВО НА ПОДЕЛЕ": Интервју - Др Драгослав Словић о протестима, тензијама у региону, будућности Србије

У КАРАКТЕРУ српског бића су свевремене поделе. Оне су увек биле у корист наших противника. Али, ми више на те поделе немамо право. И, ово је одсудан тренутак да се узвисимо у племенитости. Пружимо руке помирења једни другима. За будућност ововремених и генерација које долазе.

Фото М. М.

Професор др Драгослав Словић, увек одмерен. Опрезан. Мудар у одабиру сваке своје речи, овога пута у разговору за "Новости", чини се да је померио летвицу. Отворио је нашу, у овим данима, најболнију тему. Поделу наше младости и кризу која је тим поводом оковала Србију.

- Време које живимо, како ја памтим, болно располућени у породицама, друштву и држави није било изазовније - каже нам проф. Словић. 

- Питате, како бих га опширније објаснио?

Тако као што питате професора који је провео живот са студентима је исто као кад бисте родитеље питали о односима између своје деце. Лепо је то што се они достојанствено понашају. Није частан начин на који се јавности презентују њихови захтеви, па ни разлике у идејама које се заступају. Оно што се догађа на јавној сцени је видљиво. Прави проблеми нису у томе. Они се налазе у узроцима због којих се све то догађа и путевима који воде ка превазилажењу тог стања. Нигде се на јавној сцени нико не пита: зашто су студенти ту где су и шта је коначан смисао њихових захтева? Проблем је у томе што их гледамо као на догађаје, а не видимо разлоге због којих су они настали и праве путеве за превазилажење друштвених неспоразума. Знате, то је исто као кад дођете код лекара. Он вам каже - болесни сте, а не каже вам како да се излечите.

Фото М. М.

Да ли се може развити сумња у то да се у страначке редове инфилтрирају било чије зле намере?

- Ниједан друштвени проблем у свету није се одвијао без активног учешћа злих намера оних који у њима налазе било какав интерес. Зле намере су пратиле све конфликтне ситуације па треба рачунати и са њима. Проблем није у тој сумњи, већ у нашој способности да их препознамо, неутралишемо и елиминишемо. Снага злих намера само потврђује наше унутрашње слабости. Друштво које није способно да се одупре сваком унутрашњем и спољном злу, само себе руши. Зле намере се руше имунитетом, дакле здрављем бића које се брани. Као грађани се у овом времену на сваком кораку срећемо са злим намерама које су инфилтриране у наше национално биће. Уверавам вас да ми имамо снаге да их препознамо и јавно осудимо.

Многе протесте памтите. Да ли је било сличних овима који карактеришу конфликте, данас, на нашој јавној сцени?

- По дубини било је болних и тешких конфликата, али по масовности тај коров се никад није разбокорио у овој мери.

Где ви видите решење?

- И највећи конфликти, па и светски ратови, завршавају се мировним споразумима. Ми имамо снаге и разума да ове неспоразуме превазиђемо. Поверење које је код нас озбиљно угрожено се мора повратити. Оно се не развија на страначким позицијама и у име странака.

Први корак на том путу је да се часним грађанима ове земље пружи прилика да се јавно наступи са идејама и да се жуч оних који развијају зло уклони са јавне сцене. Сваки разуман грађанин данас препознаје тај жуч, а на њему многи доказују свој патриотизам. Просипање жучи по нашим улицама је највећа сметња смиривању страсти.

Имате ли савет који бисте јавно понудили?

- Дајте прилику онима који нису продали ни савест ни душу, онима који својим именом и делом доказују своју лојалност овом народу - понављам речи: лојалност народу. Више верујем онима који су спремни да се закуну у своју част и своју децу од оних који се куну у Србију и било коју партију.

Фото М. М.

Ви припадате генерацији са огромним искуством. У којој мери нам она може бити од користи за будућност?

- Људи у поштованим годинама које ја сад имам по правилу живе у прошлости па су незахвални саговорници и савезници кад је у питању визија будућности. Они који живе активним животом у свом времену могу бити од користи. Празни су разговори са онима који нису ушли у овај век.

Како човек вашег доба види и доживљава будућност ове земље?

- Ту будућност видим у осмесима мојих потомака. Треба се борити за њих, а изнад и испред свега на њихов опстанак и живот у овој земљи. Понављам речи: У овој земљи! То је први и најплеменитији циљ за који се треба борити.

Може ли ваша генерација да да допринос превазилажењу стања у ком се налазимо?

- Дубоко сам уверен да може. Наша знања и искуства могу да буду корисна, пре свега због тога што их дајемо без захтева за привилегијама и функцијама.

Фото М. М.

Које препреке на путу наше будућности треба уклонити?

- Прва и основна препрека ка будућности је укидање привилегија које у целом свету доноси вишепартијски систем. Он се увек своди на борбу за власт, а власт се у тим условима заснива на привилегијама оних који је подржавају или припадају тим структурама.

На који начин је то могуће да се постигне?

- Одговор је по том питању јасан. Неговањем права и правде. Нема успеха у земљи у којој су привилегије угушиле правду.

На које снаге се треба ослонити да би се остварио тај циљ?

- Одговор је: на снагу разума. Имамо ми такве снаге али их треба активирати и на частан начин укључити у живот.

Запазили смо да сте на више места у вашим делима подвлачили саборност српског народа као услов за напредак. Који је први корак?

- Први корак ка будућности води баш преко саборности, окупљања око једне светиње. Да бисмо били јасни, та светиња је државни и национални интерес.

Да ли је у активностима које се односе на усвајање заједничког националног програма који се данас препоручује саборност за коју се залажете?

- Учинио сам све да књигу "Путеви српског јединства" у којој је то питање обрађивано пласирам да дође до руку наших водећих политичара. У идеји о слози и јединству која се данас пласира и јавно препоручује сам препознао идеје које сам научно обрађивао. Основна идеја којом се данас актуелизује јединство је часна и племенита. Пут који води ка том јединству, по мом уверењу, нас неће довести до циља. Аргумент на коме се заснива овај став је у чињеници да се од делова прави целина али на начин да је не праве делови који себи приписују заслуге за то јединство. Тај пут, по мом уверењу, неће дати жељени резултат. Јединство које треба да градимо не може и не треба да буде партијско дело. Саборност се мора извући из партија.

Како гледате на тензије у Босни и Херцеговини, будући да сте и доктор права, али и политиколог?

- Уверен сам да Сарајево неће истрајати у примени такве мере. Био би то велики ризик за све у Босни и Херцеговини, иначе, једној политичкој творевини у којој у сваком моменту врло лако може да букне међунационални конфликт. Правно, она је једна неприродна конструкција. Држава у којој, апсолутно не постоји ништа што везује њену целину. Она је, по мом дубоком уверењу, пролазно решење. Али, остаје питање: када и у ком времену?

Све су већи притисци на српски народ у нашој јужној покрајини. Ради ли време за нас?

- Када ме питају како решити проблем Косова и Метохије, ја одговорим - Тајван. На Косову и Метохији је још амерички војник. Али, уколико и када оде, тада се решава косовски проблем. Мудро, разборито и храбро. Време и распоред светске моћи, мислим, ради за нас. Ми ниједног тренутка не смемо да сметнемо с ума да нам је Косово отето. И, нико и никада нема право да призна његову независност.

Шта би био ваш закључак и коначан савет српском народу?

- Дајте нам шансе да јавно разговарамо о идејама, пројектима и решењима али изван препирке слављења и подилажења али и без неоснованих критика. Они који подилазе власти и они који је псују сеју мржњу у овом народу. Завршна порука је да је велики злочин да се овај народ разједињује. Непријатеља треба тражити и препознати у онима који сеју раздор ма на којој страни да се налазе.

Фото М. М.

Пет доктората, стиже и шести

ПРОФЕСОР Драгослав Словић је петоструки докторанд. Докторирао је економију, права, психологију, математику, политичке науке, а при крају је и шестог доктората из генетике. У радној књижици убележено му је безмало шест деценија ефективног радног стажа, а у биографији дела: "Анатомија српске душе", "Српска карактерологија", "Српски национални интереси", "Путеви српског јединства", "Спасавање српске економије".

Овог великог, а по свему скромног зналца и педагога прати једна анегдота... Када су његовом сапутнику Матији Бећковићу јавили да спрема и шести докторат, Матија му је поручио:

- Одлично, само нека тако настави!

Ми смо изгубили меру

ПОСЛЕ неколико значајних дела, својеврсних лекција о Србима, нашој души, карактеру, националним интересима, јединству, економији... Припремате и нову "Отвори очи, Србијо!"

- Широка знања се увек могу искористити али на начин да се сведу на разумну меру. Ми смо ту меру изгубили. Тешко је да се данас нешто паметно каже, а да се сутра не дочекају шамари уместо признања и подршке. Многе моје колеге добијају незаслужене ударце па је дошло време да се вредни и савесни људи склањају са сцене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације