БОМБАМА НА СРБИЈУ ЗАРАД СПАСАВАЊА БУДУЋНОСТИ НАТО: Војна коалиција 19 земаља, пре 26 година, извела оружани напад на нашу земљу у

СИРЕНЕ су се огласиле, а Прокупље, Краљево, Београд, Нови Сад, Приштина, Сомбор, Панчево и многи други градови наше земље задрхтали под ударима бомби.

Фото С. Пикула

 Те ноћи, 24. марта 1999, у 19.45, прекинута је тишина. Почела је војна операција НАТО, која ће трајати 78 дана и оставити за собом рушевине, угашене животе и неизбрисиве ожиљке. Рату на крају 20. века и то у Европи мало се ко надао. Али, 19 великих сила света напало је Савезну Републику Југославију.

Сећања на те тренутке и даље су жива - у домовима оних који су тада изгубили вољене, родитеља који су децу склањали у подруме, у звуку авиона који и данас код многих изазива немир. То није била само војна интервенција, то је био тренутак у којем се једна земља нашла на ивици опстанка, док су људи између граната и неизвесности покушавали да сачувају достојанство и голи живот.

Током ваздушне агресије НАТО је употребио огромну војну силу, видљиве и невидљиве авионе, бродове и подморнице. Из њих је на наше градове и села изручено толико експлозива, да је то равно експлозији неколико атомских бомби које су бачене на Хирошиму. Према подацима Министарства одбране Србије, убијено је 2.500 људи, међу њима 89 деце и 1.031 припадник војске и полиције. Исти извор наводи да је рањено око 6.000 људи, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, док се 25 особа и данас води као нестало.

Фото И. Маринковић

Шта је био стварни циљ рата иза реторике политичара и медија? Речи главног актера агресије на СР Југославију, тада главнокомандујућег НАТО генерала Веслија Кларка на то јасно указују: "Милошевић, говорећи отворено, никад није стварно схватио да овај рат није стриктно био везан за Косово. То, коначно, није био ни конфликт због етничког чишћења. То је била битка за будућност НАТО, битка за кредибилитет САД као силе у међународним односима". 

Џон Норис, шеф за везе помоћника државног секретара Строба Талбота, наводи још неке од разлога: "То је био отпор Југославије ширењу трендова политичких и економских реформи, а не невоље косовских Албанаца. То најбоље објашњава рат НАТО". Другим речима, земља се одупирала економском потчињавању и НАТО притиску и то је ваљало сломити - указао је историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.

ФОТО:Љ.П.

Током 11 седмица агресије бачено је 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом. Према званичним подацима, разорено је око 50 одсто производних капацитета Србије и трећина електроенергетских постројења. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе, 29 манастира, 35 цркава и 44 моста. Разорено је и уништено 470 километара путева, 595 километара пруга. Такође, извршен је и напад на територију стране држава - амбасаду Кине у Београду. Ратна штета, према незваничним проценама, износи око 100 милијарди долара, а уништавањем економских и производних капацитета више од 600.000 особа остало је без посла, а 2,5 милиона без материјалне егзистенције.

- Напад Алијансе је злочин и тада је умрло међународно право - навео је историчар Предраг Марковић. - Тада је једна велика сила одлучила да она има право да одлучује ко ће да буде бомбардован, а ко ће да буде награђен. Бомбардовање је почело без одобрања Савета безбедности УН и без правих разлога.

Формално, наредбу за бомбардовање без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан, тадашњем команданту савезничких снага Веслију Кларку издао је Хавијер Солана, генерални секретар НАТО. Због вета које су Кина и Русија ставиле у Савету безбедности, државе чланице НАТО одлучиле су да нападну СРЈ без одобрења, чак и својих парламената. Неколико година касније Кларк је у мемоарима "Модерно ратовање" открио да је планирање ваздушне операције против СРЈ увелико било у току средином јуна 1998, те да је завршено крајем августа те године. Журио је Кларк прве ноћи да се похвали Солани како је неупоредиво надмоћнија авијација успела да обори полуисправни српски "миг-29" који се као камиказа устремио ка непријатљу.

FOTO: Arhiva novosti

- Очекивао сам да ће Солана поделити мој понос, али он ми је рекао да то није добро - написао је Кларк. - Он је сматрао да ће борбе потрајати уколико Срби планирају да нам узврате, док сам ја мислио да што се жешће Срби буду борили, брже ће бити готово. Солана је јасно видео шта ће бити даље и да су Срби непредвидиви.

Тог 24. марта Кларк је веровао процени свог штаба да ће Војска Југославије бити поражена за два до шест дана, а да ће десетог капитулирати. Већ следећег дана схватио је да испред себе има истрајног противника. Пресудни ударац НАТО није задао ниједном током 78 дана агресије чије су најбројније жртве били цивили.

После тешких преговора и притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. Потписани споразум подразумевао је повлачење војно-безбедносних снага СРЈ са КиМ, и успостављање Унмика, мисије Уједињених нација. Пошто је генерални секретар НАТО 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч, недалеко од Косовске Каменице, у 13.30. Био је то 79. дан агресије. Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, у нашу јужну покрајину је упућено 37.200 војника у саставу мисије Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност, као и да обезбеде повратак избеглих.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације