НАТО УБИЈА СА ЗАДРШКОМ: 70.000 оболелих и 40.000 умрлих - Последице 78 дана бомбардовања СР Југославије, 26 година касније

ОД 700.000 малигних тумора и 400.000 смрти за две деценије, 10 одсто је последица осиромашеног уранијума. Један од ефеката рађање потомака са психофизичким малформацијама, и већи број стерилних особа. Морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за чак 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину

Фото З. Јовановић

НИ 26 година од НАТО агресије на СРЈ нису пребројане директне жртве бесомучног бомбардовања: остали смо само на проценама да је за 78 дана агресије, која је почела 24. марта 1999, погинуло око 1.000 припадника југословенских безбедносних снага и 1.200 до 4.000 цивила, међу којима је и 81 дете. Али, то нису једине жртве. Алијанса, која је од тадашњих 19 "порасла" до данас на 32 земље чланице је наставила да убија "одложено" и после тог 10. јуна, када је званично завршила крвави поход кодног имена: Операција сазвезничких сила (Operation Allied Force), у САД вођен као Племенити наковањ (Operation Noble Anvil), а код нас названа погрешно - "Милосрдни анђео".

У интервенцији коју ће исте те силе Алијансе, касније лицемерно окарактерисати "као најпрецизнију ваздушну операцију са најмање колатералне штете у историји" НАТО је, кршећи међународно право, користио оружје са осиромашеним уранијумом (ОУ). Њихови авиони су током тих 78 дана направили 38.400 летова изнад наше земље, од којих су 10.484 била нападачка. У тим "акцијама" употребљено је 23.614 комада ваздушне муниције, а наша земља засута са 15 тона осиромашеног уранијума, који доказано садржи канцерогене продукте. Последице осећамо, масовно се оболева и умире од карцинома, а због екстремно дугог времена полураспада осиромашеног уранијума НАТО ће нас убијати још дуго, издалека, подмукло, са задршком.

О генези тог злочина и његовим последицама по животну средину и здравље људи, у ауторском тексту за "Новости", пред 26. годишњицу, од НАТО агресије пишу стручњаци који ову тему озбиљно истражују већ четврт века:

* Професор др Слободан Чикарић, радиолог-онколог, редовни члан Академије медицинских наука СЛД, у пензији
* Генерал Слободан Петковић, чија је специјалност атомско-биолошко-хемијска одбрана, некадашњи начелник управе АБХО ГШ Војске СРЈ и Начелник АБХО у ШВК, као и начелник сектора ЦО и помоћник министра одбране, у пензији
* Дипломата Владислав Јовановић, дипломирани правник, некадашњи министар иностраних послова СРЈ и амбасадор при УН, у пензији
* Професор др Даница Грујичић, неурохирург-онколог, у пензији.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Ауторски текст објављујемо у целини:

ГЕНОЦИД И КРШЕЊЕ КОНВЕНЦИЈЕ

Реч геноцид је сложена од грчке именице genos (раса, племе) и латинског глагола cide (убити). Први пут је ову реч (геноцид) употребио јеврејски адвокат у Пољској Рафаел Лемкин 1943. После Другог светског рата 1948. усвојена је међународна Конвенција о спречавању и кажњавању геноцида. Према дефиницији злочин геноцида дат је у члану II и III.

Члан II:

(a) Убијање припадника групе (одређеног народа); (б) Узроковање тешких телесних и менталних повреда припадницима групе; (ц) Намерно подвргавање групе таквим животним условима који проузрокују њено потпуно или делимично уништење; (д) Успостављајући мере с намером спречавања рађања у оквиру групе; (е) Принудно премештање деце из једне у другу групу.

Члан III:

(a) Геноцид; (б) План за извршење геноцида; (ц) Директно и јавно подстицање на извршење геноцида; (д) Покушај геноцида; (е) Саучесништво у геноциду.

Као што се види из наведених чланова (II, III) Закон штити четири групе: националну, етичку, расну и религиозну.

Фото З. Јовановић

"МИЛОСРДНИ АНЂЕО" СЕЈАО СМРТ

НАТО алијанса извршила је војну агресију на Србију без одобрења Савета безбедности крајем марта 1999. године, користећи муницију са осиромашеним уранијумом (ОУ). "Мас медији" су ову агресију назвали "Милосрдни анђео". А тај "Анђео" је просуо по земљи Србији и Балкану око 15 тона ОУ (U-238), (март, април, мај и почетак јуна) што износи 186 гига бекерела (GBq) или 18.600 Bq по једном становнику Србије (укључујући наравно и Космет), а дозвољен садржај у литру воде за пиће је 80 Bq. Време полураспада U-238 је око 4,5 милијарди година. Контаминација ће трајати дуже но што је до сада трајала људска цивилизација, а при дезинтеграцији U-238 ослобађа алфа и гама зраке прелазећи у 14 потомака. Сви су радиоактивни сем последњег (изотоп олова Pb-206).

Гама зраци су ниског интензитета и мале енергије тако да не делују деструктивно на биолошке системе у мери која треба да нас забрињава. Али зато алфа зраци поседују релативно велику енергију (5 MeV - за један јонски пар потребна је енергија од 34 eV). Дакле, поседују велику специфичну јонизацију преко које делују деструктивно на биолошке системе. U-238 има малу специфичну радиоактивност (12,4 kBq/g). Овај алфа корпускуларни зрак има малу продорну моћ у материјалном медијуму: два до три сантиметра у ваздуху, неколико десетина микрометара у материјалном медијуму јединичне густине (вода, земљиште, мека ткива, крв).

Фото И. Маринковић

У току ратних дејстава муницијом са ОУ, ствара се радиоактивна прашина уранијумових оксида (1 - 6) чије су честице микронских димензија (1-5 микрометара). Ваздушне струје односе ову прашину у више слојева атмосфере где се стварају облаци радиоактивне прашине. Хоризонталне ваздушне струје (ветрови) разносе ове облаке на велика растојања (десетине и стотине километара). Ова прашина се спушта на земљу данима и месецима доспевајући на површину земље, површинске воде, биљке, домаће и дивље животиње.

Становници свих узраста и оба пола су у ситуацији да уносе у организам уранијумску прашину дисајним и дигестивним путем. Крвотоком се ове радиоактивне честице разносе по целом организму и практично стижу до сваке ћелије у организму.

Фото И. Маринковић

Оксиди уранијума који су растворљиви у води имају мало биолошко време полураспада, и за пет до 10 дана унети радиоактивни материјал се у целини избацује из организма преко уротракта. Оксиди уранијума који су нерастворљиви у води, депонују се у костима и другим органима, имају биолошко време полураспада 10 до 15 година. Иако се ради о релативно малој количини радиоактивног материјала који се релативно брзо излучује из организма преко уротракта, због високе специфичне јонизације алфа честица поседује канцерогено и мутагено дејство на геном ћелија гонада. Последице су појава малигних тумора, рађање потомака са психофизичким малформацијама, повећан број стерилних особа оба пола. По неким ауторима и повећање аутоимуних обољења може да се повеже са осиромашеним уранијумом. С обзиром на велико време полураспада U-238, да је овај материјал (15 тона) остао на просторима Србије и на дуг латентни период за солидне туморе (95 одсто свих тумора), може се очекивати и даље повећање малигних тумора на овим просторима као и мутација генома у ћелијама гонада.

Фото Н. Фифић

БУКНУЛА ЕПИДЕМИЈА КАРЦИНОМА

ПОСТАВЉА се питање да ли је и у којој мери ОУ утицао на повећање и смртност од малигних тумора у Србији и другим земљама света, где је коришћена муниција са ОУ.

Међународна агенција за истраживање рака објавила је 2015. листу канцерогених агенаса која садржи 116 материја. Међу њима се налази 13 материја које емитују јонизујуће зраке (алфа, бета, гама, икс, неутрони). На броју 98 стоји: "радионуклиди, алфа честице".

С обзиром на то да U-238 при дезинтеграцији нуклеуса атома ослобађа алфа зраке (корпускуларне природе), који поседују релативно велику енергију (5 MeV) и тиме велику специфичну јонизацију (број јонских парова на јединици пута), уколико ове честице доспеју у крвоток могу да дођу у контакт са сваком ћелијом у организму, али како су димензије честице ОУ релативно велике (један до пет микрометара), исте не могу да прођу кроз ћелијску мембрану. Али, зато из нуклеуса атома U-238 се катапултира алфа честица (два протона и два неутрона) нано димензија и лако пролази кроз мембрану ћелија стижући до субцелуларних структура (и ДНК у коме је смештен генетски код), а које се налазе на одстојању од ћелијске мембране неколико десетина нанометара, што доводи до поремећаја њене структуре и оболевања.

Фото Н. Фифић

Пратили смо кретање малигних тумора у свету и Србији крајем прошлог и почетком овог века. Користили смо публикацију Светске здравствене организације Cancer incidence in five continents, извештајима регистра за рак Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић-Батут" и извештајима Републичког статистичког завода Србије. Утврдили смо да је стопа инциденције малигних тумора у Србији (Војводина) била готово двоструко мања у односу на стопе развијених европских земаља. Током прве деценије 21. века стопа инциденције малигних тумора у Србији (Централна Србија и Војводина) расла је у просеку два одсто годишње. У исто време ова стопа је у САД опадала у просеку 0,6 одсто годишње.

Стопа морталитета од малигних тумора у Србији је у истом периоду расла у просеку 2,5 одсто, а у САД ова опадала у просеку 1,6 одсто годишње.

Фото Н. Фифић

Ако се са релативних бројева пређе на апсолутне, долазимо до података да је укупан број новорегистрованих малигних тумора у Србији у наведеном периоду износио 333.000. Ако овај број поделимо на прву и другу половину декаде, онда долазимо до података да је у другој половини декаде регистровано 15.000 тумора више (+ 9,5 одсто) него у првој половини декаде. Стопа морталитета од малигних тумора у Србији у периоду 2001. до 2010. године повећавала се у просеку 2,5 одсто годишње. У САД је опадала у истом периоду у просеку 1,6 одсто годишње. Укупан број умрлих од малигних тумора у наведеном периоду кретао се око 188.000. У другој половини декаде умрло је више 9.935 (+11,0 одсто) случајева у Србији.

Веома је интересантно кретање стопа инциденције и морталитета од системских малигних тумора (леукемије/лимфоми и остали: Ц 81- Ц 96) у Србији од 2001. до 2010. године. Од 2001. до 2005. ове стопе су се кретале слично стопама за све малигне туморе. Од 2006. године долази до наглог скока и једне и друге стопе: 59 и 110 одсто. На крају посматраног периода стопа инциденције малигних тумора у Србији била је већа за 110 одсто у односу на 2001. годину, а стопа морталитета била је већа за 186,1 одсто у односу на 2001. годину. Ове разлике нису настале случајно, већ је неки канцерогени агенс стигао у животни миље Централне Србије с којим су долазили у контакт становници, њих 5,5 милиона свих узраста и оба пола. Како је прашина U-238 ношена ваздушним струјама пре седам-осам година, што је просечан латентни период за системска малигна обољења, намеће се закључак сам по себи: ОУ је одговоран за енормни скок стопа инциденција и морталитета од системских малигних тумора у Србији.

Фото Н. Скендерија

Интересантне податке смо добили од Републичког статистичког завода о кретању броја становника и морталитета у Србији у периоду 1998. до 2017. године. Укупан број становника у Србији (Ц. Србија и Војводина) 1998. године био је око 7.620.000. Морталитетна стопа те године од малигних тумора износила је 230 умрлих свих узраста и оба пола на 100.000 становника. Ради се о години пре агресије НАТО на Србију. Број становника у Србији 2017. године био је око 7.020.000, а морталитетна стопа од малигних тумора износила је 313 умрлих на сто хољада становника свих узраста и оба пола. Дакле, морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину.

Није тешко израчунати да је број новорегистрованих малигних тумора у Србији износио током 20 година после НАТО агресије 700.000, а укупан број умрлих од малигних тумора износио 400.000. Ако пођемо од података међународне агенције за истраживање рака и наших података на основу праћења стопа инциденције и морталитета од малигних тумора у Србији у првој деценији овог века, може се закључити да је "Милосрдни анђео" одговоран за 70.000 новорегистрованих малигних тумора у Србији и за 40.000 умрлих од малигних тумора свих узраста и оба пола.

Нисмо се упуштали у калкулацију броја новорођене деце са психофизичким малформацијама, нити броја стерилних мушкараца и жена у корелацији са ОУ.

Фото Војска Србије

УДАР НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

ЗА нас је увек оправдано и легитимно питање: Зашто су у животну средину Србије оставили свој врло опасан радиоактивни отпад, иако су знали какве последице он изазива код војника и становништва Србије/цивила који не учествују у ратним дејствима, а располагали су богатим арсеналом, којим су могли извршавати све своје ратне задатке!

Одговор је једноставан: Чинили су то плански и намерно, зато да би се ослободили свог радиоактивног отпада, који су по свим међународним прописима, морали да складиште и чувају на сопственој територији, а то је за њих било скупо, а и ризично, па га зато бескрупулозно сеју по свету, остављајући га другима на чување, не марећи за последице код становништва, за које су знали.

Фото М. Анђела

А ево и доказа: Још давно, 30. октобра 1943. један од научника из пројекта "Менхетн", писмом је упозорио генерала Леслија Грувса, да уранијум и продукти који емитују радиоактивно зрачење могу да дођу у организам удисањем, путем хране или воде.

Инхалација уранијума ће онда бити праћена иритацијом слузокоже носа, грла и бронхија, која ће се јављати од неколико сати до неколико дана, а да, и у гастроинтестиналном тракту продукти радиоактивног зрачења могу да изазову различита обољења у виду чирева и перфорација органа, која могу да доведу до смрти. Као да је још тада описивао нека обољења од којих су оболевали ветерани Заливског и балканских ратова, после употребе муниције са ОУ.

Министарство енергетике САД је спровело испитивања код својих радника који су радили у погонима за прераду руде уранијума у држави Кентаки, и признало да уранијум који је прерађиван у "војним реакторима" садржи трагове нептунијума, плутонијума и уранијума-236, елементе који су хиљадама пута канцерогенији него природни уранијум, да смеша радиоактивних елемената (а то је у ствари радиоактивни отпад од кога су они производили муницију са ОУ) има дуго време полураспада, те зато задржавајући се у организму, изазива канцерогенезу (процес за време инкубације малигнитета у органима где се задржава).

Фото Војска Србије

То за нас даље значи да су рејони где је употребљавана муниција са ОУ као канцерогени материјал, рејони где је радиоактивна контаминација разношена ветром, водом контаминирани и да код војника и становника који су ту боравили или бораве може да доведе до контаминације организма, а у даљем до оштећења ћелија органа, изазивајући канцерозна и друга обољења.

Бивши мајор америчке војске, физичар по струци, Даг Рок - Doug (Douglas) Rokke, радио је на програмима за развој пројектила са ОУ... Као стручњак ангажован је на деконтаминацији америчких возила погођених гранатама са ОУ током првог Заливског рата у "пријатељској размени ватре", као и после пожара у "Кампу" (Доха, Кувајт, 1991. г) где су прикупљали технику после завршетка ратних операција. Пожар је захватио тенкове "абрамс" који су у борбеном комплету имали гранате са ОУ, возила носаче тенковских граната са ОУ, којом приликом је дошло до контаминације технике, околине и људства, које је имало последице. Зато се посветио раду на објашњавању појма "заливски синдром", власти у САД су га прогласиле "теоретичарем завере" и отпустиле из службе. Он је 1994. објавио документа којима је потврдио да је влада САД била свесна геноцидне природе ОУ, још од 1943. у време када су САД развијале нуклеарно оружје.

Неуролог и неуроонколог специјализована за лечење примарних тумора мозга и тумора кичме, др Александра Милер, радила је за америчко МО, а у својим радовима наводи податке о генотоксичности ОУ.

Фото "Новости" 

Професор др Асаф Дураковић (рођен у Столцу, БиХ), лекар специјалиста радиологије и нуклеарне медицине, светски признати научник са три доктората у области природних наука, предавач на светски познатим универзитетима у САД, Канади, Јапану, радио је за америчко МО, био је познати истраживач штетности ОУ на ратиштима америчке војске у Ираку, Авганистану, на Балкану. Доказао је везу између ОУ и "заливског синдрома" који је дефинисан код ветерана Заливског рата. О томе је сведочио пред америчким научним и политичким установама. Дошао је у сукоб са администрацијом, због чега је отпуштен из службе и безочно прогањан.

Немачки професор др Хорст Гинтер је као млад лекар радио у Ираку. Тамо се поново вратио, на позив за помоћ од својих пријатеља после заливских ратова, у којима је коришћена муниција са ОУ. Објавио је радове у којима је доказао узрочно-последичну везу између ОУ и обољења становника, посебно деце у Ираку после рата 1991. Оставио је значајне радове и сведочанства из ове области. Интересантан је пример лукавства којим се послужио да би доказао своје тврдње о штетном утицају ОУ на здравље људи: он је у Немачку из Ирака 1992. донео остатке муниције са ОУ и предао једном институту на испитивање. Наравно, доказано је да узорци садрже ОУ, па га је институт пријавио надлежним институцијама, а суд у Берлину га осудио на новчану казну... због неодговорног руковања радиоактивним материјалом, због којег је постојала могућност контаминације, што може да изазове нарушавање здравља... Пресуда и потврда од релевантне државне и научне институције му је и била потребна за потврду својих тврдњи о штетном утицају ОУ на здравље људи. А немачки министар одбране, јануара 2001. безочно лаже свој народ: "...после свих научних испитивања и медицинског искуства, посебно код војника, ризик по здравље је занемарљив."

Фото С. Пикула

Професор др Алфред Шот је доказао везу између хромозомских аберација које су се јављале код деце ветерана Заливског рата и ОУ, и које ће се понављати у ланцу потомства ових породица, што је права епидемија.

Познавање степена опасности добро илуструје следећи пример, који у свом чланку износи научник Leonard A. Dietz: "У фебруару 1980. судским налогом државе Њујорк присиљено је постројење за производњу пенетратора од осиромашеног уранијума да престане са производњом, јер су сваког месеца превазилажене прописане границе ослобођене радиоактивности у ваздуху од 150 микрокирија". Ова вредност одговара количини од 387 грама ОУ (а само у једном пројектилу је око 298 грама ОУ).

Фото Танјуг

Зар не смемо, и не треба да се запитамо: ако су власти државе Њујорк биле забринуте због појаве радиоактивности у ваздуху, чији је месечни еквивалент радиоактивности једног-два пројектила, како да ми не будемо забринути за ефекте које могу произвести више десетина хиљада пројектила са ОУ, који су у време НАТО агресије и бомбардовања "вечно остављене нама на чување".

ЧИЊЕЊЕ, А НЕ ИЗГОВОРИ

НАПРЕД наведени подаци о врсти, начину и степену загађености животне средине, броју оболелих и умрлих од малигних тумора у Србији, до којих је дошло захваљујући "Милосрдном анђелу" 1999. можемо закључити да је НАТО у агресији на Србију 1999. плански и намерно починио genocid sui generis.

И ове године ћемо на свим нивоима обележити годишњицу НАТО агресије на Републику Србију. Свих ових година вршене су и промене у структури власти, али до сада се није ништа значајније урадило, да важан национални пројекат: Формирање Међуресорног координационог тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље становништва добије легитимитет на Влади и у Скупштини Србије и 2018. потписани Уговор између министарства и Владе постане правоснажан и да се отпочне са његовом реализацијом.

Фото Танјуг

Зато још једном истичемо потребу да треба искористити прилику, да се институције државе Србије, научници и истраживачи, својим резултатима придруже заједничким напорима да се на научној основи испита понашање контаминације створене током НАТО агресије у животној средини и њен утицај на здравље становника Србије.

Нама је и обавеза, да онима којима је здравље угрожено и нарушено догађањима, за нас кобне 1999, помогнемо да остваре своја права, у организацији и уз помоћ сопствене државе.

Фото Н. Фифић

Морамо се, такође, заложити за покретање поступка за забрану производње и употребе муниције са ОУ, да се постојећи стокови на прописани начин делаборирају и радиоактивни делови чувају у складиштима радиоактивног отпада.

Недостатак финансијских средстава, политичка пристрасност, притисци, нити било шта друго, не могу да буду оправдање за небригу о људима који су као праве патриоте бранили своју земљу или живе поред територија које су бомбардоване, и не својом кривицом доведене у ситуацију да буду контаминирани, па да они и њихово потомство, можда имају последице по своје здравље. Њима се мора дати прави и сигуран одговор и пружити помоћ, посебно у овом и наредном периоду када је због све већег протока времена евидентна појава болести изазваних загађењем животне средине у току НАТО агресије. Нико нема право да им то ускрати.

Фото М. Коковић

То је законска обавеза оних који су или ће бити на одговарајућим државним функцијама, али и морална обавеза свих нас који познајемо ову проблематику, према овим и будућим генерацијама, којима су животна средина у неким деловима земље, живот и здравље у њој веома угрожени.

Фото Танјуг

Зато не смемо бити пасивни и мирно спавати. Ако то не решимо, нико нас не може оправдати, а генерације које долазе нам неће опростити.

 Не сме да се заборави !!! 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације