ОПТУЖНИЦА ИСПИСАНА ДЕЧЈОМ КРВЉУ: Бомбе током НАТО агресије убиле 89 деце, најмлађа жртва беба од 11 месеци

ДЕЦА су одувек била најневиније жртве ратова, а током НАТО бомбардовања постала су неугасиви пламен туге и симбол страдања. Зато је најтежа и најстрашнија оптужница против лидера западних земаља и НАТО снага исписана њиховом крвљу и ранама.

Приватна архива

Током 11 недеља бомбардовања Србије 1999, према подацима Министарства одбране, убијено је 89 деце. Међутим, прецизна листа укупних жртава није утврђена, а разликује се и број деце која су настрадала, зависно од тога ко је водио евиденцију. Број рањене деце је око 2.700. А бомбе нису бирали ни узраст, ни пол, ни националност.

Најмлађа жртва је једанаестомесечна Бојана Тошовић која је погинула уочи Ускрса, 11. априла 1999, приликом бомбардовања Мердара код Куршумлије. Двогодишњи Марко Симић настрадао је од бомби које су пале на центар Новог Пазара. У Варварину је приликом гранатирања моста пркео Велике Мораве погинула петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије у Београду. Бомбе су прекинуле и младалачке снове Гордане Николић и Милана Игњатовића из Владичиног Хана. Милан је желео да студира право у Крагујевцу. Гордана је желела да га следи.

Приватна архива

- Не замерите на рукопису, ово пише дрхтава рука мајке која је пре девет месеци грлила сина, а сад оловку и папир и пише слово бола - писала је "Новостима" Миланова мајка Верица Игњатовић. - Од 11. маја бол је једино што осећам. У срцу мајке која изгуби чедо за друге осећаје нема места. Милан и Гордана били су гимназијалци. Још деца. Знам да ми дете не могу вратити, али нека цео свет чује како су њих двоје, заљубљени и загрљени, постали мета савезника безумља.

Бомбе нису бирале ни по националности ни по вери. Пројектили НАТО погодили су 14. априла Мајино насеље код Ђаковице, у коме су уточиште нашле избеглице из Хрватске. У баракама су убијени Иван Иванчић (7) и Марко Ивановић (3). Истог дана настрадала су деца Адема Мунчаја и Арта Лугић из Ђаковице. НАТО пројектили погодили су 1. маја око поднева аутобус "Ниш експреса", 18 километара северно од Приштине, док је прелазио мост у Лужанима. Тада је убијено најмање 60 особа, међу којима и 15 деце. Овај злочин важио је за један од најмонструознијих. Био је ведар дан, тако да су пилоти јасно видели шта гађају.

Ненад Спасић из Ниша убележио је 7. мај 1999. у свој црни дневник. НАТО бомбе убиле су његову супругу Љиљану и нерођено дете. Када је убијена, Љиљана је била на четвртој години медицине и у седмом месецу трудноће.

- Када сам стигао на место несреће чуо сам да је погинула млада трудница, погледам боље и видим Љиљине папуче. Подигнем чаршаф и не могу да верујем: "Убили су ми Љиљу, убили су ми дете" - причао је Ненад. - У само срце су је погодили. Пресекли артерију.

Ракете и касетне бомбе покосиле су и Ану Марковић из Лесковца и Ђуље Заљфури из Призрена. Обе су биле у поодмаклој трудноћи. Бомбе нису бирали ни узраст, ни пол, ни националност. Број рањене деце је око 2.700. Комплетан списак малишана и деце инвалида, теже и лакше повређених, тешко да ће икада бити окончан. На делу пројектила којим је усмрћена петнаестогодишња Ирена Митић у селу Рибинице код Врања, док је помагала ујаку у сејању кукуруза била је утиснута порука, потписана са Ерик Н: "Лоша времена, зар то није дивно".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације